Горан Марковић — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
| IMDb = |
| IMDb = |
||
}} |
}} |
||
'''Горан Марковић''' ([[Београд]], [[24. август]] [[1946]]) [[Србија|српски]] |
'''Горан Марковић''' ([[Београд]], [[24. август]] [[1946]]) је [[Србија|српски]] [[редитељ|режисер]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Верзија на датум 4. март 2021. у 15:24
| Горан Марковић | |
|---|---|
 Горан Марковић, уље на платну; рад Бранислава Михајловића | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. август 1946. |
| Место рођења | Београд,  ФНРЈ |
| Веза до IMDb-а | |
Горан Марковић (Београд, 24. август 1946) је српски режисер.
Биографија
Рођен је у Београду. Оба његова родитеља, Раде Марковић и Оливера Марковић, су били познати српски глумци. Завршио Пету београдску гимназију, a потом ФАМУ у Прагу. Режирао педесетак документарних, 11 целовечерњих филмова, написао десетак филмских сценарија, написао шест позоришних комада, режирао три позоришне представе, написао три књиге. Добио више од 30 домаћих и страних награда и признања, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво. Најзначајније: две Златне арене y Пули, награда за најбољу режију филма „Тито и ја“ y Сан Себастијану, Гран при за „Кордон“ y Монтреалу и Стеријина награда за најбољи савремени текст за „Турнеју“.
Предаје режију на Факултету драмских уметности у Београду, члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу. Разведен, нема деце.
Колумниста је дневних новина Политика где махом пише о темама из културе[1].
Добио је 2012. године француски Орден официра уметности и књижевности.[2]
Најпознатији филмови
- 1969 - Држи буре воду док мајстори не оду
- 1971 - Без назива
- 1977 - Специјално васпитање
- 1979 - Национална класа
- 1980 - Мајстори, мајстори
- 1982 - Вариола вера
- 1985 - Тајванска канаста
- 1987 - Већ виђено
- 1989 - Сабирни центар
- 1992 - Тито и ја
- 1995 - Урнебесна трагедија
- 1994 - Отворена врата (2 епизоде)
- 1999 - Неважни јунаци
- 2000 - Србија, године нулте (Serbie, annee zero)
- 2002 - Кордон
- 2008 - Турнеја
- 2012 - Фалсификатор
- 2014 - Тајна Титове собе (телевизијски докуменатрац)
- 2015 - Константин Коча Поповић (докуменатрац)
- 2016 - Слепи путник на броду лудака
- 2019 - Делиријум тременс (филм)
- 2019 - Делиријум тременс (серија)
Филмске награде
Добио је преко 30 различитих филмских награда, од којих су најзначајније:[3]
- 1977 - Златни дукат Манхајмског фестивала
- 1987 - Награда за најбољи сценарио на филмском фестивалу у Врњачкој Бањи за филм Већ виђено
- 1987 - Златна арена у Пули за филм Већ виђено
- 1989 - Златна арена у Пули за филм Сабирни центар
- 1992 - Награда за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану за филм Тито и ја[4]
- 1997 - Гран при филмског фестивала у Монтреалу за филм Кордон[5]
- 2008 - Стеријина награда за најбољи савремени текст за Турнеју[6]
Глумац
- 1969 - Недјеља
- 1971 - Без назива (ТВ)
- 1971 - Апотекарица (ТВ)
- 1976 - Озрачени (ТВ)
- 1977 - Специјално васпитање
- 1977 - Мирис пољског цвећа
- 1983 - Балкан Експрес
- 1985 - Тајванска канаста
- 1986 - Лијепе жене пролазе кроз град
Књиге
- 1990 - Чешка школа не постоји
- 1992 - Тито и ја
- 2000 - Година дана
- 2008 - Мале тајне
- 2015 - Три приче о самоубицама
- 2018 - Београдски трио [3]
Види још
Референце
- ^ Марковић, Горан. „Погледи – Горан Марковић”. Политика. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ Орден витеза и официра Француске („Политика“, 14. новембар 2012)
- ^ а б [1] Биографија Горана Марковића на сајту издавачке куће Лагуна
- ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
- ^ Le Devoir FFM - Le Grand Prix des Amériques au Cordon de Markovic
- ^ РТС: Изузетан допринос Гавраса и Марковића
Спољашње везе
