Марш на Дрину (филм) — разлика између измена
Ред 106: | Ред 106: | ||
{{refbegin|30em}} |
{{refbegin|30em}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић| first = Андра |authorlink = |year=2013|title=Ратни албум 1914—1918 |publisher=Православна реч | location = Београд|isbn=978-86-83903-62-7|pages=}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић| first = Андра |authorlink = |year=2013|title=Ратни албум 1914—1918 |publisher=Православна реч | location = Београд|isbn=978-86-83903-62-7|pages=}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Бјелајац| first = Миле С. | authorlink = |year=2004|title=Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941 |publisher=Институт за новију историју Србије | location = Београд|isbn=978-86-7005-039-6}} |
|||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 25. јул 2021. у 19:50
Марш на Дрину | |
---|---|
Жанр | ратни историјски |
Режија | Живорад Жика Митровић |
Сценарио | Арсен Диклић Живорад Жика Митровић |
Продуцент | Ђорђе Маринковић |
Главне улоге | Александар Гаврић Љуба Тадић Никола Јовановић Владимир Поповић Хусеин Чокић Бранко Плеша Драгомир Гидра Бојанић Зоран Радмиловић Љубиша Јовановић |
Музика | Василије Мокрањац |
Сценограф | Миомир Денић |
Сниматељ | Милорад Марковић |
Монтажа | Катарина Стојановић |
Продуцентска кућа | Авала филм |
Година | 1964. |
Трајање | 107 минута |
Земља | СФР Југославија |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Марш на Дрину је југословенски филм из 1964. године. Радња филма заснована је на историјском догађају, Церској бици. Филм није хроника битке већ прати дејства једне артиљеријске батерије Комбиноване дивизије и духовна стања њених војника који потичу из различитих слојева српског друштва на почетку 20. века.
Као предтекст за филм „Марш на Дрину“ коришћена је и приповетка „Пробој“ Радоја Јанковића (1879—1943) из 1926. године.[1]
Радња
Филм почиње објављивањем опште мобилизације у Србији. Артиљеријски поручник Веселин - Веца, који потиче из богате банкарске породице, распоређен је у артиљеријској батерији. У прошлом рату, био је члан једне комисије, која је набављала топове. Његова породица и сада жели да га постави у ту комисију, али он жели да се прикључи батерији, и крене у рат.
Артиљеријска батерија се спремила за покрет (у којој је распоређен Веца). Налазе се у Аранђеловцу, док њихови команданти имају састанак. На састанку, пешадијски мајор Курсула, износи своје мишљење о томе, да ће главни напад Аустроугарска на Србију извршити преко реке Дрине, а не преко реке Саве, како је било очекивано.
- 10. август 1914. артиљеријска батерија затиче у Аранђеловцу, где очекује наређења својих заповедника, који се налазе на састанку.
- 14. август 1914. артиљеријска батерија улази у Лазаревац, где кратко борави, и креће даље. У наставку истог дана, дивизија се прикупља у месту Уб, где очекује даља наређења. Врховна команда српске војске одбацује идеју да ће главни напад Аустроугарска извести преко реке Саве, и зато дивизију упућује према западу (на Дрину).
- 15. августа 1914. батерија је већ у подножју Цера.
- 16. август 1914. Комбинована дивизија отпочиње борбу. Непријатељи их нападају изненада, што их је приморало на повлачење са положаја. У повлачењу, један топ се заглавио у блату, а поручник Веца наређује да се топ остави на Церу, да би војници спасили животе. Један наредник из батерије, брзо размонтира топ, тако да ако падне у руке непријатељу, не може бити коришћен у борби. По повлачењу, мајор Курсула одлази у село Текериш , где борави врховна команда српске војске, а Курсула подноси извештај команданту армије генералу Степи Степановићу. По подне, војска опет креће у против-напад, и успева да одбије непријатеља, и гони га све до Дрине.
Улоге
Глумац | Улога |
---|---|
Александар Гаврић | артиљеријски капетан прве класе Коста Хаџи-Вуковић - Коле |
Љуба Тадић | пешадијски мајор Курсула - Баџа |
Никола Јовановић | артиљеријски поручник Веселин Хаџи-Вуковић - Веца |
Владимир Поповић | артиљеријски потпоручник Милоје Станојевић |
Хусеин Чокић | наредник |
Драгомир Бојанић Гидра | каплар Јанићије |
Зоран Радмиловић | коцкар Боги Петровић |
Бранислав Цига Јеринић | Алекса |
Бранко Плеша | пешадијски пуковник Здравко Лукић |
Љубиша Јовановић | генерал Степа Степановић |
Петре Прличко | кувар Трајко |
Божидар Дрнић | Трифун Хаџи-вуковић |
Страхиња Петровић | теча Лаза |
Ружица Сокић | жена на прозору |
Предраг Тасовац | Новотни, аустро-угарски подофицир, Чех |
Предраг Милинковић | болничар |
Љубица Голубовић | Костина жена |
Растко Тадић | сељак на колима |
Божидар Павићевић Лонга | Курсулин ађутант |
Павле Богатинчевић | |
Богдан Михаиловић | младожења Румени |
Миомир Радевић Пиги | |
Милорад Миша Волић | |
Драгомир Станојевић |
Занимљивости
Лик пуковника Здравка Лукића, команданта Комбиноване дивизије из састава Друге армије у стварности представља генерала Михаила Рашића.[2] Сценариста и редитељ су највероватније хтели да избегну дуализам на сету да два генерала командују у армији па су увели овај измишљени лик и деградирали га за чин ниже што представља историјску нетачност. Еполете Здравка Лукића одступају од прописа у дужини док остали официри имају величину еполета по пропису, што такође представља нетачност.
Лик артиљеријског поручника Веселина Хаџи-Вуковића званог Веца, сценариста Арсен Диклић засновао је делимично на биографским подацима о артиљеријском поручнику Кости Илићу - Турчину, иначе, једном од главних ликова романа Српска трилогија писца Стевана Јаковљевића.
Лик артиљеријског капетана прве класе Косте Хаџи-Вуковића званог Бата Коле, сценариста Арсен Диклић засновао је делимично на биографским подацима о артиљеријском капетану (будућем бригадном генералу) Драгомиру Раденковићу, који је током рата командовао артиљеријском батеријом при Комбинованој дивизији која је и учинила тај подвиг који се нашао у филму.
Културно добро
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Марш на Дрину".[3]
Референце
- ^ Пробој изгубљених српских јунака („Политика“, 17. април 2014)
- ^ Поповић 2013, стр. 18.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
Литература
- Поповић, Андра (2013). Ратни албум 1914—1918. Београд: Православна реч. ISBN 978-86-83903-62-7.
- Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.
Спољашње везе
- Марш на Дрину на сајту IMDb (језик: енглески)
- Марш на Дрину на сајту filmovi.com (језик: српски)