Алан Мур — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 32: Ред 32:


== Младост ==
== Младост ==
[[File:Northampton town centre - geograph.org.uk - 1411176.jpg|left|thumb|The town centre of [[Northampton]], the town where Moore has spent his entire life and which later became the setting of his novel ''[[Jerusalem (Moore novel)|Jerusalem]]''.]]
[[File:Northampton town centre - geograph.org.uk - 1411176.jpg|left|thumb|Градско средиште [[Northampton|Нортхамптона]], града у којем је Муре провео читав живот и који је касније постао радно место његовог романа ''[[Jerusalem (Moore novel)|Јерусалим]]''. ]]


Moore was born on 18 November 1953,<ref>{{cite web|last=Miller |first=John Jackson|author-link= John Jackson Miller|url=http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |title=Comics Industry Birthdays |work=[[Comics Buyer's Guide]] |date=10 June 2005 |location=Iola, Wisconsin |archive-url=https://web.archive.org/web/20110218031356/http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |archive-date=18 February 2011 |url-status = dead}}</ref> at St Edmund's Hospital in [[Northampton]] to a working-class family who he believed had lived in the town for several generations.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=11}} He grew up in a part of Northampton known as The Boroughs, a poverty-stricken area with a lack of facilities and high levels of illiteracy, but he nonetheless "loved it. I loved the people. I loved the community and&nbsp;... I didn't know that there was anything else."<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=13–16}} He lived in a house with his parents, brewery worker Ernest Moore and printer Sylvia Doreen, with his younger brother Mike, and with his maternal grandmother.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=14}} He "read omnivorously" from the age of five, getting books out of the local library, and subsequently attended Spring Lane Primary School.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=17}} At the same time, he began reading comic strips, initially British strips, such as ''[[The Topper (comics)|Topper]]'' and ''[[The Beezer]]'', but eventually also American imports such as ''[[The Flash (comic book)|The Flash]]'', ''[[Detective Comics]]'', ''[[Fantastic Four (comic book)|Fantastic Four]]'', and ''[[Blackhawk (DC Comics)|Blackhawk]]''.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=31}} He later passed his [[11-plus]] exam and was, therefore, eligible to go to [[Northampton School for Boys|Northampton Grammar School]],<ref name="bigwords1">{{cite journal | last=Groth | first=Gary | author-link=Gary Groth | title=Big Words, Part 1 | journal=[[The Comics Journal]] | issue=138 | year=1990 | pages=56–95}}</ref> where he first came into contact with people who were middle class and better educated, and he was shocked at how he went from being one of the top pupils at his primary school to one of the lowest in the class at secondary. Subsequently, disliking school and having "no interest in academic study", he believed that there was a "covert curriculum" being taught that was designed to indoctrinate children with "punctuality, obedience and the acceptance of monotony".<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=17–18}}
Мур је рођен 18. новембра 1953. године,<ref>{{cite web|last=Miller |first=John Jackson|author-link= John Jackson Miller|url=http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |title=Comics Industry Birthdays |work=[[Comics Buyer's Guide]] |date=10 June 2005 |location=Iola, Wisconsin |archive-url=https://web.archive.org/web/20110218031356/http://cbgxtra.com/knowledge-base/for-your-reference/comics-industry-birthdays |archive-date=18 February 2011 |url-status = dead}}</ref> у болници Светог Едмунда у [[Нортхамптон]]у у породици радничке класе за коју се сматра да је у граду живела неколико генерација.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=11}} Он је одрастао у делу Нортхамптона познатом као Бороус, сиромашном подручју са недостатком услужних постројења и високим нивоом неписмености, али је без обзира на то „волео то. Волео сам људе. Волео сам заједницу и ... нисам знао да постоји још нешто.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=13–16}} Живео је у кући са родитељима, пиварским радником Ернестом Муром и штампарском радницом Силвијом Дорин, са млађим братом Мајком и баком по мајци.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=14}} Он је био свестрани читалац од пете године, позајмљујући књиге из локалне библиотеке, а потом је похађао основну школу Спринг Лејн.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=17}} Истовремено је почео да чита стрипове, у почетку британске, попут ''[[The Topper (comics)|Топера]]'' и ''[[The Beezer|Бизера]]'', а касније и амерички увоз попут ''[[The Flash (comic book)|Флаша]]'', ''[[Detective Comics|Детектива Комика]]'', ''[[Fantastic Four (comic book)|Фантастичних четири]]'' и ''[[Blackhawk (DC Comics)|Блакхока]]''.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=31}} Касније је положио [[11-plus|11-плус]] испит и, стога је стекао право да похађа [[Northampton School for Boys|Нортхамптонску]] гимназију,<ref name="bigwords1">{{cite journal | last=Groth | first=Gary | author-link=Gary Groth | title=Big Words, Part 1 | journal=[[The Comics Journal]] | issue=138 | year=1990 | pages=56–95}}</ref> где је први пут ступио у контакт са људима средње класе и бољег образовања, и био је шокиран како је постао од једног од најбољих ученика у својој основној школи, једним од најлошијих ђака у разреду у средњој школи. Након тога, замрзнувши школу и немајући „интересовање за академске студије“, он је сматрао да се предаје „прикривени курикулум“ који је дизајниран да индоктринише децу „тачношћу, послушношћу и прихватањем монотоности“.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=17–18}}


{{Quote box|width=246px|bgcolor=#C0C0C0|align=right|quote="LSD was an incredible experience. Not that I'm recommending it for anybody else; but for me it kind of it hammered home to me that reality was not a fixed thing. That the reality that we saw about us every day was one reality, and a valid one but that there were others, different perspectives where different things have meaning that were just as valid. That had a profound effect on me."|source=Alan Moore (2003)<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=19–20}}}}
{{Quote box|width=246px|bgcolor=#C0C0C0|align=right|quote=„ЛСД је био невероватно искуство. Не да га препоручујем било коме другоме; али мени је то некако разоткрило да стварност није фиксна ствар. Да је стварност коју смо свакодневно виђали била једна стварност, и то валидна - али да су постојале и друге, различите перспективе у којима различите ствари имају значења која су једнако валидна. То је дубоко утицало на мене.|source=Алан Мур (2003)<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=19–20}}}}


In the late 1960s, Moore began publishing his poetry and essays in [[fanzine]]s, eventually setting up his fanzine, ''Embryo''.<ref>{{cite web|url= https://literature.britishcouncil.org/writer/alan-moore|title= Alan Moore|date= n.d.|publisher= [[British Council]]}}</ref> Through ''Embryo'', Moore became involved in a group known as the [[Northampton Arts Lab]]. The Arts Lab subsequently made significant contributions to the magazine.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=33–34}} He began dealing the hallucinogenic [[LSD]] at school, being expelled for doing so in 1970 he later described himself as "one of the world's most inept LSD dealers".<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm | title=Comic legend keeps true to roots | last=Rigby | first=Nic|work=BBC News| date=21 March 2008 | access-date=22 March 2009| archive-url= https://web.archive.org/web/20090311235237/http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm| archive-date= 11 March 2009 |url-status = live}}</ref> The headmaster of the school subsequently "got in touch with various other academic establishments that I'd applied to and told them not to accept me because I was a danger to the moral well-being of the rest of the students there, which was possibly true."<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=18}}
Крајем 1960-их, Мур је почео да објављује поезију и есеје у [[фанзин]]има, да би на крају основао свој фанзин, ''Ембрион''.<ref>{{cite web|url= https://literature.britishcouncil.org/writer/alan-moore|title= Alan Moore|date= n.d.|publisher= [[British Council]]}}</ref> Путем ''Ембриона'', Мур се укључио у групу познату као [[Northampton Arts Lab|Нортхамптонска уметничка лабораторија]]. Ова група је накнадно дала значајан допринос часопису.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=33–34}} Он је почео да се бави продајом халуциногена [[ЛСД]] у школи, због чега је избачен 1970. године. Касније је себе описао као „једног од најнеспособнијих дилера ЛСД-а на свету“.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm | title=Comic legend keeps true to roots | last=Rigby | first=Nic|work=BBC News| date=21 March 2008 | access-date=22 March 2009| archive-url= https://web.archive.org/web/20090311235237/http://news.bbc.co.uk/1/hi/entertainment/7307303.stm| archive-date= 11 March 2009 |url-status = live}}</ref> Директор школе је накнадно „ступио у контакт са разним другим академским установама за које сам се пријавио и упозорио их да ме не приме, јер представљам опасност за моралну добробит осталих ученика тамо, што је вероватно било тачно."<ref name="Khoury, George"/>{{rp|page=18}}


Whilst continuing to live in his parents' home for a few more years, he moved through various jobs, including cleaning toilets and working in a [[tannery]].<ref>{{cite web|url=http://www.heraldscotland.com/news/13207942.Graphic_Content__from_the_archive___Alan_Moore/|title=Graphic Content: from the archive - Alan Moore|website=HeraldScotland}}</ref> In late 1973, he met and began a relationship with Northampton-born Phyllis Dixon, with whom he moved into "a little one-room flat in the Barrack Road area in Northampton".<ref name="Magic Words">{{cite book | last=Parkin | first=Lance | author-link=Lance Parkin | title=Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore | date=November 2013 | location=[[London]], England | publisher=[[Aurum Press]] | isbn=978-1781310779}}{{rp|page=48}}</ref> Soon marrying, they moved into a new [[council estate]] in the town's eastern district while he worked in an office for a [[Gas contractor|sub-contractor]] of the local gas board. Moore felt that he was not being fulfilled by this job, and so decided to try to earn a living doing something more artistic.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=34–35}}
Иако је још неколико година наставио да живи у родитељском дому, кретао се кроз разне послове, укључујући чишћење тоалета и рад у [[Tanning (leather)|кожари]].<ref>{{cite web| url= http://www.heraldscotland.com/news/13207942.Graphic_Content__from_the_archive___Alan_Moore/|title=Graphic Content: from the archive - Alan Moore|website=HeraldScotland}}</ref> Крајем 1973. упознао је и започео везу са Филис Диксон, родом из Нортхамптона, са којом се преселио у „мали једнособни стан у области Барак Роуд у Нортхамптону“.<ref name="Magic Words">{{cite book | last=Parkin | first=Lance | author-link=Lance Parkin | title=Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore | date=November 2013 | location=[[London]], England | publisher=[[Aurum Press]] | isbn=978-1781310779}}{{rp|page=48}}</ref> Убрзо су се венчали, преселили у нови државни [[Public housing in the United Kingdom|стан]] у источном градском округу, док је он радио у канцеларији за [[Gas contractor|подизвођача]] локалног одбора за гас. Муре је осећао да га овај посао не испуњава и стога је одлучио да покуша да зарађује за живот радећи нешто креативније.<ref name="Khoury, George"/>{{rp|pages=34–35}}


== Види још ==
== Види још ==

Верзија на датум 26. јул 2021. у 02:39

Алан Мур
Лични подаци
Датум рођења(1953-11-18)18. новембар 1953.(70 год.)
Место рођењаНортхемптон, Уједињено Краљевство
Књижевни рад
Утицаји одТомас Пинчон
Утицао наНил Гејман
Најважнија делаМириклмен (1982-5)

В као Вендета (1982-9)
Створење из мочваре (1983-7)
Надзирачи (1986-7)
Бетмен: Убиствени виц (1988)
Из пакла (1989-96)

Лига изузетних џентлмена (1999-2019)
НаградеНаграда Изнер, Награда Хуго
Званични веб-сајт
www.dodgemlogic.com

Алан Мур (енгл. Alan Moore; рођен 18. новембра 1953) је енглески писац, најпознатији по свом раду у свету стрипа и по графичким романима В као Вендета (1982-9), Надзирачи (1986-7), Бетмен: Убиствени виц (1988) и Из пакла (1989-96).[1] Regarded by some as the best comics writer in the English language,[2][3] he is widely recognized among his peers and critics. He has occasionally used such pseudonyms as Curt Vile, Jill de Ray, and Translucia Baboon; also, reprints of some of his work have been credited to The Original Writer when Moore requested that his name be removed.[4] Са Френком Милером је унео револуцију у стрип, популаришући графичке романе. Баш због тога, данас важи за једног од најбољих стрип сценариста у историји.

Почео је да пише за британске Андерграунд и алтернативне Франшизе, да би убрзо затим, почео да ради за Ди-Си комикс, где је оцењен као „први стрип сценариста из Британије који је почео да пише истакнута дела у Америци“,[5] where he worked on major characters such as Batman (Batman: The Killing Joke) and Superman (Whatever Happened to the Man of Tomorrow?), substantially developed the character Swamp Thing, and penned original titles such as Watchmen. During that decade, Moore helped to bring about greater social respectability for comics in the United States and United Kingdom.[3] He prefers the term "comic" to "graphic novel".[6] In the late 1980s and early 1990s he left the comic industry mainstream and went independent for a while, working on experimental work such as the epic From Hell and the prose novel Voice of the Fire. He subsequently returned to the mainstream later in the 1990s, working for Image Comics, before developing America's Best Comics, an imprint through which he published works such as The League of Extraordinary Gentlemen and the occult-based Promethea. In 2016, he published Jerusalem: a 1,266-page experimental novel set in his hometown of Northampton, UK.

„У приватном животу, Мур је окултиста и [ceremonial magic[|церемонијални магионичар]][7] и заступа анархистичка гледишта.“[8][9][10]

Despite his objections, Moore's works have provided the basis for several Hollywood films, including From Hell (2001), The League of Extraordinary Gentlemen (2003), V for Vendetta (2005), and Watchmen (2009). Moore has also been referenced in popular culture and has been recognised as an influence on a variety of literary and television figures including Neil Gaiman,[11] and Damon Lindelof.[12] He has lived a significant portion of his life in Northampton, England, and he has said in various interviews that his stories draw heavily from his experiences living there.

Младост

Градско средиште Нортхамптона, града у којем је Муре провео читав живот и који је касније постао радно место његовог романа Јерусалим.

Мур је рођен 18. новембра 1953. године,[13] у болници Светог Едмунда у Нортхамптону у породици радничке класе за коју се сматра да је у граду живела неколико генерација.[2] Он је одрастао у делу Нортхамптона познатом као Бороус, сиромашном подручју са недостатком услужних постројења и високим нивоом неписмености, али је без обзира на то „волео то. Волео сам људе. Волео сам заједницу и ... нисам знао да постоји још нешто.“[2] Живео је у кући са родитељима, пиварским радником Ернестом Муром и штампарском радницом Силвијом Дорин, са млађим братом Мајком и баком по мајци.[2] Он је био свестрани читалац од пете године, позајмљујући књиге из локалне библиотеке, а потом је похађао основну школу Спринг Лејн.[2] Истовремено је почео да чита стрипове, у почетку британске, попут Топера и Бизера, а касније и амерички увоз попут Флаша, Детектива Комика, Фантастичних четири и Блакхока.[2] Касније је положио 11-плус испит и, стога је стекао право да похађа Нортхамптонску гимназију,[14] где је први пут ступио у контакт са људима средње класе и бољег образовања, и био је шокиран како је постао од једног од најбољих ученика у својој основној школи, једним од најлошијих ђака у разреду у средњој школи. Након тога, замрзнувши школу и немајући „интересовање за академске студије“, он је сматрао да се предаје „прикривени курикулум“ који је дизајниран да индоктринише децу „тачношћу, послушношћу и прихватањем монотоности“.[2]

„ЛСД је био невероватно искуство. Не да га препоручујем било коме другоме; али мени је то некако разоткрило да стварност није фиксна ствар. Да је стварност коју смо свакодневно виђали била једна стварност, и то валидна - али да су постојале и друге, различите перспективе у којима различите ствари имају значења која су једнако валидна. То је дубоко утицало на мене.”

Алан Мур (2003)[2]

Крајем 1960-их, Мур је почео да објављује поезију и есеје у фанзинима, да би на крају основао свој фанзин, Ембрион.[15] Путем Ембриона, Мур се укључио у групу познату као Нортхамптонска уметничка лабораторија. Ова група је накнадно дала значајан допринос часопису.[2] Он је почео да се бави продајом халуциногена ЛСД у школи, због чега је избачен 1970. године. Касније је себе описао као „једног од најнеспособнијих дилера ЛСД-а на свету“.[16] Директор школе је накнадно „ступио у контакт са разним другим академским установама за које сам се пријавио и упозорио их да ме не приме, јер представљам опасност за моралну добробит осталих ученика тамо, што је вероватно било тачно."[2]

Иако је још неколико година наставио да живи у родитељском дому, кретао се кроз разне послове, укључујући чишћење тоалета и рад у кожари.[17] Крајем 1973. упознао је и започео везу са Филис Диксон, родом из Нортхамптона, са којом се преселио у „мали једнособни стан у области Барак Роуд у Нортхамптону“.[18] Убрзо су се венчали, преселили у нови државни стан у источном градском округу, док је он радио у канцеларији за подизвођача локалног одбора за гас. Муре је осећао да га овај посао не испуњава и стога је одлучио да покуша да зарађује за живот радећи нешто креативније.[2]

Види још

Референце

  1. ^ „Alan Moore Bibliography”. Enjolrasworld.com. Архивирано из оригинала 28. 2. 2009. г. Приступљено 13. 6. 2006. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Khoury, George (25. 8. 2003). The Extraordinary Works of Alan Moore. Raleigh, North Carolina: TwoMorrows Publishing. ISBN 978-1-893905-24-5. 
  3. ^ а б Parkin, Lance (јануар 2002). Alan Moore: The Pocket Essential. Hertfordshire, England: Trafalgar Square Publishing. ISBN 978-1-903047-70-5. 
  4. ^ McMillan, Graeme (25. 10. 2013). „Why Alan Moore Has Become Marvel's 'Original Writer'. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 10. 8. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2017. 
  5. ^ Parkin, Lance (2002). Alan Moore: The Pocket Essential. Hertfordshire, England: Trafalgar Square Publishing. ISBN 978-1-903047-70-5. 
  6. ^ Kavanagh, Barry (17. 10. 2000). „The Alan Moore Interview”. Blather.net. Архивирано из оригинала 26. 2. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2013.  On the term "graphic novel": "It's a marketing term. I mean, it was one that I never had any sympathy with. The term "comic" does just as well for me. The term "graphic novel" was something that was thought up in the '80s by marketing people ..."
  7. ^ Babcock, Jay (мај 2003). „Magic is Afoot: A Conversation with Alan Moore about the Arts and the Occult”. Arthur Magazine (4). Архивирано из оригинала 3. 6. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  8. ^ Мур, Алан; Гибонс, Дејв. Надзирачи. Београд: Чаробна кињга. стр. 480. ISBN 978-96-7702-596-9 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  9. ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). „A for Alan, Pt. 1: The Alan Moore interview”. The Beat. Mile High Comics/Comicon.com. Архивирано из оригинала 5. 5. 2006. г. Приступљено 26. 9. 2008. 
  10. ^ MacDonald, Heidi (1. 11. 2005). „A for Alan, Pt. 2: The further adventures of Alan Moore”. The Beat. Mile High Comics/Comicon.com. Архивирано из оригинала 19. 4. 2006. г. Приступљено 26. 9. 2008. 
  11. ^ Olson, Stephen P. (2005). Neil GaimanНеопходна слободна регистрација. New York: Rosen Publishing Group. стр. 16–18. ISBN 978-1-4042-0285-6. Приступљено 13. 1. 2011. „gaiman - moore - friendship. 
  12. ^ Jensen, Jeff (21. 10. 2005). „Watchmen: An Oral History”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 14. 12. 2013. г. Приступљено 13. 6. 2006. 
  13. ^ Miller, John Jackson (10. 6. 2005). „Comics Industry Birthdays”. Comics Buyer's Guide. Iola, Wisconsin. Архивирано из оригинала 18. 2. 2011. г. 
  14. ^ Groth, Gary (1990). „Big Words, Part 1”. The Comics Journal (138): 56—95. 
  15. ^ „Alan Moore”. British Council. n.d. 
  16. ^ Rigby, Nic (21. 3. 2008). „Comic legend keeps true to roots”. BBC News. Архивирано из оригинала 11. 3. 2009. г. Приступљено 22. 3. 2009. 
  17. ^ „Graphic Content: from the archive - Alan Moore”. HeraldScotland. 
  18. ^ Parkin, Lance (новембар 2013). Magic Words: The Extraordinary Life of Alan Moore. London, England: Aurum Press. ISBN 978-1781310779. 

Литература

Спољашње везе