Александар Мирић — разлика између измена
| Ред 4: | Ред 4: | ||
У периоду од [[1919]]. до [[1921]]. године био је ангажован у социјалдемократским синдикатима у [[Краљевина Мађарска|Мађарској]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1924]]. године. Решењем [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[1932]]. године био је упућен на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. |
У периоду од [[1919]]. до [[1921]]. године био је ангажован у социјалдемократским синдикатима у [[Краљевина Мађарска|Мађарској]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1924]]. године. Решењем [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[1932]]. године био је упућен на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]]. |
||
У [[ |
У [[Друга шпанска република|Шпанију]] је отишао из Совјетског Савеза [[20. октобар|20. октобра]] [[1936]]. године. Ступио у батаљон ''Толман'' као командир одељења и био тешко рањен у борбама под [[Мадрид]]ом [[20. новембар|20. новембра]] 1936. године. У мају [[1937]]. се прикључио батаљону ''Ђуро Ђаковић'', а два месеца касније је послат у [[Валенсија|Валенсију]] као део специјалне групе. Од октобра 1937. године је радио у контролним органима [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]]. Након евакуације [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]] [[1939]]. године у [[Француска|Француску]], био је интерниран у логор Аржеле, па Гирс, и на крају Верне. |
||
У [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупирану Југославију]] вратио се [[1941]]. године и у септембру исте године одлази у [[Загреб]], где је илегално радио за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Ухапшен је маја [[1942]], и до марта [[1945]]. године се налазио у логорима. По ослобођењу земље радио је у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) у [[Београд]]у. Након доношења [[Резолуција Информбироа|Резолуције Информбироа]] [[1948]]. године, иступио је из чланства КПЈ.<ref>{{Cite book|title=Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|id=}}</ref> |
У [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупирану Југославију]] вратио се [[1941]]. године и у септембру исте године одлази у [[Загреб]], где је илегално радио за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Ухапшен је маја [[1942]], и до марта [[1945]]. године се налазио у логорима. По ослобођењу земље радио је у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) у [[Београд]]у. Након доношења [[Резолуција Информбироа|Резолуције Информбироа]] [[1948]]. године, иступио је из чланства КПЈ.<ref>{{Cite book|title=Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|id=}}</ref> |
||
Верзија на датум 13. јул 2021. у 08:08
Александар Мирић (Нови Карловци, код Инђије, 29. август 1901 — Београд, 29. јул 1980) је био учесник Шпанског грађанског рата из Војводине.
Биографија
У периоду од 1919. до 1921. године био је ангажован у социјалдемократским синдикатима у Мађарској. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1924. године. Решењем ЦК КПЈ 1932. године био је упућен на школовање у Совјетски Савез.
У Шпанију је отишао из Совјетског Савеза 20. октобра 1936. године. Ступио у батаљон Толман као командир одељења и био тешко рањен у борбама под Мадридом 20. новембра 1936. године. У мају 1937. се прикључио батаљону Ђуро Ђаковић, а два месеца касније је послат у Валенсију као део специјалне групе. Од октобра 1937. године је радио у контролним органима Интернационалних бригада. Након евакуације Шпанске републиканске армије 1939. године у Француску, био је интерниран у логор Аржеле, па Гирс, и на крају Верне.
У окупирану Југославију вратио се 1941. године и у септембру исте године одлази у Загреб, где је илегално радио за Народноослободилачки покрет (НОП). Ухапшен је маја 1942, и до марта 1945. године се налазио у логорима. По ослобођењу земље радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) у Београду. Након доношења Резолуције Информбироа 1948. године, иступио је из чланства КПЈ.[1]
Умро у Београду 29. јула 1980. године.[2]
Референце
- ^ Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине.
- ^ „Списак шпанских бораца”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г.
