Битка код Формињија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 15: Ред 15:
| губици1 = знатни
| губици1 = знатни
| губици2 = читава војска уништена
| губици2 = читава војска уништена
}}{{Стогодишњи рат}}
}}

'''Битка код Формињија''' вођена је 15. априла [[1450]]. године током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] између француске и енглеске војске. Завршена је победом Француза.
'''Битка код Формињија''' вођена је 15. априла [[1450]]. године током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] између француске и енглеске војске. Завршена је победом Француза.



Верзија на датум 9. јул 2021. у 17:20

Битка код Формињија
Део Стогодишњег рата
Време15. април 1450.
Место
Исход Француска победа
Сукобљене стране
Краљевина Француска Краљевина Енглеска
Команданти и вође
Шарл I Бурбонски
Артур III од Бретање
Томас Кирјел (РЗ)
Јачина
3.000[1] 3.350[1]
Жртве и губици
знатни читава војска уништена

Битка код Формињија вођена је 15. априла 1450. године током Стогодишњег рата између француске и енглеске војске. Завршена је победом Француза.

Позадина

Примирје у Туру

Након преласка Бургундије на страну Француске (миром у Арасу 20. септембра 1435), однос снага у стогодишњем рату преокренуо се у корист Француске, а енглеске снаге у Француској приморане су на дефанзиву. Пошто се Париз предао Шарлу VII без борбе (13. априла 1436), низ енглеских поседа у Нормандији и северној Француској постепено је освојен (1436-1443), па је под утицајем све јаче пацифистичке струје у Енглеској потписано примирје у Туру (28. маја 1444).[1]

Француске реформе

Шарл VII искористио је примирје за спровођење значајних војних реформи: најамничке банде стављене су под краљевску контролу, а 1445. формирано је 15 ордонанс-компанија од по 600 људи, језгро будуће стајаће војске Француске. Зачетак француске пешадије милицијског типа били су слободни стрелци, позивани под заставу од 1448. по специјалном кључу. И развоју артиљерије посвећена је посебна пажња, нарочито изради оруђа и обезбеђивању стручног кадра. Захваљујући спроведеној реорганизацији, Француска је при крају стогодишњег рата располагала најбоље организованом војском у Европи.[1]

Наставак рата

Изненадни напад Енглеза на Фужер (24. марта 1449), означио је прекид примирја. У августу 1449. поново су почела дејства у Нормандији и Гијени. Реорганизована француска војска, а посебно њена побољшана артиљерија, успешно су се носиле са енглеским снагама у опседнутим градовима. Нормандија је, захваљујући подршци њених становника, ослобођена за годину дана. Да би сачувала део Нормандије, исцрпена енглеска сакупила је је уз велике напоре, војску јачине 1.275 коњаника и 2.081 стрелца која се, под командом Томаса Кирила, искрцала у октобру 1450. код Шербура.[1]

Битка

До одлучујућег судара између ове енглеске војске и француских снага, јачине око 3.000 људи, дошло је 15. априла 1450. код Формињија у Нормандији. Француску војску предводили су Жан I Бурбон и Артур III, а енглеску Томас Кирјел. Држећи се енглеске тактике из битака код Кресија, Поатјеа и Азенкура, иако му је ситуација (пре свега, надмоћ француске артиљерије над енглеским стрелцима, која је дотадашњу одбрамбену тактику Енглеза у биткама на отвореном пољу учинила неодрживом) налагала измењени борбени поступак, Кирил је пружио Французима одличну прилику за реванш. Енглеска војска је тешко поражена, међу заробљеницима био је и Томас Кирил.[1]

Последице

За пораз су Енглези оптуживали Кирјела који је извео покрет захођења како би обезбедио бољи положај. Сличну тактику Енглези су користили више пута у Стогодишњем рату (Креси, Поатје, Азенкур). Приметно је и добро дејство француских кулеврина. Највећи део енглеске коњице успео је да се спаси повлачењем. Стрелци су изгинули. Енглези су битком код Формињија избачени из Нормандије. Енглески гарнизон у Кану био је принуђен да капитулира у јуну 1450. пред далеко надмоћнијим снагама противника.[1]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 163-164

Извори