Миливоје Арачић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
промена референце
референца
Ред 46: Ред 46:
Од [[1936]]. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.
Од [[1936]]. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.


Године [[1939]]. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.<ref>[http://www.dif.bg.ac.rs/ср/o-fakultetu/istorijat Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду]</ref>
Године [[1939]]. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.<ref>[http://www.dif.bg.ac.rs/ср/o-fakultetu/istorijat Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду]</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dif.bg.ac.rs/mat/dokumenti/monografija_2006_cir.pdf|title=60 ГОДИНА ФАКУЛТЕТА|url-status=live}}</ref>


На том положају га и затиче [[Други светски рат]] и окупација земље.
На том положају га и затиче [[Други светски рат]] и окупација земље.

Верзија на датум 10. мај 2021. у 18:29

Миливоје Арачић
Лични подаци
Датум рођења(1891-06-14)14. јун 1891.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1953. (62 год.)
Место смртиЛондон, Велика Британија
НародностСрбин
Религијаправославна
Професијаграђевински инжењер, политичар
Породица
СупружникЈулија
ДецаРужица, Олга, Вукоман

Миливоје Арачић (Београд, 14/26. јун 1891Лондон, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.

Школовање

Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.

Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (École des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.

Каријера

Миливоје Арачић, посланик Уставотворне скупштине Краљевине СХС

Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до 8. априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке (уместо Милана Ст.Јевтића, који је поднео оставку).[1] Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.

На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носилац листе за Моравски округ.[2] Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.[3] Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора Главне Земљорадничке Набављачке задруге.

Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.

Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер код инжењера Андоновића, где је између осталих послова радио и на катастарском премеру Александровца.

Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.

Године 1939. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.[4][5]

На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.

У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.

Емиграција

Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.

Породица

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 15. 6. 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (31.8.1922.) и Олгу (15. 7.1925.) и сина Вукомана (1924—1944).[6] Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.

Референце

  1. ^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2014) Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.
  2. ^ „Дневни лист Политика од 17.02.1923.г”. digitalna.nb.rs. Приступљено 2021-05-10. 
  3. ^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2014) Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.
  4. ^ Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду
  5. ^ „60 ГОДИНА ФАКУЛТЕТА” (PDF). 
  6. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.COBISS.SR 170123788

Спољашње везе