Инфинитив — разлика између измена
Нема описа измене ознака: враћена измена |
м Враћене измене корисника 94.228.228.80 (разговор) на последњу измену корисника SimplyFreddie ознака: враћање |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
{{клица-језик}} |
{{клица-језик}} |
||
[[Категорија:Нелични глаголски облици]] |
[[Категорија:Нелични глаголски облици]] |
||
Klica je mikro organizam a ovde je metafora.(zadnju rečenicu je kreirao nepoznati lik ). |
Верзија на датум 9. мај 2021. у 12:39
Инфинитив (од лат. infinitum — неограничен, неодређен) је прост и неличан глаголски облик. Инфинитив може имати функције других врста речи, често као допуна глаголима у личном облику, користи се уз помоћне глаголе за грађење других глаголских облика и времена.
У српском језику инфинитив се завршава наставцима -сти,-ти или -ћи (певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи).
Инфинитивна основа
Инфинитивна (или аористна) основа служи за грађење појединих глаголских облика.
Код глагола чији се инфинитив завршава на -ти инфинитивна основа се добија тако што се одбија наставак -ти:
- певати → пева;
- читати → чита;
Да би се добила инфинитивна основа код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи, као и код глагола са сугласником испред наставка -ти, глагол се ставља у 1. лице једнине аориста, а затим се одбија наставак -ох (због овога се инфинитивна основа назива и аористном основом):
- сећи → секох → сек
- ући → уђох → уђ
- плести → плетох → плет
- сести → седох → сед
- ићи - идох- ид
- гристи - гризох - гриз