Михаил Булгаков

Михаил Булгаков
Михаил Афанасијевич Булгаков
Лични подаци
Пуно име	Михаил Афанасијевич Булгаков
Датум рођења	(1891-05-15)15. мај 1891.
Место рођења	Кијев, Руска Империја
Датум смрти	10. март 1940.(1940-03-10) (48 год.)
Место смрти	Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез
Образовање	Национални универзитет у Кијеву Тарас Шевченко
Књижевни рад
Најважнија дела	Мајстор и Маргарита
Званични веб-сајт
bulgakov.ru

Михаил Афанасијевич Булгаков (рус. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Кијев, 15. мај 1891 — Москва, 10. март 1940) био је руски писац, драматург и позоришни редитељ. Писао је на руском језику. Аутор је великог броја приповедака, прича, фељтона, позоришних комада, драматизација, филмских сценарија и оперских либрета. He is best known for his novel The Master and Margarita, published posthumously, which has been called one of the masterpieces of the 20th century.

Биографија

Детињство и младост

Михаил Булгаков се родио 15. маја 1891. у породици професора Кијевске духовне академије Опанаса Ивановича Булгакова и његове жене Варваре Михајловне у Кијеву. У породици је било седморо деце: Михаил, Вера, Нађа, Варвара, Микола, Иван и Олена.

Михаил Булгаков је 1909. завршио кијевску Прву гимназију и уписао се на медицински факултет "Тарас Шевченко" Кијевског универзитета.

Булгаков се први пут оженио 1913. Татјаном Лапом. Њихови новчани проблеми започели су већ на дан свадбе. Татјанин отац им је месечно слао 50 рубаља, што је у то време био пристојан износ. Но, новац им је брзо нестајао, будући да је Булгаков био спонтана особа и није волео да штеди. Ако би му се прохтело да потроши последње резерве новца на такси, без размишљања би то учинио.

Након почетка Првог светског рата Булгаков је неколико месеци радио као лекар у прифронтној зони. Затим су га послали да ради у село Никољскоје Смоленске губерније, а након тога је радио као лекар у Вјазми.

Године 1917. почео је да узима морфијум, испрва да олакша алергијске реакције на лек против дифтерије, који је узео бојећи се болести након обављене операције. Затим је узимање морфијума постало редовно. У октобру 1917. први пут је дошао у Москву, зауставивши се код свог ујака, познатог московског лекара-гинеколога Н. М. Покровског, који је постао прототип професора Преображенског из приче "Псеће срце". У јесен 1918. Булгаков се вратио у Кијев где је започео приватну праксу као венеролог. У то време престао је да узима морфијум. За време грађанског рата у Русији, у фебруару 1919, Булгакова су мобилизовали као војног лекара у војску Украјинске народне републике.

Те исте године је радио и као лекар Црвеног крста, а затим и у Оружаним снагама Југа Русије. У саставу Треће Терске козачке пуковније борио се на Северном Кавказу. Активно је објављивао у новинама (чланак "Будуће перспективе"). За време повлачења Добровољачке армије почетком 1920. није отишао у Грузију, него је остао у Владикавказу јер је оболео од тифуса.

Зрело доба

Датотека:Bułhakow.jpg

Булгаков око 1930.

Крајем септембра 1921. Булгаков се преселио у Москву и почео да сарађује као фељтонист са московским новинама ("Гудок", "Рабочиј") и часописима ("Медицинскиј работник", "Россија", "Возрожденије"). У то време је објавио поједина дела у новинама "Накануне" које су излазиле у Берлину. Од 1922. до 1926. у новинама "Гудок" је било објављено више од 120 репортажа, огледа и фељтона Булгакова.

Године 1923, Булгаков је постао члан Сверуског савеза писаца (рус. "Всероссийский Союз писателей"). 1924. је упознао Љубов Јевгењевну Белозерску, која се недавно вратила из иностранства, и која је 1925. постала његова друга жена.

У октобру 1926. је у МХАТу са великим успехом одржана представа „Дани Турбинових“, која се веома свидела Стаљину. Истовремено се у Совјетској штампи ширила интензивна и крајње оштра критика стваралаштва Михајла Булгакова. Крајем октобра 1926. је у државном академском позоришту Ватангов с великим успехом премијерно одржана представа Зојкин Стан.

Године 1928, Булгаков је отпутовао са женом на Кавказ; посетили су Тбилиси, Батуми, Зелени Мис, Владикавказ, Гудермес. У Москви је те године премијерно одржана представа "Гримизни оток". Код Булгакова се појавила замисао романа касније названог "Мајстор и Маргарита". Писац је такође започео рад на комаду о Молијеру („Робовање лицемера“).

Године 1929, Булгаков је упознао Јелену Сергејевну Шиловску која је постала његова трећа и уједно последња жена 1932.

До 1930. Булгаковљева дела су престала да се издају, а позоришни комади повлачени су се репертоара позоришта. Била су забрањена извођења комада "Бег", "Зојкин стан", "Гримизно острво", "Дани Турбинових".

У јануару 1932. Стаљин је поново дозволио извођење представе "Дани Турбинових", и до рата се више није забрањивала. Међутим, ниједно позориште, осим МХАТ-а, није ју изводило. Године 1936-е, након чланка у "Правди", Булгаков је отишао из МХАТ-а и почео да ради у Бољшој театру као либретист и преводилац. 1937. Булгаков је ради на либрету "Минин и Пожарски" и "Петар И". Дружио се с Исаком Дунајевским, популарним совјетским композитором.

Болест и смрт

Камен Голгота на Булгаковом гробу

1939. Булгаков је радио на либрету "Рахел", а такође на комаду о Стаљину ("Батум"). Здрављe је почело да му се нагло погоршава. Лекари су му дијагностиковали хипертензивну нефросклерозу. Наставио је да узима морфијум који му је преписан 1924. да смањи болове. У том раздобљу је почео да диктира жени последње верзије "Мајстора и Маргарите".

Од фебруара 1940. пријатељи и породица су стално дежурали крај његове постељe. Булгаков је преминуо 10. марта 1940. Сахрањен је на Новодевичанском гробљу. На његовом гробу је, захваљујући његовој супрузи, постављен камен звани „Голгота“, који је пре тога био на Гогољевом гробу.

Дела

Живот господина Де Молиереа (1962)

Извођење „Дана Турбина” у МХАТ-у, реж. К. Станиславски, 1926

Приповетке и романи

• Чичиковљеви доживљаји (рус. Похождения Чичикова), поема у 2 чина с прологом и епилогом, 1922.
• Бела гарда (рус. Белая гвардия), роман, 1922—1924
• Ђаволијада (рус. Дьяволиада), приповетка, 1923.
• Белешке на манжетама (рус. Записки на манжетах), приповетка, 1923.
• Гримизно острво (рус. Багровый остров), приповетка издата у Берлину 1924.
• Кобна јаја (рус. Роковые яйца), приповетка, 1924.
• Псеће срце (рус. Собачье сердце), приповетка из 1925., у СССР-у издата тек 1987.
• Велики канцелар. Кнез таме (рус. Великий канцлер. Князь тьмы), део скице романа "Мајстор и Маргарита", 1928-1929
• Копито инжењера (рус. Копыто инженера), роман, 1928-1929
• Тајном другу (рус. Тайному другу), недовршена приповетка, 1929, у СССР-у издана 1987.
• Мајстор и Маргарита (рус. Мастер и Маргарита), роман, 1929-1940, у СССР-у издаван 1966-1967, у потпуности 1973.
• Живот господина де Молиереа (рус. Жизнь господина де Мольера), роман, 1933, у СССР-у издан 1962.
• Позоришни роман (рус. Театральный роман), Белешке покојника (рус. Записки покойника), недовршени роман, 1936-1937, у СССР-у издан 1965.

Позоришни комади, либрета, филмски сценарији

• Зојкин стан (рус. Зойкина квартира), драма, 1925, у СССР-у изведена 1926, изашла у масовној штампи 1982.
• Dani Turbina (rus. Дни Турбиных), drama napisana na osnovi romana "Bijela garda", 1925., u SSSR-u izvedena 1925., izašla u masovnoj nakladi 1955.
• Bijeg (rus. Бег), drama, 1926.-1928.
• Grimizni otok (rus. Багровый остров), drama, 1927., u SSSR-u izdana 1968.
• Magija prijetvornika (rus. Кабала святош), drama, 1929., (u SSSR-u izvedena 1936.); 1931. cenzura je dopustila izvedbu s nizom kraćenja pod nazivom "Moliere", no u takvom obliku je bila odgođena
• Adam i Eva (rus. Адам и Ева), drama, 1931.
• Slaboumni Žurden (rus. Полоумный Журден), drama, 1932., u SSSR-u izdana 1965.
• Blaženstvo (san inženjera Rejna) (rus. Блаженство [сон инженера Рейна]), drama, 1934., u SSSR-u izdana 1966.
• Revizor (rus. Ревизор), filmski scenarij, 1934.
• Posljednji dani (Aleksandar Puškin) (rus. Последние дни [Александр Пушкин]), drama, 1935., u SSSR-u izdana 1955.
• Neobičan događaj, ili Revizor (rus. Необычайное происшествие, или Ревизор), drama prema komediji Nikolaja Gogolja, 1935.
• Ivan Vasiljevič (rus. Иван Васильевич), drama, 1936.
• Minin i Požarski (rus. Минин и Пожарский), libreto za operu, 1936., u SSSR-u izdan 1980.
• Crno more (rus. Чёрное море), libreto za operu, 1936., u SSSR-u izdan 1988.
• Rachel (rus. Рашель), libreto za operu prema motivima novele "Mademoiselle Fifi" Guya de Maupassanta, 1937.-1939., u SSSR-u izdan 1988.
• Batum (rus. Батум), drama o mladosti Staljina, prvobitan naziv "Pastir" (rus. Пастырь), 1939., u SSSR-u izdana 1988.
• Don Quijote (rus. Дон Кихот), libreto za operu prema romanu Miguela de Cervantesa, 1939.

Новеле

• №13. - Дом Ељпит-Рабкоммуне (рус. Дом Эльпит-Рабкоммуна), 1922.
• Аритметика (рус. Арифметика), зборник „Белешке и минијатуре” (рус. „Заметки и миниатюры”, 1922.
• Уочи 3. дана (рус. В ночь на 3-е число), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• У позоришту Зимина (рус. В театре Зимина), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Како је он полудио (рус. Как он сошёл с ума), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Каенпе и капе (рус. Каэнпе и капе), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Црвена круна (рус. Красная корона), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Напад. У чаробној светиљци (рус. Налёт. В волшебном фонаре), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Необични доживљаји доктора (рус. Необыкновенные приключения доктора), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Седмог дана новембра (рус. Ноября 7-го дня), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Чувајте се кривотворина! (рус. Остерегайтесь подделок!), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Птице на мансарди (рус. Птицы в мансарде), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Раднички грађврт (рус. Рабочий горођсад), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Совјетска инквизиција (рус. Советская инквизиция), зборник „Белешке и минијатуре”, 1922.
• Кинеска историја. 6 призора уместо приче (рус. Китайская история. 6 картин вместо рассказа), 1923.
• Сећање... (рус. Воспоминание...), новела посвећена смрти Лењина, 1924.
• Ханска ватра (рус. Ханский огонь), 1924.
• Убрус с петлом (рус. Полотенце с петухом), циклус „Билешке младог лекара”, 1925.
• Крштење окретањем (рус. Крещение поворотом), циклус „Билешке младог лекара”, 1925.
• Čelično grlo (rus. Стальное горло), ciklus "Bilješke mladog liječnika", 1925.
• Mećava (rus. Вьюга), ciklus "Bilješke mladog liječnika", 1925.
• Mrkli mrak (rus. Тьма египетская), ciklus "Bilješke mladog liječnika", 1925.
• Izgubljeno oko (rus. Пропавший глаз), ciklus "Bilješke mladog liječnika", 1925.
• Zvjezdani osip (rus. Звёздная сыпь), ciklus "Bilješke mladog liječnika", 1925.
• Boema (rus. Богема), 1925.
• Praznik sa sifilisom (rus. Праздник с сифилисом), humoristična novela, 1925.
• Priča o karo asovima (rus. Бубновая история), 1926.
• Ja sam ubio (rus. Я убил), 1926.
• Морфијум (рус. Морфий), 1926.
• Трактат о стану (рус. Трактат о жилище), зборник "Трактат о стану", 1926.
• Псалам (рус. Псалом), зборник "Трактат о стану", 1926.
• Четири портрета (рус. Четыре портрета), зборник "Трактат о стану", 1926.
• Језеро ракије (рус. Самогонное озеро), зборник "Трактат о стану", 1926.

Публицистика и фељтони

• Из свега гласа (рус. Благим матом), 1925.
• Боема (рус. Богема), 1925.
• Братски поклон немачких радника (рус. Братский подарок немецких рабочих), 1922.
• Брачна катастрофа (рус. Брачная катастрофа), 1924.
• Прича о каро асовима (рус. Бубновая история), 1926.
• Урнебес с печатима (рус. Буза с печатями), 1925.
• Бурнаковски нећак (рус. Бурнаковский племянник), 1924.
• Бивши Сингер. Држ. фабрика у Подољску (рус. Бывший Зингер. Гос. механический завод в Подольске), 1922.
• У кафани (рус. В кафэ), 1920.
• У друштву и свету (рус. В обществе и свете), 1924.
• У позоришту Зимина. Скице оловком (рус. В театре Зимина. Наброски карандашом), 1923.
• У школи градића III Internacionale (rus. В школе городка III Интернационала), 1923.
• Moskovska tvornica za popravke tramvaja (rus. Вагонно-ремонтный завод московского трамвая), 1922.
• Rat vode sa željezom (rus. Война воды с железом), ogled, 1924.
• Zvrkovi na kotačima (rus. Волчки на колесах), 1922.
• Vratite platformu! (rus. Восстановите платформу!), 1925.
• Genijalna ličnost (rus. Гениальная личность), 1925.
• Propast Šurke-opunomoćenika. Doslovna priča radničkog dopisnika (rus. Гибель Шурки-уполномоченного. Дословный рассказ рабкора), 1924.
• Glav-polit-liturgija (rus. Глав-полит-богослужение), 1924.
• Nesretnik-Vsevolod. Povijest jednog bezobrazluka (rus. Горемыка-Всеволод. История одного безобразия), 1925.
• Državna tvornica mineralnih voda i voćnih sokova (rus. Государственный завод минеральных и фруктовых вод № 1), 1922.
• Bučni raj (rus. Громкий рай), 1926.
• Buduće perspektive (rus. Грядущие перспективы), 1919.
• Dvoliki Čems (rus. Двуликий Чемс), 1925.
• Posao ide (rus. Дело идет), Rabočaja gazeta, Moskva, 11. kolovoza 1922.
• Posao se širi (rus. Дело расширяется), Rabočaja gazeta, Moskva, 22. kolovoza 1922.
• Dan našega života (rus. День нашей жизни), Nakanune, Berlin - Moskva, 2. rujna 1923.
• Dječja priča (rus. Детский рассказ), Sovetskij artist, Moskva, 1. siječnja 1939.
• Dinamit!!! (rus. Динамит!!!), Gudok, Moskva, 30. rujna 1925.
• Nepristrano saslušanje (rus. Допрос с беспристрастием), Gudok, Moskva, 9. kolovoza 1924.
• Kvasac i bilješke (rus. Дрожжи и записки), Gudok, Moskva, 30. lipnja 1925.
• Đavolijada. Pripovijest o tome kako su blizanci pogubili poslovođu (rus. Дьяволиада. Повесть о том, как близнецы погубили делопроизводителя), Nedra, Moskva, ožujak 1924., № 4
• Egipatska mumija. Priča člana Sindikata (rus. Египетская мумия. Рассказ члена Профсоюза), Smehač, L., 10. rujna 1924., № 16
• Željeni vlak (rus. Желанный платило), Gudok, Moskva, 10. listopada 1924.
• Začarano mjesto (rus. Заколдованное место), Gudok, Moskva, 9. siječnja 1925.
• Dokaz ljubavi (rus. Залог любви), Gudok, Moskva, 12. veljače 1925.
• Zaporošci pišu pismo turskom sultanu (rus. Запорожцы пишут письмо турецкому султану), Gudok, Moskva, 3. lipnja 1925.
• Zasjedanje u nazočnosti člana (rus. Заседание в присутствии члена), Gudok, Moskva, 17. lipnja 1924.
• Zvjezdani osip (rus. Звездная сыпь), Medicinskij rabotnik, Moskva, kolovoz 1926., № 29, № 30
• Zvuci nezemaljske polke (rus. Звуки польки неземной), Gudok, Moskva, 19. studenog 1924.
• Stjegonoše budućih bojeva. Dan 3-eg rujna (rus. Знаменосцы грядущих боев. День 3-го сентября) Rabočaja gazeta, Moskva, 5. rujna 1922.
• Zlaćani grad (rus. Золотистый город), Nakanune, Berlin - Moskva, rujan-listopad 1923.
• Biblifetčik (rus. Библифетчик), feljton, 1924.
• Zamoran put. Monolog uprave. Nije bajka, nego istinita priča. (rus. Беспокойная поездка. Монолог начальства. Не сказка, а быль), feljton, 1923.
• Bezobrazluk u tvornici "Jarig" (rus. Безобразия на заводе „Яриг“), feljton, 1922.
• Apoteka (rus. Аптека), feljton, 1925.
• Autoklave treba dobiti, a odjel dograditi (rus. Автоклавы нужно получить, а корпус достроить), feljton, 1922.
• Akatist našoj kvaliteti (rus. Акафист нашему качеству), feljton, 1926.
• Američki radnici nam daju svoj trud (rus. Американские рабочие отдают нам свой труд), feljton, 1922.
• Banana i Sidaraf (rus. Банан и Сидараф), feljton, 1924.
• Kupališna službenica Ivan (rus. Банщица Иван), feljton, 1925.
• Belobrisova knjižica. Notes (rus. Белобрысова книжка. Формат записной), feljton izdan u Berlinu 1924.
• Bračna katastrofa (rus. Брачная катастрофа), feljton, 1924.
• Upala mozgova (rus. Воспаление мозгов), feljton, 1926.
• Ukleti Holandez (rus. Летучий голландец), feljton, 1926.
• Loš tip (rus. Паршивый тип), feljton, 1926.
• Pas koji govori (rus. Говорящая собака), feljton, 1924.
• Dvoliki Čems (rus. Двуликий Чемс), novela
• Dokaz ljubavi (rus. Залог любви), novela
• Zvuci nezemaljske polke (rus. Звуки польки неземной), novela
• Zlatne prepiske Feraponta Ferapontoviča Kaporceva (rus. Золотые корреспонденции Ферапонта Ферапонтовича Капорцева), feljton, 1926.
• Zlaćani grad (rus. Золотистый город), novela
• Igra prirode (rus. Игра природы), novela
• Kako se Buton ženio (rus. Как Бутон женился), novela
• Kondukter i član carske obitelji (rus. Кондуктор и член императорской фамилии), novela
• Kotač sudbine (rus. Колесо судьбы), novela
• Mademoiselle Žanna (rus. Мадмазель Жанна), novela
• Mrtvi hodaju (rus. Мертвые ходят), novela
• Moskva crvenokamena (rus. Москва краснокаменная), novela
• Oni hočeju pokazat svoju obrazovanost... (rus. Они хочуть свою образованность показать...)
• O koristi alkoholizma (rus. О пользе алкоголизма), novela
• Trg na kotačima (rus. Площадь на колесах), feljton, 1926.
• Pod staklenim nebom (rus. Под стеклянным небом), novela
• Doživljaji pokojnika (rus. Приключения покойника), novela
• Prosvjećenje s krvoprolićem (rus. Просвещение с кровопролитием), novela
• Putne zabilješke (rus. Путевые заметки), novela
• Posao dostiže 30 stupnjeva (rus. Работа достигает 30 градусов)
• Sjajna svakidašnjica (rus. Самоцветный быт), feljton, 1926.
• Kontaktom po lubanji (rus. Смычкой по черепу)
• Vrlo mnogo (rus. Сорок сороков)
• Spiritistička seansa (rus. Спиритический сеанс)
• Red na red (rus. Стенка на стенку), novela
• Prijestolnica u notesu (rus. Столица в блокноте), novela
• Žohar (rus. Таракан), novela
• Rep koji se grize (rus. Угрызаемый хвост), novela
• Vidar (rus. Целитель), novela
• Crni mag (rus. Черный маг)
• Chanson d'ete (rus. Шансон д'этэ)
• Šprehen zi dojč? (rus. Шпрехен зи дейтч?)
• Bio je svibanj... (rus. Был май...)
• Voda života (rus. Вода жизни), feljton, 1926.
• Buduće perspektive (rus. Грядущие перспективы), feljton, 1919.
• U kavani (rus. В кафе), feljton, 1920.
• Tjedan prosvjećenja (rus. Неделя просвещения), feljton, 1921.
• Trgovačka renesansa (rus. Торговый ренессанс), feljton, 1922., (u SSSR-u izdan 1988.)
• Pehar života (rus. Чаша жизни), feljton, 1922.
• Benefic lorda Kerzona (rus. Бенефис лорда Керзона), feljton izdan u Berlinu 1923.
• Dan našega života (rus. День нашей жизни), feljton, 1923.
• Moskovske scene (rus. Московские сцены, feljton, 1923.
• Predmet "Komarov" (rus. Комаровское дело), feljton, 1923.
• Kijev-grad (rus. Киев-город), feljton, 1923.
• Stube prema nebu (rus. Лестница в рай),feljton, 1923.
• Sati života i smrti (rus. Часы жизни и смерти), ogled povodom smrti Lenjina, 1924.
• U sate smrti (rus. В часы смерти), ogled povodom smrti Lenjina, 1924.
• Egipatska mumija (rus. Египетская мумия), feljton, 1924.
• Moskva 20-ih godina (rus. Москва 20-х годов), feljton, 1924.
• Putovanje po Krimu (rus. Путешествие по Крыму), ogled, 1925.
• Pismo M.A. Bulgakova vladi SSSR-a (rus. Письмо М. А. Булгакова правительству СССР), otvoreno pismo, 1930.

Музеји

• Државни музеј „М.С. Булгаков” у Москви, „Злосретни стан”
• Културни центар „Булгаковски дом” (Бољшаја Садова, д. 10, Москва)
• „Дом Турбина”, књижевно-меморијални музеј „М.А. Булгаков” у Кијеву: Андрејевски спуск, д. 13.
• „Музеј једне улице” (музеј посвећен историји Андрејевског спуска, једног од старих путева у Кијеву који спаја горњи, централни део града, с доњим, трговачким делом) - део постава је посвећен животу Михаила Булгакова и његовом стваралаштву.

Сећање на књижевника

120-годишњица

• 15. мај 2011. године у Кијеву су прославили 120-годишњицу од рођења М. Булгакова
• 15. мај на каналу „Култура” приказали су уметнички филм „Позоришни роман”.
• У Москви у музеју-стану у Бољшој Садовој припремили су три нове изложбе:
  • „Принове у музеју” (рус. „Новые поступления”);
  • „У ладици писаћег стола” (рус. „В ящике письменного стола”);
  • „Осам снова. Бег” (рус. „Восемь снов. Бег”).
• На мајуру Булгакових у граду Буча Кијевске области прославио се дан рођења М. Булгакова. Открили су споменик писцу, положили темељ за врт и одржали међународни позоришни фестивал.

Литература

• Булгаков, Михаил. Писмо врховној власти и други краћи списи. Београд : Службени гласник, 2016. стр. 115—134. ISBN 978-86-519-0962-0. 
• Voronina, Olga G., Depicting the Divine: Mikhail Bulgakov and Thomas Mann, Studies In Comparative Literature, 47 (Cambridge: Legenda, 2019).
• Townsend, Dorian Aleksandra, From Upyr' to Vampire: The Slavic Vampire Myth in Russian Literature, Ph.D. Dissertation, School of German and Russian Studies, Faculty of Arts & Social Sciences, University of New South Wales, May 2011.
• Michalopoulos, Dimitris, 2014, Russia under Communism: Bulgakov, his Life and his Book, Saarbruecken: Lambert Academic Publishing. ISBN 978-3-659-53121-7
• Drawitz, Andrzey 2001. The Master and the Devil. transl. Kevin Windle, New York: Edwin Mellen.
• Haber, Edythe C. 1998. Mikhail Bulgakov, the early years. Harvard University Press.
• Milne, Leslie 1990. Mikhail Bulgakov: a critical biography. Cambridge University *Press.
• Proffer, Ellendea 1984. Bulgakov: life and work. Ann Arbor: Ardis.
• Proffer, Ellendea 1984. A pictorial biography of Mikhail Bulgakov. Ann Arbor: Ardis.
• Wright, Colin 1978. Mikhail Bulgakov: life and interpretation. University of Toronto Press.
• Belozerskaya-Bulgakova, Lyubov 1983. My life with Mikhail Bulgakov. transl. Margareta Thompson, Ann Arbor: Ardis.
• Curtis J.A.E. 1991. Manuscripts don't burn: Mikhail Bulgakov: a life in letters and diaries. London: Bloomsbury.
• Vozvdvizhensky, Vyacheslav (ed) 1990. Mikhail Bulgakov and his times: memoirs, letters. transl. Liv Tudge, Moscow: Progress.
• Vanhellemont, Jan, 2020, The Master and Margarita - Annotations per chapter, Vanhellemont, Leuven, Belgium, 257 pp., ISBN 978-9-081853-32-3, https://www.masterandmargarita.eu/en/10estore/bookse.html

Спољашње везе

• Михаил Булгаков
• Булгакова биографија и о роману Мајстор и Маргарита
• О Булгакову (на енглеском)
• Михаил Булгаков на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Full English text of The Master and Margarita
• Full English text of The Heart of a Dog
• Full English text of The Fatal Eggs
• Full English translation of "Future Prospects" and "In the Café"
• Master and Margarita profile and resources
• Chris Hedges, Welcome to Satan's Ball, Truthdig, 10 March 2014. A comparison of the Soviet society described in Master and Margarita and modern society in the United States and Russia
• Mikhail Bulgakov in the Western World: A Bibliography, Library of Congress, European Reading Room
• "Remembering Gudok" by M.Bulgakov. {from SovLit.net}
• Mikhail A. Bulgakov на сајту IMDb (језик: енглески) 
• Mikhail Bulgakov на сајту LCCN, са 180 каталошких евиденција