Милош М. Богићевић — разлика између измена
Нова страница: '''Милош Богићевић''' (? — Берлин, 1938.), српски доктор права, дипломата, отправник посл… |
|||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
== Каријера == |
== Каријера == |
||
Објавио више стручних радова из области јавног права, углавном у иностранству. Он је [[Нијемци]]ма [[1916]]., под неразјашњеним околностима, понудио сепаратни мир са Србијом <ref>Милан Јовановић Стојимировић, ''Силуете старог Београда'', Београд, 1971, стр. 279. </ref>. Убијен је у [[Берлин]]у, под нејасним околностима, [[1938]]. године. [[Делфа Иванић]], чији је поочим био [[Михаило Богићевић|Мијаило Богићевић]], је о њему записала да је био дугогодишњи дипломата и министар у Србији. Под разним утицајима, |
Објавио више стручних радова из области јавног права, углавном у иностранству. Он је [[Нијемци]]ма [[1916]]., под неразјашњеним околностима, понудио сепаратни мир са Србијом <ref>Милан Јовановић Стојимировић, ''Силуете старог Београда'', Београд, 1971, стр. 279. </ref>. Убијен је у [[Берлин]]у, под нејасним околностима, [[1938]]. године. [[Делфа Иванић]], чији је поочим био [[Михаило Богићевић|Мијаило Богићевић]], је о њему записала да је био дугогодишњи дипломата и министар у [[Краљевина Србија|Србији]]. Под разним утицајима, ''изашао је из равнотеже'', газио је почев од 1915. у [[Ниш]]у, [[Каиро|Каиру]] и |
||
[[Женева|Женеви]], све дубље и дубље, док једнога дана није постао издајник своје Отаџбине, стављајући се свјесно у службу њених непријатеља. Радећи тако, он је најзад 1938. године завршио свој живот трагично, јер је пријеваром позван маја–јуна из [[Беч]]а у Берлин, гдје је био убијен у тоалету једне берлинске кафане.<ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=65|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> |
[[Женева|Женеви]], све дубље и дубље, док једнога дана није постао издајник своје Отаџбине, стављајући се свјесно у службу њених непријатеља. Радећи тако, он је најзад 1938. године завршио свој живот трагично, јер је пријеваром позван маја–јуна из [[Беч]]а у Берлин, гдје је био убијен у тоалету једне берлинске кафане.<ref>{{Cite book|last=Милановић|first=Јасмина|authorlink= |title=DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ|year=2012|url= |publisher=ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ|pages=65|location=Београд|isbn=978-86-7403-172-8}}</ref> |
||
Верзија на датум 18. април 2021. у 12:17
Милош Богићевић (? — Берлин, 1938.), српски доктор права, дипломата, отправник послова у Берлину.
Породица
Отац му је био Милан Богићевић, а мајка Перка, кћерка Михаила Барловца.
Каријера
Објавио више стручних радова из области јавног права, углавном у иностранству. Он је Нијемцима 1916., под неразјашњеним околностима, понудио сепаратни мир са Србијом [1]. Убијен је у Берлину, под нејасним околностима, 1938. године. Делфа Иванић, чији је поочим био Мијаило Богићевић, је о њему записала да је био дугогодишњи дипломата и министар у Србији. Под разним утицајима, изашао је из равнотеже, газио је почев од 1915. у Нишу, Каиру и Женеви, све дубље и дубље, док једнога дана није постао издајник своје Отаџбине, стављајући се свјесно у службу њених непријатеља. Радећи тако, он је најзад 1938. године завршио свој живот трагично, јер је пријеваром позван маја–јуна из Беча у Берлин, гдје је био убијен у тоалету једне берлинске кафане.[2]
О њему је писао и Милош Црњански у својим Ембахадама. Личну повређеност је лијечио тако што је издао властиту земљу. Уочи балканских ратова одао је Нијемцима државну тајну, а након Првог свјетског рата писао је књиге у којима је одговорност за рат сваљивао на Србију, што је запрепстило Црњанског, који је о томе сазнао као аташе у Берлину (1928.-1929. године). Црњански је сматрао да га је страшна и безумна мржња, као главна црта наше унутрашње политике нагнала на то да пређе непријатељу.[3]
Сахрањен на Новом гробљу у Београду.
Види још
Референце
- ^ Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд, 1971, стр. 279.
- ^ Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 65. ISBN 978-86-7403-172-8.
- ^ Раичевић, Горана (2021). Светигора, бр. 290., Чабриновић, Верфел, Црњански, Принцип... Цетиње: Светигора. стр. 71.