Председник Републике Србије — разлика између измена

Председник Републике Србије
Председник Републике Србије
	Велики грб Републике Србије
	Стандарта председника Републике Србије
	Службеник; Александaр Вучић; од: 31. маја 2017.
	Извршна власт у српској политици ; Кабинет председника Републике Србије
Стил обраћања	Господин председник ; (нормално) ; Његова Екселенција ; (дипломатски)
Статус	Шеф државе
Званична резиденција	Нови двор, Београд
Место	Београдски регион, Београд
Номинатор	Политичке странке или независни
Именује	директно гласање грађана,; полаже заклетву пред Народном скупштином
Дужина мандата	Пет година, једном обновљиво
Садржи	Устав Србије
Инаугурални носилац	Слободан Милошевић; (11. јануар 1991.)
Први носилац	Борис Тадић; (3. фебруар 2008.)
Заменик	Ивица Дачић; Председник Народне скупштине Републике Србије који има овлашћења вршиоца дужности председника Републике
Плата	144.540 српских динара месечно 2019. године
Веб сајт	www.predsednik.rs

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. јул 2021. у 22:46

Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима на петогодишњи мандат. Тренутни председник је Александар Вучић, победник првог круга председничких избора 2017. године.

Историја

Иако је Србија постала република још 1945, функција председника Републике је први пут уведена Уставом из 1990. године. Пре тога је постојала функција председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, која је уведена Уставом из 1974, а до тада је функцију председника обављао председник Президијума Народне скупштине, односно председник Скупштине СР Србије.

Надлежности

Према Уставу из 2006, председник Републике Србије:

бира се непосредно, а смењује га Народна скупштина;
може бити изабран највише два пута за председника;
представља државу у земљи и свету;
предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних спискова;
има право да стави вето на донет закон и да га врати на поновно разматрање. Уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише;
поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе Србије;
ужива имунитет као народни посланик;
има право да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике;
додељује помиловања и одликовања;
расписује изборе и референдуме;
не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Председник Републике Србије командује Војском Србије. У складу са законом, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Уколико је председник Републике Србије спречен да обавља своје дужности, обавља их председник Народне скупштине.

Мандат

Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике. Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем. Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине.^[2]

Списак председника

Република Србија је од своје независности 2006. године имала до сада три председника Републике.

Напомена: председници Републике Србије Слободан Милошевић (1991—1997) и Милан Милутиновић (1997—2002) били су председници Републике у време Савезне Републике Југославије.

Списак председника Републике Србије од независности:


Председник	Борис Тадић	Томислав Николић	Александар Вучић
од	11. јула 2004.	31. маја 2012.	31. маја 2017.
до	5. априла 2012.	31. маја 2017.	на дужности
изабран	2004. и 2008.	2012.	2017.

Вршилац дужности председника Републике Србије

Вршилац дужности Председника Републике Србије је привремени положај који омогућава Устав Србије (актуелни Устав из 2006. и претходни из 1990).

Ако је председнику Републике престао мандат пре избора новог председника Републике, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.

Приликом избора Милошевића за Председника СРЈ и неуспелих председничких избора 1997.

Када је Председник Републике Србије Слободан Милошевић у Савезној скупштини изабран за Председника СРЈ 23. јула 1997. председник Народне скупштине Драган Томић је постао вршилац дужности председника Србије до 29. децембра 1997. после неуспелих избора за председника 1997. због неизласка потребних 50% бирача у другом кругу гласања и успешних избора за председника децембра 1997. на којим је изабран Милан Милутиновић.

Приликом неуспелих председничких избора 2002. и 2003.

У периоду од 29. децембра 2002. године, када је истекао председнички мандат Милана Милутиновића, па све до 11. јула 2004. године, када је за председника изабран Борис Тадић, Србија није имала председника републике, па су фунцкију вршиоца дужности обављали:

Наташа Мићић (децембар 2002 — фебруар 2004)
Драган Маршићанин (фебруар — март 2004)
2
004)
Војислав Михаиловић (март 2004)
[[Предраг Марковић]] (март — јул 2004)

Још пре истека мандата Милана Милутиновића, били су одржани два од три циклуса неуспелих председничких избора. Први неуспели избори одржани су 29. септембра 2002. године, а али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача избори су поништени. Следећи несупели избори одржани су 8. децембра 2002. године, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача тако да су и они били понишетни. Трећи неуспели избори одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003. године, али ни на њих није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени.

Фебруара 2004. године Народна скупштина Србије је изменила Закон о избору председника Републике, па је укинут цензус од 50% изашлих на изборе. Након тога су јуна 2004. године одржани председнички избори на којима је изабран Борис Тадић.

Приликом оставке Бориса Тадића и ванредних председничких избора 2012.

Председник Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је вршила дужност Председника Србије од 5. априла до 31. маја 2012. после оставке председника Бориса Тадића до избора Томислава Николића.

Галерија

Нови двор на Андрићевом венцу бр. 1, седиште је председника Републике Србије
Грб Социјалистичке Републике Србије на Андрићевом венцу бр. 1, изнад улазних врата резиденције председника Р. Србије

Види још

Референце

^ Извор: 021, Плате повећане и премијерки, министрима и председнику за око 8000 динара
^ Члан 116 Устава Републике Србије

Литература

Đorđević, Srđan (2012). „Inkompatibilitet funkcije predsednika Republike Srbije od 2012. godine”. Glasnik prava. III/1.
Марковић, Ратко (2009). Уставно право и политичке институције. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду. COBISS.SR 156622348
Пејић, Ирена (2011). Парламентарна влада — осцилације у равнотежи. Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу. COBISS.SR 183002124
Симовић, Дарко (2008). Полупредседнички систем. Београд: Службени гласник. COBISS.SR 150253580

Спољашње везе

[1] Извор: 021, Плате повећане и премијерки, министрима и председнику за око 8000 динара

[2] Члан 116 Устава Републике Србије

[1]

[2]

@@ Ред 111: / Ред 111: @@
 # [[Наташа Мићић]] (децембар 2002 — фебруар 2004)
 # [[Драган Маршићанин]] (фебруар — март 2004)
+#2
-# [[Предраг Марковић]] (март — јул 2004)
+#
+#004)
+# [[Предраг Марковић|Војислав Михаиловић  (март 2004)]]
+#<nowiki>[[Предраг Марковић]]</nowiki> (март — јул 2004)
 Још пре истека мандата Милана Милутиновића, били су одржани два од три циклуса неуспелих председничких избора. Први [[Први неуспели избори за председника Србије 2002.|неуспели избори]] одржани су 29. септембра 2002. године, а али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача избори су поништени. Следећи [[Други неуспели избори за председника Србије 2002.|несупели избори]] одржани су 8. децембра 2002. године, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача тако да су и они били понишетни. Трећи [[Неуспели избори за председника Србије 2003.|неуспели избори]] одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003. године, али ни на њих није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени.