Привреда Словеније — разлика између измена

Привреда Словеније
Привреда Словеније
Валута	евро
Фискална година	календарска година
Чланство у организацијама	Организација за економску сарадњу и развој, ЕУ
Статистика
БДП (номинална)	58,06 милијарди (2012)
БДП раст	-2,0% (2012)
БДП по становнику	28.600 (2012)
БДП по сектору	пољопривреда (2,7%), индустрија (27,6%), услуге (69,7%)
Инфлација (ИПЦ)	2.6% (2012)
Становништво; испод линије сиромаштва	12.7% (2010)
Џини индекс	23.8 (2010)
Радна снага	923.000 (2012)
Главне индустрије	производња челика, руда гвожђа, прерада алуминијума, топљење олова и цинка, електроника, камиони, аутомобили, електрична опрема, прерада дрвета, текстил, хемикалије, машински алати
Размена
Извоз	$28,42 милијарди (2012)
Извозна добра	хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
Главни извозни партнери	Немачка (20%) ; Италија (12%) ; Аустрија (7,9%) ; Хрватска (6,2%) ; Француска (4,8%) ; Русија (4,6%)
Увоз	$29,83 милијарди (2012)
Увозна добра	хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
Главни увозни партнери	Италија (16,3%) ; Немачка (16,2%) ; Аустрија (10,4%) ; Хрватска (4,8%) ; Мађарска (4,0%) ;
Јавне финансије
Приходи	$20,5 милијарди (2012)
Расходи	$22,59 милијарди (2012)
	Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. мај 2021. у 19:30

Словенија је развијена земља која ужива стабилност и релативни просперитет. Њен БДП по глави становника износи 88% европског просека. ^[1] Она је прва нова чланица ЕУ која је прешла на евро (јануара 2007. године). Такође је чланица ОЕСР од 2010. године. ^[2]

Словенија поседује високо квалификовану радну снагу, добро развијену инфраструктуру и повољан саобраћајни положај. Са друге стране, ниво диектних страних инвестиција је један од најнижих, а словеначка привреда је озбиљно уздрмана европском дужничком кризом, која је почела 2009. године.

Историја

Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше СФРЈ, ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20% БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача СТО, придружила се организацији ЦЕФТА 1996. године, као и Европској унији 1. маја 2004. године. Евро је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег толара.

Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и Финском), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. ^[3] Поново је, крајем 2011. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице еврозоне. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">„Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality”. The Slovenia Times. 13. 3. 2012.

Обележја привреде

У примарном сектору је запослено 6% становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна Хрватска је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула 2010. године, Атлантик група из Хрватске је купила Дрогу Колинску за 382 милиона евра. Јуна 2013. године, ланац супермаркета Меркатор је купљен од стране хрватског Агрокора за 454 милиона евра.

Референце

^ „GDP per capita in PPS - GDP per capita in Purchasing Power Standards (PPS) (EU-27 = 100)”. Eurostat. Приступљено 23. 11. 2009.
^ „Osnovni gospodarski podatki o Sloveniji” [Basic Economic Data about Slovenia] (на језику: Slovene). Embassy of the Republic of Slovenia Vienna. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 15. 3. 2012.
^ „Slovenia Country Assessment”. European Bank for Reconstruction and Development. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012.

[1] „GDP per capita in PPS - GDP per capita in Purchasing Power Standards (PPS) (EU-27 = 100)”. Eurostat. Приступљено 23. 11. 2009.

[VE2012-03-15-2] „Osnovni gospodarski podatki o Sloveniji” [Basic Economic Data about Slovenia] (на језику: Slovene). Embassy of the Republic of Slovenia Vienna. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 15. 3. 2012.

[3] „Slovenia Country Assessment”. European Bank for Reconstruction and Development. Архивирано из оригинала 20. 2. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012.

[1]

[2]

[3]

*

@@ Ред 8: / Ред 8: @@
 |организације       = [[Организација за економску сарадњу и развој]], [[Европска унија|ЕУ]]
 |гдп                = 58,06 милијарди (2012)
-|гдпраст            = -2,0 % (2012)
+|гдпраст            = -2,0% (2012)
 |по становнику      = 28.600 (2012)
-|сектори            = пољопривреда (2,7 %), индустрија (27,6 %), услуге (69,7 %)
+|сектори            = пољопривреда (2,7%), индустрија (27,6%), услуге (69,7%)
-|инфлација          = 2.6 % (2012)
+|инфлација          = 2.6% (2012)
-|сиромаштво         = 12.7 % (2010)
+|сиромаштво         = 12.7% (2010)
 |џини               = 23.8 (2010)
 |радна снага        = 923.000 (2012)
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 |извоз              = $28,42 милијарди (2012)
 |извозна добра      = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
-|извозни партнери   = {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (20 %) <br /> {{зас|ИТА}} [[Италија]] (12 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (7,9 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (6,2 %) <br /> {{зас|ФРА}} [[Француска]] (4,8 %) <br /> {{зас|РУС}} [[Русија]] (4,6 %)
+|извозни партнери   = {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (20%) <br /> {{зас|ИТА}} [[Италија]] (12%) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (7,9%) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (6,2%) <br /> {{зас|ФРА}} [[Француска]] (4,8%) <br /> {{зас|РУС}} [[Русија]] (4,6%)
 |увоз               = $29,83 милијарди (2012)
 |увозна добра       = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
-|увозни партнери    = {{зас|ИТА}} [[Италија]] (16,3 %) <br /> {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (16,2 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (10,4 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (4,8 %) <br /> {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] (4,0 %) <br />
+|увозни партнери    = {{зас|ИТА}} [[Италија]] (16,3%) <br /> {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (16,2%) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (10,4%) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (4,8%) <br /> {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] (4,0%) <br />
 |приходи            = $20,5 милијарди (2012)
 |расходи            = $22,59 милијарди (2012)
@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 == Историја ==
-Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
+Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20% БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
 Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate=16. 2. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120220205632/http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |archive-date=20. 2. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">{{cite news |url=http://www.sloveniatimes.com/double-dip-recession-is-the-%E2%80%98official%E2%80%99-reality |title=Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality |newspaper=The Slovenia Times |date=13. 3. 2012}}
@@ Ред 40: / Ред 40: @@
 == Обележја привреде ==
-У примарном сектору је запослено 6 % становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна [[Хрватска]] је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула [[2010]]. године, ''Атлантик група'' из Хрватске је купила ''Дрогу Колинску'' за 382 милиона евра. Јуна [[2013]]. године, ланац супермаркета ''Меркатор'' је купљен од стране хрватског ''Агрокора'' за 454 милиона евра.
+У примарном сектору је запослено 6% становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна [[Хрватска]] је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула [[2010]]. године, ''Атлантик група'' из Хрватске је купила ''Дрогу Колинску'' за 382 милиона евра. Јуна [[2013]]. године, ланац супермаркета ''Меркатор'' је купљен од стране хрватског ''Агрокора'' за 454 милиона евра.
 == Референце ==