Илија Пламенац — разлика између измена
м додана категорија Носиоци Ордена књаза Данила I помоћу геџета HotCat |
→Одликовања: повезујем ознака: уређивање извора (2017) |
||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
*Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија<ref name="acovic"/> |
*Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија<ref name="acovic"/> |
||
*Орден Светог Александра Невског, Бугарска<ref name="acovic"/> |
*Орден Светог Александра Невског, Бугарска<ref name="acovic"/> |
||
*Орден Данила I<ref name="acovic"/> |
*[[Орден књаза Данила I]]<ref name="acovic"/> |
||
*Медаља Обилића<ref name="acovic"/> |
*Медаља Обилића<ref name="acovic"/> |
||
*Сребрна медаља за храброст за јунаштво<ref name="acovic"/> |
*Сребрна медаља за храброст за јунаштво<ref name="acovic"/> |
||
Верзија на датум 1. јул 2021. у 19:57
Илија Пламенац | |
|---|---|
 Илија Пламенац, српски војвода и војсковођа | |
| Датум рођења | 1821. |
| Датум смрти | 6. март 1916. |
Илија Пламенац (1821 – 6. март 1916[1]), је био црногорски војвода и војсковођа.
Биографија
Био је син поп Михаила Пламенца. Рођен је у Бољевићима, Црмници. Поријеклом је из црмничког племена Бољевићи. Породица Пламенац је дала неколико значајних личности из историје Црне Горе.
Извјесно вријеме се школовао у Цетињском манастиру; учио се код Димитрија Милаковића. Имао је током живота три чина: православни свештеник, војвода и министар војни. Иако су га целог живота звали "поп Илија", он је престао бити свештеник кад се по други пут оженио.[2] Написао је своје мемоаре.[3]
Пламенац је био човјек је од повјерења књаза Николе.[4] Прво је постао капетан па војвода, војсковођа. Он је по државном шематизму 1869. године: члан Сената као војвода и војени управитељ.[5] Командовао је црногорском војском у биткама на Крњицама 1862, на Фундини 1876. године, затим на Маљату и у борбама за ослобођење Бара и Улциња. Био је министар одбране Црне Горе од 1879. до 1905. и градоначелник Подгорице.[6][7] Био је први комадант града Никшића, по ослобођењу од Турака. Од 1894. године је први председник Књижевног друштва "Горски вијенац".
Одликовања
- Орден Светог Георгија, Русија, III степен[8]
- Орден Светог Георгија, Русија, IV степен[8]
- Орден Свете Ане, Русија, II степен[8]
- Орден Светог Станислава, Русија, IV степен[8]
- Породични Орден Светог Петра[8]
- Орден гвоздене круне, Аустрија, III степен[8]
- Орден Франца Јозефа, Аустрија[8]
- Орден таковског крста са мачевима, IV степен, Србија[8]
- Орден Легије части, Француска, IV степена[8]
- Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија[8]
- Орден Светог Александра Невског, Бугарска[8]
- Орден књаза Данила I[8]
- Медаља Обилића[8]
- Сребрна медаља за храброст за јунаштво[8]
- Споменица рата 1876-1878[8]
Референце
- ^ „Vojvoda Ilija Plamenac bio je prvi upravitelj Podgorice”. Portal Analitika. 6. 3. 2017. Приступљено 6. 9. 2019.
- ^ Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
- ^ „Memoari - Vojvoda Ilija Plamenac : Ilija Plamenac”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01.
- ^ Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
- ^ "Орлић", црногорски годишњак за 1869., Цетиње
- ^ Srđ. Dubrovnik. 1902.
- ^ Od Plamenca do Mugoše: Gradonačelnici Podgorice od 1879. do danas, 2007.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 20.
