Алан Мур — разлика између измена
. |
|||
Ред 32: | Ред 32: | ||
== Младост == |
== Младост == |
||
[[File:Northampton town centre - geograph.org.uk - 1411176.jpg|left|thumb| |
[[File:Northampton town centre - geograph.org.uk - 1411176.jpg|left|thumb|Градско средиште [[Northampton|Нортхамптона]], града у којем је Муре провео читав живот и који је касније постао радно место његовог романа ''[[Jerusalem (Moore novel)|Јерусалим]]''. ]] |
||
Мур је рођен 18. новембра 1953. године,<ref>{{cite web|last=Miller |first=John Jackson|author-link= John Jackson Miller|url=http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |title=Comics Industry Birthdays |work=[[Comics Buyer's Guide]] |date=10 June 2005 |location=Iola, Wisconsin |archive-url=https://web.archive.org/web/20110218031356/http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |archive-date=18 February 2011 |url-status = dead}}</ref> у болници Светог Едмунда у [[Нортхамптон]]у у породици радничке класе за коју се сматра да је у граду живела неколико генерација.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=11}} Он је одрастао у делу Нортхамптона познатом као Бороус, сиромашном подручју са недостатком услужних постројења и високим нивоом неписмености, али је без обзира на то „волео то. Волео сам људе. Волео сам заједницу и ... нисам знао да постоји још нешто.“<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=13–16}} Живео је у кући са родитељима, пиварским радником Ернестом Муром и штампарском радницом Силвијом Дорин, са млађим братом Мајком и баком по мајци.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=14}} Он је био свестрани читалац од пете године, позајмљујући књиге из локалне библиотеке, а потом је похађао основну школу Спринг Лејн.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=17}} Истовремено је почео да чита стрипове, у почетку британске, попут ''[[The Topper (comics)|Топера]]'' и ''[[The Beezer|Бизера]]'', а касније и амерички увоз попут ''[[The Flash (comic book)|Флаша]]'', ''[[Detective Comics|Детектива Комика]]'', ''[[Fantastic Four (comic book)|Фантастичних четири]]'' и ''[[Blackhawk (DC Comics)|Блакхока]]''.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=31}} Касније је положио [[11-plus|11-плус]] испит и, стога је стекао право да похађа [[Northampton School for Boys|Нортхамптонску]] гимназију,<ref name="bigwords1">{{cite journal | last=Groth | first=Gary | author-link=Gary Groth | title=Big Words, Part 1 | journal=[[The Comics Journal]] | issue=138 | year=1990 | pages=56–95}}</ref> где је први пут ступио у контакт са људима средње класе и бољег образовања, и био је шокиран како је постао од једног од најбољих ученика у својој основној школи, једним од најлошијих ђака у разреду у средњој школи. Након тога, замрзнувши школу и немајући „интересовање за академске студије“, он је сматрао да се предаје „прикривени курикулум“ који је дизајниран да индоктринише децу „тачношћу, послушношћу и прихватањем монотоности“.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=17–18}} |
|||
{{Quote box|width=246px|bgcolor=#C0C0C0|align=right|quote= |
{{Quote box|width=246px|bgcolor=#C0C0C0|align=right|quote=„ЛСД је био невероватно искуство. Не да га препоручујем било коме другоме; али мени је то некако разоткрило да стварност није фиксна ствар. Да је стварност коју смо свакодневно виђали била једна стварност, и то валидна - али да су постојале и друге, различите перспективе у којима различите ствари имају значења која су једнако валидна. То је дубоко утицало на мене.”|source=Алан Мур (2003)<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=19–20}}}} |
||
Крајем 1960-их, Мур је почео да објављује поезију и есеје у [[фанзин]]има, да би на крају основао свој фанзин, ''Ембрион''.<ref>{{cite web|url= https://literature.britishcouncil.org/writer/alan-moore|title= Alan Moore|date= n.d.|publisher= [[British Council]]}}</ref> Путем ''Ембриона'', Мур се укључио у групу познату као [[Northampton Arts Lab|Нортхамптонска уметничка лабораторија]]. Ова група је накнадно дала значајан допринос часопису.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=33–34}} Он је почео да се бави продајом халуциногена [[ЛСД]] у школи, због чега је избачен 1970. године. Касније је себе описао као „једног од најнеспособнијих дилера ЛСД-а на свету“.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm | title=Comic legend keeps true to roots | last=Rigby | first=Nic|work=BBC News| date=21 March 2008 | access-date=22 March 2009| archive-url= https://web.archive.org/web/20090311235237/http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm| archive-date= 11 March 2009 |url-status = live}}</ref> Директор школе је накнадно „ступио у контакт са разним другим академским установама за које сам се пријавио и упозорио их да ме не приме, јер представљам опасност за моралну добробит осталих ученика тамо, што је вероватно било тачно."<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=18}} |
|||
Иако је још неколико година наставио да живи у родитељском дому, кретао се кроз разне послове, укључујући чишћење тоалета и рад у [[Tanning (leather)|кожари]].<ref>{{cite web| url= http://www.heraldscotland.com/news/13207942.Graphic_Content__from_the_archive___Alan_Moore/|title=Graphic Content: from the archive - Alan Moore|website=HeraldScotland}}</ref> Крајем 1973. упознао је и започео везу са Филис Диксон, родом из Нортхамптона, са којом се преселио у „мали једнособни стан у области Барак Роуд у Нортхамптону“.<ref name="Magic Words">{{cite book | last=Parkin | first=Lance | author-link=Lance Parkin | title=Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore | date=November 2013 | location=[[London]], England | publisher=[[Aurum Press]] | isbn=978-1781310779}}{{rp|page=48}}</ref> Убрзо су се венчали, преселили у нови државни [[Public housing in the United Kingdom|стан]] у источном градском округу, док је он радио у канцеларији за [[Gas contractor|подизвођача]] локалног одбора за гас. Муре је осећао да га овај посао не испуњава и стога је одлучио да покуша да зарађује за живот радећи нешто креативније.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=34–35}} |
|||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 26. јул 2021. у 02:39
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Алан Мур | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 18. новембар 1953. |
Место рођења | Нортхемптон, Уједињено Краљевство |
Књижевни рад | |
Утицаји од | Томас Пинчон |
Утицао на | Нил Гејман |
Најважнија дела | Мириклмен (1982-5) В као Вендета (1982-9) |
Награде | Награда Изнер, Награда Хуго |
Званични веб-сајт | |
www |
Алан Мур (енгл. Alan Moore; рођен 18. новембра 1953) је енглески писац, најпознатији по свом раду у свету стрипа и по графичким романима В као Вендета (1982-9), Надзирачи (1986-7), Бетмен: Убиствени виц (1988) и Из пакла (1989-96).[1] Regarded by some as the best comics writer in the English language,[2][3] he is widely recognized among his peers and critics. He has occasionally used such pseudonyms as Curt Vile, Jill de Ray, and Translucia Baboon; also, reprints of some of his work have been credited to The Original Writer when Moore requested that his name be removed.[4] Са Френком Милером је унео револуцију у стрип, популаришући графичке романе. Баш због тога, данас важи за једног од најбољих стрип сценариста у историји.
Почео је да пише за британске Андерграунд и алтернативне Франшизе, да би убрзо затим, почео да ради за Ди-Си комикс, где је оцењен као „први стрип сценариста из Британије који је почео да пише истакнута дела у Америци“,[5] where he worked on major characters such as Batman (Batman: The Killing Joke) and Superman (Whatever Happened to the Man of Tomorrow?), substantially developed the character Swamp Thing, and penned original titles such as Watchmen. During that decade, Moore helped to bring about greater social respectability for comics in the United States and United Kingdom.[3] He prefers the term "comic" to "graphic novel".[6] In the late 1980s and early 1990s he left the comic industry mainstream and went independent for a while, working on experimental work such as the epic From Hell and the prose novel Voice of the Fire. He subsequently returned to the mainstream later in the 1990s, working for Image Comics, before developing America's Best Comics, an imprint through which he published works such as The League of Extraordinary Gentlemen and the occult-based Promethea. In 2016, he published Jerusalem: a 1,266-page experimental novel set in his hometown of Northampton, UK.
„У приватном животу, Мур је окултиста и [ceremonial magic[|церемонијални магионичар]][7] и заступа анархистичка гледишта.“[8][9][10]
Despite his objections, Moore's works have provided the basis for several Hollywood films, including From Hell (2001), The League of Extraordinary Gentlemen (2003), V for Vendetta (2005), and Watchmen (2009). Moore has also been referenced in popular culture and has been recognised as an influence on a variety of literary and television figures including Neil Gaiman,[11] and Damon Lindelof.[12] He has lived a significant portion of his life in Northampton, England, and he has said in various interviews that his stories draw heavily from his experiences living there.
Младост
Мур је рођен 18. новембра 1953. године,[13] у болници Светог Едмунда у Нортхамптону у породици радничке класе за коју се сматра да је у граду живела неколико генерација.[2] Он је одрастао у делу Нортхамптона познатом као Бороус, сиромашном подручју са недостатком услужних постројења и високим нивоом неписмености, али је без обзира на то „волео то. Волео сам људе. Волео сам заједницу и ... нисам знао да постоји још нешто.“[2] Живео је у кући са родитељима, пиварским радником Ернестом Муром и штампарском радницом Силвијом Дорин, са млађим братом Мајком и баком по мајци.[2] Он је био свестрани читалац од пете године, позајмљујући књиге из локалне библиотеке, а потом је похађао основну школу Спринг Лејн.[2] Истовремено је почео да чита стрипове, у почетку британске, попут Топера и Бизера, а касније и амерички увоз попут Флаша, Детектива Комика, Фантастичних четири и Блакхока.[2] Касније је положио 11-плус испит и, стога је стекао право да похађа Нортхамптонску гимназију,[14] где је први пут ступио у контакт са људима средње класе и бољег образовања, и био је шокиран како је постао од једног од најбољих ученика у својој основној школи, једним од најлошијих ђака у разреду у средњој школи. Након тога, замрзнувши школу и немајући „интересовање за академске студије“, он је сматрао да се предаје „прикривени курикулум“ који је дизајниран да индоктринише децу „тачношћу, послушношћу и прихватањем монотоности“.[2]
„ЛСД је био невероватно искуство. Не да га препоручујем било коме другоме; али мени је то некако разоткрило да стварност није фиксна ствар. Да је стварност коју смо свакодневно виђали била једна стварност, и то валидна - али да су постојале и друге, различите перспективе у којима различите ствари имају значења која су једнако валидна. То је дубоко утицало на мене.”
Алан Мур (2003)[2]
Крајем 1960-их, Мур је почео да објављује поезију и есеје у фанзинима, да би на крају основао свој фанзин, Ембрион.[15] Путем Ембриона, Мур се укључио у групу познату као Нортхамптонска уметничка лабораторија. Ова група је накнадно дала значајан допринос часопису.[2] Он је почео да се бави продајом халуциногена ЛСД у школи, због чега је избачен 1970. године. Касније је себе описао као „једног од најнеспособнијих дилера ЛСД-а на свету“.[16] Директор школе је накнадно „ступио у контакт са разним другим академским установама за које сам се пријавио и упозорио их да ме не приме, јер представљам опасност за моралну добробит осталих ученика тамо, што је вероватно било тачно."[2]
Иако је још неколико година наставио да живи у родитељском дому, кретао се кроз разне послове, укључујући чишћење тоалета и рад у кожари.[17] Крајем 1973. упознао је и започео везу са Филис Диксон, родом из Нортхамптона, са којом се преселио у „мали једнособни стан у области Барак Роуд у Нортхамптону“.[18] Убрзо су се венчали, преселили у нови државни стан у источном градском округу, док је он радио у канцеларији за подизвођача локалног одбора за гас. Муре је осећао да га овај посао не испуњава и стога је одлучио да покуша да зарађује за живот радећи нешто креативније.[2]
Види још
Референце
- ^ „Alan Moore Bibliography”. Enjolrasworld.com. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2006.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Khoury, George (25. 8. 2003). The Extraordinary Works of Alan Moore. Raleigh, North Carolina: TwoMorrows Publishing. ISBN 978-1-893905-24-5.
- ^ а б Parkin, Lance (јануар 2002). Alan Moore: The Pocket Essential. Hertfordshire, England: Trafalgar Square Publishing. ISBN 978-1-903047-70-5.
- ^ McMillan, Graeme (25. 10. 2013). „Why Alan Moore Has Become Marvel's 'Original Writer'”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2017.
- ^ Parkin, Lance (2002). Alan Moore: The Pocket Essential. Hertfordshire, England: Trafalgar Square Publishing. ISBN 978-1-903047-70-5.
- ^ Kavanagh, Barry (17. 10. 2000). „The Alan Moore Interview”. Blather.net. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2013. On the term "graphic novel": "It's a marketing term. I mean, it was one that I never had any sympathy with. The term "comic" does just as well for me. The term "graphic novel" was something that was thought up in the '80s by marketing people ..."
- ^ Babcock, Jay (мај 2003). „Magic is Afoot: A Conversation with Alan Moore about the Arts and the Occult”. Arthur Magazine (4). Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2011.
- ^ Мур, Алан; Гибонс, Дејв. Надзирачи. Београд: Чаробна кињга. стр. 480. ISBN 978-96-7702-596-9 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). „A for Alan, Pt. 1: The Alan Moore interview”. The Beat. Mile High Comics/Comicon.com. Архивирано из оригинала 5. 5. 2006. г. Приступљено 26. 9. 2008.
- ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). „A for Alan, Pt. 2: The further adventures of Alan Moore”. The Beat. Mile High Comics/Comicon.com. Архивирано из оригинала 19. 4. 2006. г. Приступљено 26. 9. 2008.
- ^ Olson, Stephen P. (2005). Neil Gaiman. New York: Rosen Publishing Group. стр. 16–18. ISBN 978-1-4042-0285-6. Приступљено 13. 1. 2011. „gaiman - moore - friendship.”
- ^ Jensen, Jeff (21. 10. 2005). „Watchmen: An Oral History”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2006.
- ^ Miller, John Jackson (10. 6. 2005). „Comics Industry Birthdays”. Comics Buyer's Guide. Iola, Wisconsin. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г.
- ^ Groth, Gary (1990). „Big Words, Part 1”. The Comics Journal (138): 56—95.
- ^ „Alan Moore”. British Council. n.d.
- ^ Rigby, Nic (21. 3. 2008). „Comic legend keeps true to roots”. BBC News. Архивирано из оригинала 11. 3. 2009. г. Приступљено 22. 3. 2009.
- ^ „Graphic Content: from the archive - Alan Moore”. HeraldScotland.
- ^ Parkin, Lance (новембар 2013). Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore. London, England: Aurum Press. ISBN 978-1781310779.
Литература
- Effron, Samuel (1996) Taking Off the Mask (Tirando a Máscara) Invocation and Formal Presentation of the Superhero Comic in Moore and Gibbons' Watchmen Accessed June 29, 2005
- Young, Robert (2004) "Zero Sum Masterpiece: The Division of Big Numbers" in The Comics Interpreter #3 Vol. 2-- The definitive behind the scenes story of the demise of Moore's magnum opus.
- Khoury, George (2003), The Extraordinary Works of Alan Moore, TwoMorrows Publishing
- Bernard, Mark (јесен 2004). Carter, James Bucky. „Alan Moore and the Graphic Novel: Confronting the Fourth Dimension”. ImageTexT. 1 (2). Архивирано из оригинала 17. 4. 2006. г. Приступљено 13. 6. 2006.
- Bensam, Richard (2010). Minutes to Midnight: Twelve Essays on Watchmen. Sequart Research & Literacy Organization.
- Effron, Samuel (1996). „Invocation and Formal Presentation of the Superhero Comic in Moore and Gibbons' Watchmen”. Taking Off the Mask – Watchmen Deconstructed. Приступљено 29. 6. 2005.
- Groth, Gary (1990—1991). „Big Words”. The Comics Journal. Seattle, Washington: Fantagraphics Books: 138—140.
- Molcher, Michael (2006). „Comic Auteurs: Alan Moore—Man on the Outside”. Judge Dredd Megazine (246).
- Moore, Alan (март 1995). From Hell: the Compleat Scripts Book One. Borderlands Press/SpiderBaby Graphics. ISBN 978-1-880325-07-0.
- Moore, Alan (1999). „Appendix I: Annotations to the Chapters”. From Hell. Eddie Campbell Comics. ISBN 978-0-86166-156-5.
- Moulthrop, Stuart; Kaplan, Nancy; et al. (1997—2000). „Watching the Detectives”. An Internet Companion for Readers of Watchmen. Приступљено 29. 6. 2005.
- Sabin, Roger (26. 3. 1993). Adult Comics: An Introduction. Routledge. ISBN 978-0-415-04419-6.
- Millidge, Gary Spencer; Smoky Man, ур. (29. 12. 2003). Alan Moore: Portrait of an Extraordinary Gentleman. Abiogenesis Press. ISBN 978-0-946790-06-7.
- Whitson, Roger (зима 2007). „Panelling Parallax: The Fearful Symmetry of William Blake and Alan Moore”. ImageTexT. 3 (2).
- Young, Robert (2004). „Zero Sum Masterpiece: The Division of Big Numbers”. The Comics Interpreter. 2 (3). (The definitive behind-the-scenes story of the demise of Moore's magnum opus.)
Спољашње везе
- Dodgem Logic official website
- Алан Мур на сајту IMDb (језик: енглески)
- Алан Мур на сајту Curlie
- Alan Moore interview with LeftLion magazine
- Алан Мур на сајту Curlie
- Алан Мур на сајту ISFDb (језик: енглески)
- „Alan Moore interview with LeftLion magazine”. Архивирано из оригинала 11. 8. 2012. г. Приступљено 7. 8. 2012.