Стеван Јаковљевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 18: Ред 18:
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био [[професор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], [[биолог]], [[књижевник]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref name="Стеван Јаковљевић">{{cite web|title=Стеван Јаковљевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=стеван_јаковљевић |website=Српска енциклопедија |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
'''Стеван Јаковљевић''' комуниста плаћеник окупатора ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био [[професор]] [[Универзитет у Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], [[биолог]], [[књижевник]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref name="Стеван Јаковљевић">{{cite web|title=Стеван Јаковљевић |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=стеван_јаковљевић |website=Српска енциклопедија |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 23. мај 2021. у 06:32

Стеван Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења(1890-12-07)7. децембар 1890.
Место рођењаКњажевац,  Краљевина Србија
Датум смрти2. новембар 1962.(1962-11-02) (71 год.)
Место смртиБеоград,  НР Србија,  ФНР Југославија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду

Стеван Јаковљевић комуниста плаћеник окупатора (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1]

Биографија

Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.[2] Дописни члан Српске краљевске академије постаје у фебруару 1937.[3]

Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име[4] и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија” (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста” (1935), „Под Крстом” (1936) и „Капија слободе” (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација” (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна” (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци” (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера”, „Макрофитска вегетација Охридског језера” и „Систематика лековитог биља”.

Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.

По њему се зове гимназија у Власотинцу.

Референце

  1. ^ „Стеван Јаковљевић”. Српска енциклопедија. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. ^ „Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.
  3. ^ "Политика", 17. феб. 1937
  4. ^ „Огледи и критике”, Гавела Ђуро, Српска књижевна задруга, Београд, 1979.

Спољашње везе


ректор Универзитета у Београду
1945 — 1950.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стеван_Јаковљевић&oldid=23849200”