Јегор Гајдар — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 26: | Ред 26: | ||
| наследник_1 = [[Виктор Черномирдин]] |
| наследник_1 = [[Виктор Черномирдин]] |
||
}} |
}} |
||
'''Јегор Тимурович Гајдар''' ({{јез-рус|Егор Тимурович Гайдар}}; [[Москва]], [[19. март]] [[1956]] — [[Одинцово]], [[16. децембар]] [[2009]] |
'''Јегор Тимурович Гајдар''' ({{јез-рус|Егор Тимурович Гайдар}}; [[Москва]], [[19. март]] [[1956]] — [[Одинцово]], [[16. децембар]] [[2009]]) је био [[савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] и [[Русија|руски]] економиста, [[политика|политичар]] и аутор, а био је и вршилац дужности премијера [[Русија|Руске федерације]] од 15. јуна 1992. године до 14. децембра 1992. године.<ref>{{cite web |title=Preminuo Jegor Gajdar |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/1905333.html |website=Radio Slobodna Evropa |accessdate=21. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web |title=Jegor Gajdar je znani ruski ekonomist, politik, državnik in publicist. |url=http://www.didakta.si/gajdar/ |website=Didakta |accessdate=21. 1. 2019}} {{sl}}</ref> <ref>{{cite web |title=Jegor Gajdar |url=https://www.encyclo.nl/begrip/Jegor%20Gajdar |website=Encyclo NL |accessdate=21. 1. 2019}} {{nl}}</ref> |
||
Познат је као архитекта контроверзне шок терапије реформи у Русији након [[распад Совјетског Савеза|колапса Совјетског Савеза]], због чега је био омражен у народу. Многи Руси га сматрају одговорним за економски крах који је опустошио земљу током деведесетих година и резултовао масовним сиромаштвом и [[инфлација|хиперинфлацијом]]. Либерали га цене као човека који је учинио оно што се морало како би се спасила земља од потпуног колапса. [[Џефри Сакс]], који је био саветник у руској влади почетком деведесетих назвао је Гајдара „интелектуалним лидером многих политичких и економских реформи у Русији“. |
Познат је као архитекта контроверзне шок терапије реформи у Русији након [[распад Совјетског Савеза|колапса Совјетског Савеза]], због чега је био омражен у народу. Многи Руси га сматрају одговорним за економски крах који је опустошио земљу током деведесетих година и резултовао масовним сиромаштвом и [[инфлација|хиперинфлацијом]]. Либерали га цене као човека који је учинио оно што се морало како би се спасила земља од потпуног колапса. [[Џефри Сакс]], који је био саветник у руској влади почетком деведесетих назвао је Гајдара „интелектуалним лидером многих политичких и економских реформи у Русији“. |
Верзија на датум 13. април 2021. у 13:16
Јегор Гајдар | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Пуно име | Јегор Тимурович Гајдар | ||||||||||||
Датум рођења | 19. март 1956. | ||||||||||||
Место рођења | Москва, СССР | ||||||||||||
Датум смрти | 16. децембар 2009.53 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Одинцово, Русија | ||||||||||||
Универзитет | Московски државни универзитет Ломоносов | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Комунистичка партија Совјетског Савеза Савез правих снага | ||||||||||||
|
Јегор Тимурович Гајдар (рус. Егор Тимурович Гайдар; Москва, 19. март 1956 — Одинцово, 16. децембар 2009) је био совјетски и руски економиста, политичар и аутор, а био је и вршилац дужности премијера Руске федерације од 15. јуна 1992. године до 14. децембра 1992. године.[1][2] [3]
Познат је као архитекта контроверзне шок терапије реформи у Русији након колапса Совјетског Савеза, због чега је био омражен у народу. Многи Руси га сматрају одговорним за економски крах који је опустошио земљу током деведесетих година и резултовао масовним сиромаштвом и хиперинфлацијом. Либерали га цене као човека који је учинио оно што се морало како би се спасила земља од потпуног колапса. Џефри Сакс, који је био саветник у руској влади почетком деведесетих назвао је Гајдара „интелектуалним лидером многих политичких и економских реформи у Русији“.
Референце
- ^ „Preminuo Jegor Gajdar”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 21. 1. 2019.
- ^ „Jegor Gajdar je znani ruski ekonomist, politik, državnik in publicist.”. Didakta. Приступљено 21. 1. 2019. (језик: словеначки)
- ^ „Jegor Gajdar”. Encyclo NL. Приступљено 21. 1. 2019. (језик: холандски)