Здравко Кривокапић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација
Ред 5: Ред 5:
| датум_рођења = {{датум рођења|1958|9|2|год=да}}
| датум_рођења = {{датум рођења|1958|9|2|год=да}}
| место_рођења = [[Никшић]]
| место_рођења = [[Никшић]]
| држава_рођења = {{застава|ФНР Југославија}}
| држава_рођења = {{застава |СР Црна Гора}} {{застава|ФНР Југославија}}
| држављанство = {{застава|Црна Гора}}
| држављанство = {{застава|Црна Гора}}
| партија = Независан
| партија = [[Независни политичар]]
| универзитет = [[Универзитет Црне Горе]]<br />[[Универзитет у Београду]]
| универзитет = [[Универзитет Црне Горе]]<br />[[Универзитет у Београду]]
| функција_1 = [[Предсједник Владе Црне Горе]]
| функција_1 = [[Предсједник Владе Црне Горе]]
Ред 40: Ред 40:
}}
}}


'''Здравко Кривокапић''' ([[Никшић]], [[2. септембар]] [[1958]]) [[Црна Гора|црногорски]] је премијер и професор машинског инжењерства на [[Универзитет Црне Горе|Универзитетy Црне Горе]] и [[Универзитет у Источном Сарајеву|Источног Сарајева]].
'''Здравко Кривокапић''' ([[Никшић]], [[2. септембар]] [[1958]]) је [[Црна Гора|црногорски]] независни [[политичар]], [[Предсједник Владе Црне Горе|предсједник владе Црне Горе]] и професор машинског инжењерства на [[Универзитет Црне Горе|Универзитетy Црне Горе]] и [[Универзитет у Источном Сарајеву|Источног Сарајева]].


Један је од оснивача невладине организације под називом „Не дамо Црну Гору“, организације коју су основали црногорски професори и интелектуалци у знак подршке [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији Црногорско-Приморској]] након контроверзног закона о слободи вјероисповести који је усмjерен против Митрополије и [[Српска православна црква|Српске Православне Цркве]].
Један је од оснивача невладине организације под називом „Не дамо Црну Гору“, организације коју су основали црногорски професори и интелектуалци у знак подршке [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији Црногорско-Приморској]] након контроверзног закона о слободи вјероисповести који је усмjерен против Митрополије и [[Српска православна црква|Српске Православне Цркве]].

Верзија на датум 3. април 2021. у 16:24

Здравко Кривокапић
Датотека:Montenegrin PM Zdravko Krivokapić in Brussels, December 2020.jpg
Здравко Кривокапић новембра 2020. године
Лични подаци
Датум рођења(1958-09-02)2. септембар 1958.(65 год.)
Мјесто рођењаНикшић,  СР Црна Гора  ФНР Југославија
Држављанство Црна Гора
Религијаправославље
УниверзитетУниверзитет Црне Горе
Универзитет у Београду
Породица
СупружникЈасминка Кривокапић
Дјеца5
Политичка каријера
Политичка
странка
Независни политичар
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. децембра 2020.
ПретходникДушко Марковић


Печатни грб Црне Горе

Здравко Кривокапић (Никшић, 2. септембар 1958) је црногорски независни политичар, предсједник владе Црне Горе и професор машинског инжењерства на Универзитетy Црне Горе и Источног Сарајева.

Један је од оснивача невладине организације под називом „Не дамо Црну Гору“, организације коју су основали црногорски професори и интелектуалци у знак подршке Митрополији Црногорско-Приморској након контроверзног закона о слободи вјероисповести који је усмjерен против Митрополије и Српске Православне Цркве.

На парламентарним изборима 2020. године је био носилац изборне листе коалиције За будућност Црне Горе.

Биографија

Рођен је 1958. године у Никшићу, у време некадашње државе ФНР Југославије.[1]

Дипломирао је 1981. године на Машинском факултету Универзитета Црне Горе, одсек за производно инжењерство, као најбољи студент своје генерације. Постдипломске студије уписао је 1983. године из области производног инжењерства на Машинском факултету Универзитета у Београду. Магистарски рад под називом "Планирање и управљање залихама резервних делова" одбранио је 1989. године. Докторирао је 1993. године на Машинском факултету у Подгорици. Тема дисертације названа је "Допринос аутоматском пројектовању технолошког процеса сечења помоћу стручног система".[2]

Праксу је обављао у жељезари "Борис Кидрич" у Никшићу 1982. године. За асистента приправника изабран је на Одељењу за производно инжењерство Машинског факултета у Подгорици 1983. године. За доцента изабран 1994. За ванредног професора на Универзитету Црне Горе изабран је 1999. године, а за редовног професора 2004. године, када је изабран на предметима Информатика и Систем управљања квалитетом.[2]

Председник је организаторског и члан програмског одбора Конференције SQM и ICQME Међународне Конференције. Уредник је Међународног часописа за истраживање квалитета, индексираног у бази SCOPUS, који излази од 2007. године. Члан је програмског одбора четири часописа и 13 међународних конференција.[2]

У склопу својих научних истраживања објавио је више од 250 радова у међународним часописима, домаћим часописима, међународним конференцијама и домаћим конференцијама. Аутор је 16 књига и уџбеника.[1]

Његова супруга је Маријана Кривокапић и имају петоро деце.[3]

Политичка каријера

Кривокапић је био дио антикорупцијских протеста 2019. и протеста закона о вјероисповести 2020. године. Одлучио је да уђе у политички живот Црне Горе средином 2020. године, у јеку политичке кризе у Црној Гори, и отвореног сукоба Српске православне цркве у Црној Гори и црногорске владе коју води Демократска Партија Социјалиста, након усвајања спорног закона о статусу вјерских заједница у Црној Гори, подржавајући црквене протесте, литије и права Српске православне цркве (СПЦ). Изабран је за првог предсједника невладине организације "Не дамо Црну Гору" коју су основали црногорски професори и интелектуалци као подршку СПЦ. У кратком периоду организација је организовала јавне догађаје на којима су учествовали владика Јоаникије (Мићовић) и ректор Цетињске богословије Гојко Перовић.[4]

Датотека:Здравко Кривокапић - "За Будућност Црне горе".jpg
Здравко Кривокапић − „За будућност Црне Горе”, 31.августа 2020. године

Демократски фронт, Народни покрет и Социјалистичка народна партија 1. августа 2020. договорили су се да ће формирати предизборни опозициони савез под називом За будућност Црне Горе, као и неки други десно оријентисани ванпарламентарни субјекти. Кривокапић ће предводити заједничку изборну листу за парламентарне изборе у августу 2020.[5][4][6] Истог дана, Кривокапић је поднео оставку на место извршног директора НВО „Не дамо Црну Гору” јер ће бити на челу опозиционе листе.[7] Кривокапић је рекао да је особа која је највише утицала на њега да уђе у политику црногорски бизнисмен Дака Давидовић, вођа Народног покрета, који је преживео покушај атентата када је на њега пуцано из снајпера у децембру 2019. у Београду док се налазио на састанку са Владиком Јоаникијем.[8][9] Дана 24. јула 2020., након митинга опозиције, поднесена је кривична пријава против Кривокапића и пет свештеника СПЦ због „постојања основане сумње да су починили кривично дело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести."[10] Кривокапић је такође слао писма страним амбасадорима у Црној Гори, а у свом обраћању амбасадорима рекао је да коалиција жели да скрене пажњу амбасадора на случај драстичних кршења људских права, "за који верујемо да може представљати бити забрињавајући увод у предстојећу злоупотребу припадника Министарства унутрашњих послова у циљу ескалације политичке кризе и застрашивања становништва у сусрет предстојећим изборима."[11] Оцењен је за најпопуларнијег политичара у Црног Гори пред изборе 2020. године.[12]

Избори 2020. имали су највећи одзив бирача икада забележен у Црној Гори, од 75,90%. Убрзо након затварања биралишта, пре објављивања коначних резултата, Кривокапић је најавио победу коалиције наводећи да се "слобода догодила у Црној Гори".[13] У свом говору је изјавио да неће бити реваншизма, а такође је понудио странкама националних мањина да уђу у нову владу.[14]Коалиција је освојила 32,55% гласова или 27 места у парламенту.[15] Ово је први пут да је ДПС изгубио већину у парламенту. У интервјуу за Спутњик, рекао је да ће нова влада побољшати односе са Србијом и Русијом.[16]

Дана 4. децембра 2020. године, изабран је за премијера Црне Горе.[17]

Приватни живот

Са супругом Јасминком[18], која је такође просветни радник, има велику породицу, петоро деце и двоје унучади. Троје деце је магистрирало, а најстарија ћерка је докторирала. Од два најмлађа сина, један је студент, а други средњошколац.[19]

На референдуму о независности 2006. године је гласао за останак Црне Горе у Државној заједници Србије и Црне Горе.[20]

Референце

  1. ^ а б Nedeljnik.rs (2020-08-01). „Ko je Zdravko Krivokapić, čovek koji će "izaći na crtu" Đukanovićevom DPS-u”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01. 
  2. ^ а б в Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01. 
  3. ^ „Ko je ŽENA Zdravka Krivokapića, čoveka koji je poslao Mila u PROŠLOST?”. magazin.novosti.rs. Приступљено 2020-08-31. 
  4. ^ а б „Dogovorili se DF, SNP, Narodni pokret, Prava Crna Gora i ostali: Krivokapić nosilac liste”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  5. ^ „SKLOPLJEN VELIKI OPOZICIONI SAVEZ U CRNOJ GORI: Profesor Zdravko Krivokapić nosilac liste”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  6. ^ „Litije dobile politički profil: Zdravko Krivokapić na čelu koalicije DF-a, SNP-a, Prave Crne Gore i Narodnog pokreta!”. Borba (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-02. 
  7. ^ „Krivokapić podnio ostavku na mjesto izvršnog direktora NVO, jer ide na čelo opozicione liste”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  8. ^ „Krivokapić: Sad je dara prevršila mjeru, udarili su nam na dostojanstvo”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  9. ^ A, A. Ž. „CRNOGORSKI BIZNISMEN UPUCAN U BEOGRADU Miodrag Daka Davidović ranjen iz SNAJPERA dok je bio sa vladikom Joanikijem (VIDEO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  10. ^ „Krivične prijave protiv Zdravka Krivokapića i pet sveštenika SPC”. Glas javnosti (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  11. ^ „Krivokapić pisao ambasadorima: Traži se izgovor za uvođenje vanrednog stanja i odlaganje izbora”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  12. ^ „Ko dobija, ko gubi i ko je kome za petama? VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  13. ^ Nedeljnik.rs (2020-08-30). „Zdravko Krivokapić, nosilac najjače opozicione liste: U Crnoj Gori se desila sloboda. Pružamo svima ruku pomirenja, nudimo nacionalnim strankama da priđu pobedniku”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-31. 
  14. ^ „Krivokapić: Desila se sloboda, pružamo ruku pomirenja”. Politika Online. Приступљено 2020-08-31. 
  15. ^ „Rezultati DIK-a na 100 odsto prebrojanih glasova: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-31. 
  16. ^ Србија, Наташа Милосављевић Sputnik. „Кривокапић: Спреман сам да формирам нову владу Црне Горе – мењамо став према Србији и Русији /видео/”. rs.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2020-08-31. 
  17. ^ „Изабрана 42. Влада Црне Горе”. ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ. Приступљено 2020-12-05. 
  18. ^ „Biografija Predsjednika”. predsjednik.gov.me. Приступљено 2021-02-06. 
  19. ^ „GOSPODIN DŽOKER Neočekivana sila ruši sve pred sobom, pa i MILA | Svet | Direktno”. direktno.rs. Приступљено 2020-08-31. 
  20. ^ „Krivokapić: Glasao sam za zajedničku državu, prvi ću se boriti da Crna Gora ostane nezavisna”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.