Влада Обрадовић Камени — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 51: Ред 51:


{{Народни хероји-Војводина}}
{{Народни хероји-Војводина}}
{{Народни хероји-Цазинска Крајина и Грмеч}}
{{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{порталбар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}



Верзија на датум 17. април 2021. у 13:31

влада обрадовић камени
Датотека:Nh obradovic vlada.jpg
Влада Обрадовић Камени
Лични подаци
Датум рођења1912.
Место рођењаЛипа, код Бихаћа,  Аустроугарска
Датум смрти2. јун 1944.(1944-06-02) (31/32 год.)
Место смртиКарловчић, код Пећинаца, Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Деловање
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од5. јула 1951.

Влада Обрадовић Камени (Липа, код Бихаћа, 1912Карловчић, код Пећинаца, 2. јун 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1912. у селу Липа, код Бихаћа. Рођен је у ванбрачној вези Ђуре Грбића и Стаке Обрадовић. Његов отац умро је годину дана након његовог рођења, а по оцу је имао браћу Милана и Видака, као и сестре Јованку, Љубицу и Мару.[а]


Имао је само годину дана када му је отац умро, а са непуних једанаест преселио се са мајком у сремско село Ашању где је радио на имућним сеоским газдинствима.

Од првих дана окупације борио се против окупаторско-квинслишке власти. Због једне неуспеле акције коју је самоинцијативно планирао, фолксдојчери су га ухапсили, али је успео да побегне и да се врати у село, где се крио неко време. Касније се повезао са Народноослободилачким покретом и 3. септембра 1941. године ступио у Посавски партизански одред и већ од првог дана учествовао у акцијама.

Крајем 1942. године са Посавским батаљоном, који се укључио у састав Шесте источнобосанске ударне бригаде прешао је у источну Босну и постао члан Комунистичке партије Југославије. Касније је постао командир у Другом батаљону Друге војвођанске ударне бригаде и учествовао је у разним борбама; за ослобођење Сребренице, Власенице, Зворника, цапарда, на Мајевици и Бричу. Више пута је био рањен и због тога пребачен у Срем на лечење и опоравак.

У јесен 1943. постао је члан Месног Народноослободилачког одбора, али је убрзо као командир прешао у Србију пратећи групу војно-политичких руководилаца које је Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутио преко Срема у Србију. Када је у рејону села Дучине, погинуо Јован Вуксан Моша, командант батаљона, преузео је његову дужност. Овај батаљон се после месец дана борбе у Србији вратио у Срем, у састав Првог сремског партизанског одреда, да би јуна 1944. постао Трећи батаљон Шесте војвођанске ударне бригаде.

Погинуо је 2. јуна 1944. године, у борби с групом Немаца, на Галовичком каналу, између села Карловчића, Михаљеваца и Шимановаца. После његове погибије, један батаљон Шесте војвођанске бригаде носио је његово име.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

По њему је названа основна школа у Београду.

Напомене

  1. ^ У току Народноослободилачког рата, као партизански борци и жртве фашистичког терора страдали су Владина браћа Милан и Видак и сестра Мара. Након рата, снаје су се са децом колонизоване у Војводини, док су се сестре Јованка и Љубица удале у Босни.[1]

Референце

  1. ^ Николић 1980, стр. 21.

Литература