Елија Евдоксија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Да се мало лепше појасни ситуација, а ако светски заводи признају светитеље са Свети као додатак на имену није грда да се и код нас на википедији то дода
Ред 41: Ред 41:
=== Црквена политика ===
=== Црквена политика ===
[[Датотека:Augustins - Saint Jean Chrysostome et l'Impératrice Eudoxie - Jean Paul Laurens 2004 1 156.jpg|300п|мини|[[Јован Златоусти]] пред Елијом Евдоксијом, 19. век, [[Жан-Пол Лоренс]].]]
[[Датотека:Augustins - Saint Jean Chrysostome et l'Impératrice Eudoxie - Jean Paul Laurens 2004 1 156.jpg|300п|мини|[[Јован Златоусти]] пред Елијом Евдоксијом, 19. век, [[Жан-Пол Лоренс]].]]
Евдоксијина улога у црквеним пословима свог времена добро је позната. Она је постала заштитница [[Никејски симбол вјере|Никејског хришћанства]]. Сам Аркадије није желео да се бави црквеним питањима<ref name="automatski generisano1" />. Дошла је у сукоб са цариградским патријархом [[Јован Златоусти|Јованом Златоустим]] због погубљења Евтропија. Отприлике у исто време, [[Теофил Александријски|Теофил]], александријски патријарх, желео се устоличити у Цариграду и противио се Јовановом доласку на патријаршијски престо. Он је био противник [[Ориген Адамантије|Оригеновог]] учења и оптуживао је Јована Златоустог да подржава то учење. Такође, осудио је четворицу монаха за подршку Оригену<ref>Robert Wilken, "John Chrysostom" in Encyclopedia of Early Christianity, ed. Everett Ferguson (New York:Garland Publishing, 1997).</ref>. Они су побегли у Цариград где их је дочекао Јован Златоусти. Поред Теофила, Јован је имао противницу и у византјиској царици коју је отпуживао за злоупотребу положаја. Теофил, царица и други Јованови непријатељи формирали су савез и 403. године одржан је синод ([[Храстов синод]]) на коме је отпужен Јован због подршке Оригену. Патријарх је протеран са престола. Бивши патријарх пожалио се Аркадију, а исте ноћи када је ухапшен дошло је до земљотреса кога је Евдоксија сматрала за божији гнев. Због тога је тражила од Аркадија да врати Јована на патријаршијску столицу<ref>"[https://oca.org/saints/lives/2017/11/13/103292-st-john-chrysostom-the-archbishop-of-constantinople St John Chrysostom the Archbishop of Constantinople]". Orthodox Church in America. Приступљено 2007-03-29.</ref>. Мир је био кратак. Јован је наставио са нападима на царицу, те је убрзо прогнан на Кавказ<ref>"John Chrysostom" in The Oxford Dictionary of Church History, ed. Jerald C. Brauer (Philadelphia:Westminster Press. {{page|year=1971|id=|pages=}}).</ref>. Евдоксија није живела дуго након тога. Њена седма и последња трудноћа завршила се побачајем или, према Псеудо-Мартирију, рађањем мртвог детета. Евдоксија је умрла од инфекције убрзо након тога<ref name="automatski generisano1" />.
Евдоксијина улога у црквеним пословима свог времена добро је позната. Она је постала заштитница [[Никејски симбол вјере|Никејског хришћанства]]. Сам Аркадије није желео да се бави црквеним питањима<ref name="automatski generisano1" />. Дошла је у сукоб са цариградским патријархом Светим [[Јован Златоусти|Јованом Златоустим]] јер је неправедно наредила погубљење Евтропија. Отприлике у исто време, [[Теофил Александријски|Теофил]], александријски патријарх, желео се устоличити у Цариграду и противио се Јовановом доласку на патријаршијски престо. Он је био противник [[Ориген Адамантије|Оригеновог]] учења. Теофан је без синодског сабора осудио четворицу монаха за подршку Оригену<ref>Robert Wilken, "John Chrysostom" in Encyclopedia of Early Christianity, ed. Everett Ferguson (New York:Garland Publishing, 1997).</ref>, а они заједно са другим монасима који су страдали од Теофана, су побегли у Цариград где их је дочекао Јован Златоусти. Па је за пружања уточишта изгнанима из цркве оптужио Јована Златоустог. Поред Теофила, Јован је имао противницу и у византјиској царици коју је отпуживао за злоупотребу положаја. Теофил, царица и други Јованови непријатељи формирали су савез и 403. године одржан је синод ([[Храстов синод]]) на коме је отпужен Јован због подршке Оригену. Патријарх је протеран са престола. Бивши патријарх пожалио се Аркадију, а исте ноћи када је ухапшен дошло је до земљотреса кога је Евдоксија сматрала за божији гнев. Због тога је тражила од Аркадија да врати Јована на патријаршијску столицу<ref>"[https://oca.org/saints/lives/2017/11/13/103292-st-john-chrysostom-the-archbishop-of-constantinople St John Chrysostom the Archbishop of Constantinople]". Orthodox Church in America. Приступљено 2007-03-29.</ref>. Мир је био кратак. Јован је наставио са нападима на царицу, те је убрзо прогнан на Кавказ<ref>"John Chrysostom" in The Oxford Dictionary of Church History, ed. Jerald C. Brauer (Philadelphia:Westminster Press. {{page|year=1971|id=|pages=}}).</ref>. Евдоксија није живела дуго након тога. Њена седма и последња трудноћа завршила се побачајем или, према Псеудо-Мартирију, рађањем мртвог детета. Евдоксија је умрла од инфекције убрзо након тога<ref name="automatski generisano1" />.


{{Византијске царице}}
{{Византијске царице}}

Верзија на датум 6. април 2021. у 17:28

Елија Евдоксија
Новчићи са ликом Елије Евдоксије.
Лични подаци
Пуно имеЕлија Евдоксија
Датум рођењаоко 373.
Место рођењаКонстантинопољ, Византијско царство
Датум смрти6. октобар 404.
Место смртиКонстантинопољ, Византијско царство
Породица
СупружникАркадије
ПотомствоФлацила
Пулхерија
Аркадија
Теодосије II

Марина

два мртворођена детета
РодитељиФлавије Баутон
непознато
ДинастијаТеодосијева династија
Византијска царица
Период395-404
ПретходникГала
НаследникАтенаида-Евдокија

Елија Евдоксија (умрла 6. октобра 404.) је била византијска царица, супруга цара Аркадија.

Биографија

Младост

Елија Евдоксија је била ћерка Флавија Баутона, романизованог Франка који је током 380-тих година служио као магистер милитум западноримске војске. Њеног оца помиње Филострогије[1]. Хроника Јована Антиохијског, монаха из 7. века пише да је Баутон такође родио и Арбогаста. Модерна историјска наука не прихвата ову тврдњу[2][3]. Евдоксијин отац последњи пут се помиње као римски конзул са Аркадијем 385. године[3]. Умро је 388. године. Према Зосиму, Евдоксија је живела у домаћинству Промота, магистер милитума Источног римског царства[1]. Била је сироче у тренутку његовог успона. Промот је умро 391. године, а према Зосиму, наследила га је удовица Марса са двојицом синова: Аркадијем и Хоноријем, које је као синове одгајао Теодосије I. Зосим тврди да је Евдоксија живела заједно са њима и претпоставља се да се упознала са Аркадијем у наредним годинама. Школовала се код Пансофија који је 402. године постављен за бискупа Никомедије.

Долазак на власт

Теодосије је умро 17. јануара 395. године у Милану. Наследио га је Аркадије у Источном и Хонорије у Западном римском царству. У Аркадијевом царству водећу улогу имао је Руфин, преторијански префект Истока. Он је, наводно, намеравао да своју ћерку уда за Аркадија и да тако успостави везе са Теодосијевом династијом[1]. Његове планове ометао је Стилих, магистер милитум Запада. Евтропије, један од евнуха Цариградске палате, организовао је брак Евдоксије и Аркадија. Брак је склопљен 27. априла 395. године, без сагласности Руфина[4][1]. За Евтропија је то био покушај да успостави свој утицај на цара и царицу. Руфин је био непријатељ Промота и његови наследници желели су да поткопају Руфина. Зосим пише да је на Аркадијеву одлуку утицала изванредна лепота његове невесте. Он је тада имао око 18 година, те се може претпоставити да је и Евдоксија била тог узраста.

Владавина

У деценији након склапања брака, Евдоксија је родила петоро деце. Савремени извор познат као Псеудо-Мартирије наводи и два мртворођена детета. Зосим тврди да је Теодосије II син дворанина. Међутим, он испољава негативан став према Евдоксији те се у тачност његових тврдњи сумња[1]. Евдоксија и Гајна, нови магистер милитум након Руфина, учествовали су у уклањању и погубљењу Евтропија 399. године. Царичин утицај повећан је након његове смрти. Укључивала се и у правна питања, попут суђења генералу Арбазију за неуспешну кампању против Изаура 9. јануара 400. године. Евдокија је носила титулу августе.

Црквена политика

Јован Златоусти пред Елијом Евдоксијом, 19. век, Жан-Пол Лоренс.

Евдоксијина улога у црквеним пословима свог времена добро је позната. Она је постала заштитница Никејског хришћанства. Сам Аркадије није желео да се бави црквеним питањима[1]. Дошла је у сукоб са цариградским патријархом Светим Јованом Златоустим јер је неправедно наредила погубљење Евтропија. Отприлике у исто време, Теофил, александријски патријарх, желео се устоличити у Цариграду и противио се Јовановом доласку на патријаршијски престо. Он је био противник Оригеновог учења. Теофан је без синодског сабора осудио четворицу монаха за подршку Оригену[5], а они заједно са другим монасима који су страдали од Теофана, су побегли у Цариград где их је дочекао Јован Златоусти. Па је за пружања уточишта изгнанима из цркве оптужио Јована Златоустог. Поред Теофила, Јован је имао противницу и у византјиској царици коју је отпуживао за злоупотребу положаја. Теофил, царица и други Јованови непријатељи формирали су савез и 403. године одржан је синод (Храстов синод) на коме је отпужен Јован због подршке Оригену. Патријарх је протеран са престола. Бивши патријарх пожалио се Аркадију, а исте ноћи када је ухапшен дошло је до земљотреса кога је Евдоксија сматрала за божији гнев. Због тога је тражила од Аркадија да врати Јована на патријаршијску столицу[6]. Мир је био кратак. Јован је наставио са нападима на царицу, те је убрзо прогнан на Кавказ[7]. Евдоксија није живела дуго након тога. Њена седма и последња трудноћа завршила се побачајем или, према Псеудо-Мартирију, рађањем мртвог детета. Евдоксија је умрла од инфекције убрзо након тога[1].

Потомство

Евдоксија и Аркадије имали су петоро деце: њихова имена и године рођења помиње хроника Амијана Марцелина.

  • Флацила (рођена 17. јуна 397.), помиње се само у још једном извору из 408. године, по смрти свога оца Аркадија.
  • Пулхерија (19. јануар 399—453.), удата за Маркијана.
  • Аркадија (3. април 400—444.)
  • Теодосије II (10. април 401—28. јул 450.)
  • Марина (10. фебруар 403—449.)

Псеудо-Мартирије наводи да је имала два мртворођена детета (рођена крајем 403. и 404. године)[1].

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж Wendy Mayer, Aelia Eudoxia, wife of Arcadius
  2. ^ Catholic Encyclopedia, "John of Antioch"
  3. ^ а б Prosopography of the Later Roman Empire
  4. ^ J.B.Bury,History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian', chapter V
  5. ^ Robert Wilken, "John Chrysostom" in Encyclopedia of Early Christianity, ed. Everett Ferguson (New York:Garland Publishing, 1997).
  6. ^ "St John Chrysostom the Archbishop of Constantinople". Orthodox Church in America. Приступљено 2007-03-29.
  7. ^ "John Chrysostom" in The Oxford Dictionary of Church History, ed. Jerald C. Brauer (Philadelphia:Westminster Press. 1971.).

Извори

  • Chicago, Judy. The Dinner Party: From Creation to Preservation. London: Merrell. 2007. ISBN 978-1-85894-370-1.
Елија Евдоксија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елија_Евдоксија&oldid=23734431”