Светислав Јовановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
мНема описа измене
Ред 33: Ред 33:
| веб-сајт =
| веб-сајт =
}}
}}
'''Светислав Јовановић''' ([[15. март]] [[1861]]. — [[1933]].) био је српски сликар у доба [[Реализам (уметност)|реализма.]]
'''Светислав Јовановић''' ([[Вршац]], [[15. март]] [[1861]]. — [[Париз]], [[1933]].) био је српски сликар у доба [[Реализам (уметност)|реализма.]]


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 18. мај 2021. у 16:00

Светислав Јовановић
Светислав Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1859-06-16)16. јун 1859.
Место рођењаВршац, Аустријско царство
Датум смрти1933.(1933-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (71/72 год.)
Место смртиПариз, Француска
Уметнички рад
Пољесликарство, Пливање, Мачевање
ПравацОријентализам, Реализам
Најважнија дела
Преље, Полазак у лов, Млада црногорка
НаградеНационални орден Легије части
Орден Белог орла
Орден Светог Саве

Светислав Јовановић (Вршац, 15. март 1861. — Париз, 1933.) био је српски сликар у доба реализма.

Биографија

Рођен је 15. марта 1861. године у Вршцу. Био је брат познатог српског сликара Паје Јовановића и Милана Јовановића, најпознатијег српског фотографа 19. века. Гимназију је завршио у Бечу, где је започео студије сликарства. Студије је наставио 1879. у Петрограду, Минхену (са братом Пајом Јовановићем) и Паризу на Академији Зилиан. Већи део свог живота провео је у Паризу, где је живео педесет година.

Нарочито је био цењен у Паризу, где је живео и био је радо примљен у највише кругове Француске. Један од његових најближих пријатеља био је син председника Француске Републике Садика Карна. Светислав Јовановић одликован је 1928. године француским Орденом Легије части, а Краљевина Србија га је одликовала највишим чином: Орденом Белог орла и Орденом Светог Саве. Светислав Јовановић је са четком у рукама направио аутопортрет у мачевалачком оделу.

Наиме, он у то време није био само уметник већ и пливач, јахач и мачевалац са светском славом. У Паризу је Светислав 1904. и 1907. године као мачевалац освојио шампионске титуле. О томе Гастон Ренар, Јовановићев биограф, који га сврстава међу најславније мачеваоце на свету, пише: „Стотине поражених бацило је оружје под Јовановићевим ударцима“. мачевачи света као што су Бода, Лана, Бусеа. Да све ово није претерано, види се из чињенице да је Јовановић био председник највећег и најмоћнијег мачевалачког клуба у Француској - „Париског мачевалачког клуба“, који је окупљао личности из највиших кругова Француске. Јовановић је на то место изабран као страни држављанин, иако су правила изричито предвиђала да председник може бити само Француз.

Јовановић је умро у Паризу 1933. године и сахрањен је на гробљу Перлаусез, где је ово место само за најцењеније.[1]

Радови

  • Преље (-1899)
  • Полазак у лов (1899)
  • Ашиковање (1901)
  • Албанац (1905)
  • Оријенталка (1905–10)
  • Млада црногорка (1910)
  • Аутопортрет (1921)

Галерија

Референце

Извори

Спољашње везе