Битка код Гонзалеса — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. јул 2021. у 15:30

Битка код Гонзалеса је била први војни ангажман Тексашке револуције. Битка се догодила код Гонзалеса, Тексас, 2. октробра 1835, између побуњених Тексашких досељеника и одреда мексичке војске.

Године 1831, мексичке власти су позајмиле досељеницима у Гонзалесу мали топ да би их заштитио од честих Команчи напада. Током наредне четири године, политичка ситуација у Мексику се погоршала, а 1835. неколико држава се побунило. Како су се немири ширили, пуковник Domingo de Ugartechea, командант свих мексичких трупа у Тексасу, матрао је неразумним остављати становнике Гонзалеса са оружјем и затражио повратак топа.

Када је првобитни захтев одбијен,, Ugartechea је послао 100 Драгунада врате топ. Војници су се приближили Гонзалесу 29. септембра, али су се колонисти користили разним изговорима да их задрже из града, док су тајно слали гласнике да затраже помоћ од оближњих заједница. У року од два дана, до 140 Тексашана окупило се у Гонзалесу, сви одлучни да не одустану од топа. 1. октобра досељеници су гласали за покретање борбе. Мексички војници отворили су ватру док су се Тексашани приближавали њиховом кампу у раним сатима 2. октобра. Послије неколико сати десултантске паљбе, мексички војници су се повукли.^[1]

Иако је окршај имао мали војни значај, означио је јасан прекид између колониста и мексичке владе и сматра се да је био почетак Тексашке револуције. Вијести о окршају прошириле су се широм Сједињених Држава, гдје су га често називали „Лекингтон Тексаса“. Судбина топа је спорна. Можда је закопан и поново откривен 1936. године, или су га заплениле мексичке трупе након битке код Аламоа.

Референце

^ Hardin (1994), p. 12.

Литература

Barr, Alwyn (1990). Texans in Revolt: the Battle for San Antonio, 1835. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 0-292-77042-1. OCLC 20354408.
Davis, William C. (2006). Lone Star Rising. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 978-1-58544-532-5. originally published 2004 by New York: Free Press
Groneman, Bill (1998). Battlefields of Texas. Plano, TX: Republic of Texas Press. ISBN 978-1-55622-571-0.
Hardin, Stephen L. (1994). Texian Iliad. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 0-292-73086-1.
Lack, Paul D. (1992). The Texas Revolutionary Experience: A Political and Social History 1835–1836. College Station, TX: Texas A&M University Press. ISBN 0-89096-497-1.
Roell, Craig H. (1994). Remember Goliad! A History of La Bahia. Fred Rider Cotten Popular History Series. Austin, TX: Texas State Historical Association. ISBN 0-87611-141-X.
Todish, Timothy J.; Todish, Terry; Spring, Ted (1998). Alamo Sourcebook, 1836: A Comprehensive Guide to the Battle of the Alamo and the Texas Revolution. Austin, TX: Eakin Press. ISBN 978-1-57168-152-2.
Winders, Richard Bruce (2004). Sacrificed at the Alamo: Tragedy and Triumph in the Texas Revolution. Military History of Texas Series: Number Three. Abilene, TX: State House Press. ISBN 1-880510-80-4.

[hardin12-1] Hardin (1994), p. 12.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{рут}}
-'''Битка код Гонзалеса''' was the first military engagement of the [[Texas Revolution]]. It was fought near [[Gonzales, Texas|Gonzales]], [[Mexican Texas|Texas]], on October 2, 1835, between rebellious [[Texian]] settlers and a detachment of Mexican army soldiers.
+'''Битка код Гонзалеса''' је била први војни ангажман Тексашке револуције. Битка се догодила код [[Gonzales, Texas|Гонзалеса]], [[Mexican Texas|Тексас]], 2. октробра 1835, између побуњених [[Тексашани|Тексашких]] досељеника и одреда мексичке војске.
+Године 1831, мексичке власти су позајмиле досељеницима у Гонзалесу мали топ да би их заштитио од честих [[Команчи]] напада. Током наредне четири године, политичка ситуација у Мексику се погоршала, а 1835. неколико држава се побунило. Како су се немири ширили, пуковник [[Domingo de Ugartechea]], командант свих мексичких трупа у Тексасу, матрао је неразумним остављати становнике Гонзалеса са оружјем и затражио повратак топа.
-In 1831, Mexican authorities lent the settlers of Gonzales a small cannon to help protect them from frequent [[Comanche]] raids. Over the next four years, the political situation in Mexico deteriorated, and in 1835 several states revolted. As the unrest spread, Colonel [[Domingo de Ugartechea]], the commander of all Mexican troops in Texas, felt it unwise to leave the residents of Gonzales with a weapon and requested the return of the cannon.
+Када је првобитни захтев одбијен,, Ugartechea је послао 100&nbsp;[[Драгуни|Драгуна]]да врате топ. Војници су се приближили Гонзалесу 29. септембра, али су се колонисти користили разним изговорима да их задрже из града, док су тајно слали гласнике да затраже помоћ од оближњих заједница. У року од два дана, до 140 Тексашана окупило се у Гонзалесу, сви одлучни да не одустану од топа. 1. октобра досељеници су гласали за покретање борбе. Мексички војници отворили су ватру док су се Тексашани приближавали њиховом кампу у раним сатима 2. октобра. Послије неколико сати десултантске паљбе, мексички војници су се повукли.<ref name=hardin12>Hardin (1994), p. 12.</ref>
-When the initial request was refused, Ugartechea sent 100&nbsp;[[dragoon]]s to retrieve the cannon. The soldiers neared Gonzales on September 29, but the colonists used a variety of excuses to keep them from the town, while secretly sending messengers to request assistance from nearby communities. Within two days, up to 140 Texians gathered in Gonzales, all determined not to give up the cannon. On October 1, settlers voted to initiate a fight. Mexican soldiers opened fire as Texians approached their camp in the early hours of October 2. After several hours of desultory firing, the Mexican soldiers withdrew.<ref name=hardin12>Hardin (1994), p. 12.</ref>
+Иако је окршај имао мали војни значај, означио је јасан прекид између колониста и мексичке владе и сматра се да је био почетак Тексашке револуције. Вијести о окршају прошириле су се широм Сједињених Држава, гдје су га често називали „[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Лекингтон]] Тексаса“. Судбина топа је спорна. Можда је закопан и поново откривен 1936. године, или су га заплениле мексичке трупе након [[Битка код Аламоа|битке код Аламоа]].
-Although the skirmish had little military significance, it marked a clear break between the colonists and the Mexican government and is considered to have been the start of the Texas Revolution. News of the skirmish spread throughout the United States, where it was often referred to as the "[[Battles of Lexington and Concord|Lexington]] of Texas". The cannon's fate is disputed. It may have been buried and rediscovered in 1936, or it may have been seized by Mexican troops after the [[Battle of the Alamo]].
 == Референце ==