Горњи Милановац — разлика између измена

Координате: 44° 02′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.033333° С; 20.45° И / 44.033333; 20.45
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 363: Ред 363:
Датотека:Česma GM gradski park.jpg|<center>Чесма у градском парку, аутор: [[Небојша Савовић Нес]].
Датотека:Česma GM gradski park.jpg|<center>Чесма у градском парку, аутор: [[Небојша Савовић Нес]].
Датотека:GM gradski park 2.jpg|<center>Градски парк.
Датотека:GM gradski park 2.jpg|<center>Градски парк.
Датотека:GM ulica milosa velikog.jpg|<center>Улица Војводе Милана Обреновића код Гимназије.
Датотека:GM ulica milosa velikog.jpg|alt=Улица војводе Милана Обреновића код Гимназије|<center>Улица Војводе Милана Обреновића код Гимназије.
Датотека:Bolnica GM.jpg|<center>Општа болница.
Датотека:Bolnica GM.jpg|<center>Општа болница.
Датотека:Opsina GM pre renoviranja.jpg|<center>Зграда СО Г. Милановац 2009.
Датотека:Opsina GM pre renoviranja.jpg|<center>Зграда СО Г. Милановац 2009.
Ред 373: Ред 373:
Датотека:Gornji Milanovac, Serbia.jpg|<center>Поглед са хотела
Датотека:Gornji Milanovac, Serbia.jpg|<center>Поглед са хотела
Датотека:Zgrada Okruznog nacelstva, Gornji Milanovac, Srbija.jpg|<center>Зграда Окружног начелства
Датотека:Zgrada Okruznog nacelstva, Gornji Milanovac, Srbija.jpg|<center>Зграда Окружног начелства
Датотека:Ulica Vojvode Mišića, Gornji Milanovac.jpg|<center>Улица Војводе Мишића
Датотека:Ulica Vojvode Mišića, Gornji Milanovac.jpg|alt=Улица војводе Мишића|<center>Улица Војводе Мишића
Датотека:Opštinski grb na fasadi zdrade u Rajićevoj ulici u Gornjem Milanovcu 01.jpg|Општински грб на фасади зграде у Рајићевој улици
Датотека:Opštinski grb na fasadi zdrade u Rajićevoj ulici u Gornjem Milanovcu 01.jpg|Општински грб на фасади зграде у Рајићевој улици
Датотека:Opštinski grb na fasadi zdrade u Rajićevoj ulici u Gornjem Milanovcu 02.jpg|Општински грб на фасади зграде у Рајићевој улици
Датотека:Opštinski grb na fasadi zdrade u Rajićevoj ulici u Gornjem Milanovcu 02.jpg|Општински грб на фасади зграде у Рајићевој улици

Верзија на датум 28. јун 2021. у 03:06

Горњи Милановац
Поглед на Горњи Милановац ноћу.
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Раст 24.216
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 00″ С; 20° 27′ 00″ И / 44.033333° С; 20.45° И / 44.033333; 20.45
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Горњи Милановац на карти Србије
Горњи Милановац
Горњи Милановац
Горњи Милановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32300
32301
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Горњи Милановац је градско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 24.216 становника (према попису из 2002. било је 23.982 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовица, по истоименој реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

Географске одлике

Положај

Територија Горњег Милановца налази се у централном делу Србије и смештена је у југозападном пределу Шумадије.[1] Град је смештен између планине Рудник (1.132 м) на северу и планине Вујан (856 м) на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовице, која извире испод Рудника и тече ка југу. Код села Мајдан се завршава њен горњи ток, а почиње средњи ток у Горњомилановачкој котлини, који има све карактеристике равничарске реке. Милановац се у првих сто година након оснивања развијао на десној страни Деспотовице, али се у другој половини 20. века проширио и на леву обалу Деспотовице.[1]

Град је већим делом смештен дуж западне стране европског пута Е763, тј. државног пута IБ реда 22 између Љига и Чачка.[1] Налази се 120 km јужно од Београда, ка југу најближи град је Чачак на удаљености од 21 km, а на истоку то је Крагујевац на 44 km.

Клима

Клима је умереноконтинентална, али врло хладна. Најхладнији месец је јануар, са просечном дневном температуром од -1,7°C, а најтоплији јул са 22,3°C. Просечна годишња количина падавина је око 800 милиметара.

Историја

Оснивање града

Црква Свете Тројице, задужбина кнеза Милоша Обреновића, довршена 1862. године

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница, које је за време турске владавине било седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и Гаја Ризнић, члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.[2]

Зграда Окружног начелства, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Уочи Ђурђевдана, 22. априла 1852, у Дивље поље долази комисија из Београда.[2]Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник Рудничке нахије[3] (мада други извори наводе да је председник комисије био Стеван Книћанин[2]).

Указом кнеза Александра Карађорђевића, потписаним 19. јануара 1853. године, почиње изградња новог насеља, које по реци добија име Деспотовица,[4] да би му коначно име Милановац посебним указом дао кнез Милош Обреновић 1859, у спомен свог старијег брата — војводе Милана Обреновића.[5]

После краћег времена, 1852. године из Београда долази бечки инжењер Камник, који прави план за град и са сарадницима читаво лето размерава улице и парцеле. Тиме Горњи Милановац постаје први град у Србији чији је потпуни план града направљен пре његове изградње, са улицама које се укрштају под правим углом. Наредне године се одржава лицитација за подизање великог здања за окружно начелство, суд, пошту и друге установе. Инжењер Шулц, Немац из Панчева, добија посао на лицитацији, а зграда коју је саградио данас је споменик културе (у народу позната као Стари суд).[2] Ко год је хтео да се насели у месту, добио је плац бесплатно, па се до 1856. године (када је већ све пресељено из Бруснице) у Деспотовици гради више од 100 кућа за нове становнике — чиновнике, трговце и занатлије.[2]

Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом, а завршена је 1862. године. Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10 km од центра града).

Прва половина XX века

На почетку Првог светског рата, у Горњем Милановцу, у згради Окружног начелства, био је штаб и команда Прве армије генерала Живојина Мишића, у којем је разрађена стратегија за Колубарско-сувоборску битку, а потом место одакле се командовало операцијама.[6]

Горњи Милановац је био под аустроугарском окупацијом од 1915. до 1918. године. Железничка пруга уског колосека Чачак — Горњи Милановац — Лајковац, с чијом изградњом се почело 1912, порушена је приликом повлачења окупатора 1918. године, али је убрзо обновљена и 1922. отворена за саобраћај.[7] Значајан догађај за варошицу било је и увођење електричне расвете и нисконапонске мреже 1921. године, што је омогућило отварање фабрике бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник 1922, док је 1923. почела са радом електрична централа на угаљ. Иако је 1937. отворена и фабрика бомбоне и ратлука Шумадија, град се, због изгубљеног радно способног становништва у претходним ратовима и лоших саобраћајних веза, у међуратном периоду веома споро развијао. Стара зграда поште, подигнута у време кнеза Милоша, која је преживела све земљотресе, срушена је 1938. ради грађења нове.[8] Дом дечјег хранилишта је освећен 21. новембра 1939.[9]

У Другом светском рату Горњи Милановац је први пут ослобођен крајем септембра 1941. године, заједничком акцијом четника и партизана. Убрзо је поново окупиран, трећи батаљон 849 немачког пешадијског пука успео је да се пробије до града 15. октобра 1941, када је 90% кућа и зграда у граду попаљено.[10] Горњи Милановац је, после дванаесточасовне борбе, 17. септембра 1944. ослободила 17. народноослободилачка ударна дивизија.[11]

Администрација

Председници општине Горњи Милановац:

  • 1955—1960. Ђорђе Ђоко Цајић
  • 1960—1963. Милојко Вељовић
  • 1963—1965. Боривоје Новаковић
  • 1965―1967. Слободан Станојевић
  • 1967―1969. Драгољуб Драган Павловић
  • 1969―1974. Живојин Симовић
  • 1974―1982. Станимир Јовановић
  • 1982―1984. Душан Папић
  • 1984―1989. Јован Томовић
  • 1986―1989. Тодор Поповић
  • 1989―1992. Пантелија Гачић (СПС)
  • 1992―1992. Зоран Јаковљевић (вршилац дужности)
  • 1992―2000. Дражимир Марушић (СПС)
  • 2000―2000. Александар Правдић (ДСС)
  • 2000―2004. Милутин М. Продановић (ДСС)
  • 2004―2004. Владимир Симовић (ДСС)
  • 2004―2010. Дражимир Марушић (СПС)
  • 2010―2016. Милисав Мирковић (СПС)
  • 2016― Дејан Ковачевић (СНС)

Важне године и датуми

Горњи Милановац и околина на топографској Ђенералштабној карти Србије из 1894. године
  • 1853 — оснивање насеља
  • 1857 — отворена прва (мушка) основна школа, премештена из Бруснице
  • 1858 — отворена женска основна школа, у приватној кући
  • 1859 — промена имена у Горњи Милановац
  • 1862 — према попису, насеље броји 775 становника
  • 1879 — отвара се дворазредна гимназија (гимназијска реалка)
  • 1885 — граде се павиљони за смештај делова Десетог пешадијског пука
  • 1887 — према попису, насеље броји 1.333 становника
  • 1890 — у граду почиње да ради прва штампарија
  • 1892 — оснива се окружна болница
  • 1900 — према попису, насеље броји 2.836 становника
  • 1912 — почетак изградње пруге уског колосека
  • 1914 — у Горњем Милановцу се налази штаб војводе Живојина Мишића током Колубарске битке
  • 1921 — појава прве електричне расвете и нисконапонске мреже[12]
  • 1922 — почиње са радом пруга уског колосека
  • 1922 — оснива се прва фабрика у граду: фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша Рудник
  • 1923 — електрична централа на угаљ
  • 1927 — први рендген апарат набавља др Радосав Катанић
  • 1928 — почиње да ради биоскоп
  • 1937 — оснива се фабрика бомбоне и ратлука Шумадија
  • 1941 — партизани и четници у заједничкој акцији заробљавају први немачки тенк у селу Неваде
  • 1941 — у октобру Немци спаљују град до темеља
  • 1945 — град је ослобођен и почиње његов развој

Култура

Споменици културе

Споменици културе од великог значаја у самом насељу су:

Детаљан списак свих споменика можете наћи у посебном чланку.

Библиотека

Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857, када је основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000, по чувеној породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на Тргу кнеза Михаила. Године 1966. постала је део Радничког универзитета, а од 1970. део Културног центра. Самостална установа је постала 1995.[13] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.[14]

Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења: у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. Године 1970. настала су издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима. Одељење у Враћевшници има око 6.500 књига, док Прањанско има око 5.000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005, а има преко 3.000 књига.

Међународни бијенале уметности минијатуре

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10 cm и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[15]

Музеји и галерије

Музеј рудничко-таковског краја.

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008.,[16][17] као и Установа за културу при Скупштини општине - Културни центар Горњи Милановац, основана 1970. године.

Рок музика

У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена, која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан фас, GM Undergrounders,[18] Скарлет и Чудна Шума.

Почетком двехиљадитих најпознатија рок група и даље су Бјесови, а ту су и Плишани малишан,[19] Soulcage, Morbid Cow, Страх од Џеки Чена,[20] Коалициони споразум, Parnassus и други.

Фолклор и народна музика

Кућа српско-норвешког пријатељства, позната и као Норвешка кућа

У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,[21] док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.

Остало

Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године, иако је према мишљењу Завода за заштиту споменика културе била архитектонски значајна. Нови Дом културе је почео са радом 2016. године.[22]

Горњи Милановац је други град у Србији који је 1999. године издао своју „Мултимедијалну монографију општине Горњи Милановац“, одмах после Београда, захваљујући Александеру Крсмановићу, а која може да се нађе у Народној библиотеци Србије.[23]

Привреда

Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.
Градски парк.
Грб општине на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

Један од првих значајнијих помака је почетак рада прве штампарије 1890., чиме се развила издавачка делатност и појавили се листови као што су „Таково“, „Рудничанин“, „Рудничка самоуправа“, „Школска самоуправа“, „Народна реч“ итд. Милановац је почетком 20. века привредно стагнирао, највише због недостатка одговарајућих саобраћајница до осталих градова. Након Првог светског рата, у којем је изгубљен велики део радно способног становништва, завршетком пруге 1922. која је град спојила са Чачком и Београдом оживљава привреда града, поновним развојем занатства и трговине. Исте 1922. основана је прва фабрика у Милановцу, а то је била фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша „Рудник“, а 1937. је основана и друга фабрика бомбоне и ратлука „Шумадија“, и обе су функционисале до спаљивања града 1941. године. Изградња фабрика није имала неки већи утицај на привреду овог краја, пошто се и даље 90% становништва бавило пољопривредом.[24]

Убрзани развој

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима се налазе познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Модна конфекција Рудник, ФАД, Звезда-Хелиос, Типопластика и др.

Доба владавине Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије означили су крај горњомилановачког „привредног чуда”.[тражи се извор] Неколико некадашњих социјалистичких гиганата је пропало, те су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега.

Привреда почетком 21. века

Дечје новине, једна од највећих издавачких кућа у бившој СФРЈ, са избијањем рата 90-их и распадом државе, у потпуности су пропале. Главни узроци пропасти су смањење тржишта, хиперинфлација и несавесно вођење фирме. Стечајна агонија Дечјих новина је трајала све до почетка 21. века, када је распродата преостала имовина да би се намирили бројни повериоци, а угашене су 2001. године.[25]

Некадашње велико грађевинско предузеће ГРО Градитељ, основано још 1959., које је деценијама градило станове, хале и др., се због слабог пословања и након куповине од стране Еуротренд инжењеринг, преоријентисало се на изградњу путне инфраструктуре.[26]

Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, коју је после преузела компанија Меркур, а од 2009. носи назив Мерстил Профајл.

ПИК Таково, основан још 1947. и некада један од највећих произвођача хране и пића, је током 90-их услед санкција и ограничења тржишта упао у велике проблеме. Почетком 21. века компанија је успела да се делимично поврати и избегне стечај, а 2004. ПИК Таково је на тендерској продаји купљено од стране Свислајона,[27] тако да данас ради под именом Свислајон Таково.

Компанија Металац, која се након оснивања 1959. бавила лимаријом и браваријом и убрзо прешла на производњу емајлираног посуђа, данас је израсла у једну од најуспешнијих компанија Србији са 14 предузећа у свом саставу. За разлику од других компанија у периоду 90-их, Металац је у том најтежем периоду извршио велику реорганизацију и модернизацију фабрике, а Металац је из свега изашао као приватно предузеће у власништву акционара, док је 2006. постао холдинг организација. У систему Металца данас раде и некада независне Милановачке компаније, Сигма, Пролетер и ФАД.[28]

Нека од најпознатијих предузећа Горњег Милановца су: „9. септембар“, „Mersteel“, „АД Рудник“, „Звезда-Хелиос“, „Металац“, „Тетра Пак“, „Papir Print“, „Swisslion-Takovo“, „Спектар“, „Типопластика“, „Flint Group Balkan“, „ФАД“, „Планета рачунари“, „Интерплет градња“, „Фока“, „S-Group“, „Семикс Техно“ и „Alfa Support“.

Знамените личности

Образовање

Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

Средње школе:

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879, Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961, док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“, која је основана 1. јуна 1990. године.

Градови побратими

Поглед на зграду старог суда из правца парка.
Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

Демографија

Поглед на Горњи Милановац, у првом плану трг Кнеза Михаила, градски парк, зграда скупштине општине и црква Свете тројице.
Број становника града‍
1862
  
775 3%
1865
  
876 3%
1887
  
1.333 5%
1900
  
2.836 12%
1948
  
2.697 11%
1953
  
3.402 14%
1961
  
4.492 18%
1971
  
10.972 45%
1981
  
17.791 73%
1991
  
22.070 91%
2002
  
23.982 99%
2011
  
24.216 100%

У насељу Горњи Милановац живи 18869 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 7786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима, а у последњих неколико пописа примећен је пораст у броју становника.[29][30]

Етнички састав града (2011)‍
Срби
  
23.581 97,38%
Неизјашњени
  
184 0,76%
Роми
  
155 0,64%
Остали
  
75 0,31%
Непознати
  
61 0,25%
Црногорци
  
60 0,25%
Македонци
  
37 0,15%
Хрвати
  
26 0,11%
Југословени
  
23 0,09%
Муслимани
  
14 0,06%
Верски састав општине (2011)‍
Православни
  
43.179 97,24%
Неисказани
  
347 0,78%
Непознати
  
217 0,49%
Нерелигиозни
  
109 0,24%
Католици
  
65 0,15%
Муслимани
  
53 0,12%
Остали
  
31 0,07%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Туризам

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен-парк Брдо мира, етно-куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред Ибарске магистрале, налази се чувена Норвешка кућа (раније Кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

У селу Горња Црнућа налази се конак кнеза Милоша Обреновића из којег је владао Србијом од Другог српског устанка до 1818. године, када је престоница пресељена у Крагујевац.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава Милановачки котлић, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни риба тежа од 100 грама...

Спорт

Стадион ФК Металац
Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду тренутно постоје два стадиона, стадион СД Таково и стадион ФК Металац, један градски базен, четири школске сале и спортска хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године. Хала Бреза има капацитет од 1.500 седећих места, а површина хале је 3.500 m².

Два главна фудбалска клуба у граду су ФК Таково који је члан Спортског друштва Таково, а основан је 1911. године и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад (3. ранг) и ФК Металац који је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије (2. ранг). У граду функционише још неколико фудбалских клубова, који се такмиче у окружном и општинском рангу такмичења. КМФ Металац-Колорадо се такмичи у Првој футсал лиги Србије.

ОК Таково је основан 12. јануара 1976. и у свом саставу има мушку и женску сениорску екипу: ОК Металац-Таково (сениори) игра у Првој лиги Србије, док ОК Таково-Звезда Хелиос (сениорке) игра у Првој лиги Србије.[32]

ЖРК Металац АД је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој рукометној лиги Србије, другом рангу такмичења, а претходни назив клуба је био Типопластика. Раније је у граду постојао и Мушки рукометни клуб Типопластика, који се већином такмичио у другом и трећем рангу такмичења, али је угашен половином 2000-их. 2012. је основан нови мушки рукометни клуб под именом РК Омладинац, што је било име првог рукометног клуба у граду из 1959.[33]

АК Таково је једини атлетски клуб у граду, а за своје потребе користи стадион СД Таково. Чланови атлетског клуба су освајали велики број медаља на домаћим и међународним такмичењима, имао је бројне репрезентативце, а 50-их година 20. века се такмичио у Првој лиги Југославије.[34]

ОКК Таково је основан 15. јануара 1972. и данас је оријентисан на рад са млађим категоријама, без сениорског тима. Највећи успеси кошаркашког клуба су играње у Другој савезној лиги Југославије почетком 1980-их, неколико победа против прволигашких екипа у Купу, као и више медаља њених чланова са европских и светских првенстава за млађе категорије.[35] Од 1971. у Милановцу функционише Карате клуб Таково, који је један од најстаријих клубова у Србији и члан је Карате федерације Србије.

Куглашки клуб Металац је стандардан члан Суперлиге Србије. Клуб је неколико пута завршавао као вицепрвак Србије, а освајао је и Куп Србије. Стрељачко друштво Драган Јевтић Шкепо спада у најтрофејније српске стрељачке дружине.[36]

Омладина Милановца је 1959. године уз професора физичког васпитања Живорада Марјановића и Мита Чохова, начинила прве рукометне кораке. 1959. године основан је Рукометни клуб „Омладинац” под чијим су се именом такмичиле и мушка и женска екипа.[37] Рукометна дешавања су се касније преселила на „Таш”, терен који се налазио поред милановачке Гимназије, на месту где је касније изграђена Робна кућа „Пролетер”. Касније се рукомет  преселио на терен поред стадиона ФК „Таково”, затим у Техничку школу, а  затим је центар рукометних дешавања постао Спортски центар „Бреза”. Године 1959. основана је и фабрика „Типопластика” чије име и спонзорство касније добија женски рукометни клуб.[38] Под именом РК „Типопластика” које носи до 2005. године, клуб је остварио  успехе - друго место на Кадетском државном првенству и пласман сениорске екипе у Суперлигу. Две године након тога женска екипа се такмичила под именом РК „Горњи Милановац”, а од 2007. године спонзорство преузима Компанија Металац, која је 2019. године такође прославила 60. година од оснивања.[39]

Слике

Види још

Референце

  1. ^ а б в „Географске одлике Општине Горњи Милановац”. gornjimilanovac.rs. Приступљено 8. 5. 2020. 
  2. ^ а б в г д Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  3. ^ Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  4. ^ На данашњи дан потписан указ о оснивању вароши Деспотовица Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2017), www.gminfo.rs
  5. ^ Како је Деспотовица постала Горњи Милановац („Политика”, 17. април 2019)
  6. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 75. 
  7. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 80. 
  8. ^ "Политика", 3. мај 1938
  9. ^ "Политика", 22. нов. 1939
  10. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 87. 
  11. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. стр. 97. 
  12. ^ Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 978-86-7152-018-8.
  13. ^ Историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2011), www.bibliotekagm.com
  14. ^ Библиотека данас Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2011), www.bibliotekagm.com
  15. ^ „Отворено 10. међународно бијенале минијатуре у Горњем Милановцу”. 
  16. ^ „Opština Gornji Milanovac”. 
  17. ^ „Музеј рудничко таковског краја”. 
  18. ^ Youtube канал групе GM Undergrounders
  19. ^ „021 - Bendovi "Belo u boji" i "Plišani mališan". 
  20. ^ Demo Fest Live 2014: Pobednici - Strah od Džeki Čena
  21. ^ „FA "Tipoplastika" 25 godina ansambla”. 
  22. ^ На Дом културе чекали пола века („Политика“, 8. април 2016)
  23. ^ Списак, www.nb.rs
  24. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 
  25. ^ Б92, Стечај у Дечјим Новинама
  26. ^ Градитељ из Горњег Милановца све више гради путеве, www.ekapija.com
  27. ^ B92: Свислајон купио Таково
  28. ^ Металац - историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2012), www.metalac.com/pgs
  29. ^ Јован Мишковић: Опис Рудничког округа, 1872.
  30. ^ Први резултати пописа 2011.
  31. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  32. ^ Историјат Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2013), www.oktakovo.com
  33. ^ „RK "Omladinac". 
  34. ^ Где је Горњи Милановац данас, www.politika.rs, 3. 10. 2011.
  35. ^ „Odbojkaški klub "Takovo" Gornji Milanovac”. 
  36. ^ За титуле паповком и војничком пушком у Лазаревцу[мртва веза], naslovi.ha.rs, 25. 9. 2010.
  37. ^ https://www.paragraf.rs/opstinska-glasila/gornji_milanovac/gornji_milanovac_pdf/gornji_milanovac-28-2015.pdf
  38. ^ „Opština Gornji Milanovac - Zvanična internet prezentacija”. www.gornjimilanovac.rs. Приступљено 2021-05-22. 
  39. ^ „ŽRK „Metalac a.d.“: Jubilej rukometa u našem gradu” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-22. 

Литература

  • Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  • Горњи Милановац у борби и изградњи (25 година), општинска конференција ССРН, 1969.
  • Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 

Спољашње везе