Књажевско-српски театар — разлика између измена

Књажевско-српски театар
	; Застава Књажевско-српског театра; Зграда Књажевско-српског театра у Крагујевцу
Локација	Даничићева 3; Крагујевац; Србија
Отворено	1835
Веб-сајт
	www.joakimvujic.com

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 26. јул 2021. у 17:00

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Оснивачи су Милош Обреновић и Јоаким Вујић. ^[1]

Историјат

Театар у Крагујевцу који је носио име Јоакима Вујића, директора првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године, израстао је по свом репертоарском изразу и сценском третману у модерно савремено позориште.

На сцени овог позоришта однегована је читава плејада врсних уметника који су оставили дубоког трага у историји позоришне уметности земље: Љуба Тадић, Мија Алексић, Бранислав Цига Јеринић, Милева Жикић, Будимир Буда Јеремић, Миодраг Марић, Рајко Стојадиновић, Љубомир Ковачевић, Јован Мишковић Мишко, Сава Барачков, Горица Поповић, Љубомир Убавкић Пендула, Мирко Бабић...

Хатишерифом од 1830. и 1833. године Србија добија аутономију и право да подиже културно-просветне и здравствене установе. Захваљујући чињеници да је Крагујевац у то време престоница обновљене Србије у коме је Кнез Милош Обреновић подигао свој двор са управним и административним апаратом, у њему се утемељују: Књажеско-србска Типографија, Новине Сербске под уредништвом Димитрија Давидовића, Гимназија (1833. године), Књажеско-србски театар (1835. године), Књажеско-србска банда коју оснива Јожеф Шлезингер, Лицеум Књажества Сербског (1838. године), музеј, библиотека, галерија слика, Суд крагујевачки (1820. године), болница, прва апотека (1822. године).

У Крагујевцу се прве позоришне представе помињу још 1825. године. Припремао их је и изводио учитељ Ђорђе Евгенијевић са ђацима. Приликом свог доласка у Крагујевац у њима је учествовао и Јоаким Вујић. Он је дошао на позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године и постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта.

Књажеско-српски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. ^[2]

Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања.

На Сретење Господње, петнаестог фебруара 1835. године (2. фебруара, по старом календару), у адаптираним просторијама крагујевачке Тиографије, приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена.

Зграда у којој је смештен Књажевско-српски театар изграђена је 1928. године. ^[3]

Репертоар

На репертоару Књажевско-српског театра налазе се представе по текстивима домаћих и страних класика. ^[4]

Николај Кољада Бајка о мртвој царевој кћери, режија Бошко Димитријевић
Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа, режија Драган Јаковљевић
Николај Васиљевич Гогољ Дневник једног лудака режија Душан Станикић
Милош Црњански Сеобе, режија Пјер Валтер Полиц
Милош Јаноушек Гусари реджија Јан Чањи
Бранислав Нушић Госпођа министарка режија Јован Грујић
Д. Ц. Џексон Моје бивше моји бивши, режија Слађанa Килибардa
Ружица Васић Хладњача за сладолед режија Примож Беблер
Горан Марковић Зелени зраци режија Милица Краљ
Кен Лудвиг Преваранти у сукњи режија Милић Јовановић
Бранко Ћопић Башта сљезове боје, драматизација и режија Марко Мисирача
Вилијем Шекспир Сан летње ноћи, режија Пјер Валтер Полиц
Двеста Петар Михајловић, режија Јовица Павић
Боинг боинг Марк Камолети, режија Ненад Гвозденовић
Женидба и удадба Јован Стерија Поповић, режија Јана Маричић
Ревизор Николај Васиљевич Гогољ, режија Јана Маричић

Глумачки ансамбл

^[5]

Издаваштво

Јоакимови потомци
- Мирко Бабић, увек и свуда, аутор Драгана Бошковић. 2010. ISBN 978-86-909821-4-1..
- Биљана Србљановић породичне и друге приче, аутор Слободан Савић. 2008. ISBN 978-86-909821-1-0..
- Војислав Воки Костић, аутор Миодраг Стојиловић. 2007. ISBN 978-86-909821-0-3..
- Јоакимови потомци, аутор Феликс Пашић. 2006. ISBN 86-83649-05-6..
Премијера
- Клуб Нови светски поредак Харолд Пинтер, Хајнер Милер, Платон, редитељ Александар Дунђеровић. 2009. ISBN 978-86-909821-3-4..
- Пионири у Инголштату Марилујза Флајсер, редитељ Ивана Вујић. 2009. ISBN 978-86-909821-2-7..^[6]

Дан Театра

На Дан Театра, сваког 15. фебруара, најеминентнијим писцима, глумцима, редитељима, сценографима, композиторима Театар уручује:

Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије,
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону.

Аутор Статуете Јоаким Вујић је Никола Кока Јанковић, рођен у Крагујевцу 1926. године, вајар и члан САНУ, Српске академије наука и уметности.^[7]

Добитници Статуете Јоаким Вујић

Биљана Србљановић, добитница Статуете Јоаким Вујић 2007.

Мирко Бабић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2009.

Боро Драшковић, добитник Статуете Јоаким Вујић 2011.

1985. - Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје
1986. - Мира Бањац и Мирослав Беловић
1987. - Душан Ковачевић и Милош Жутић
1988. - Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић
1989. - Љиљана Крстић и Дејан Мијач
1990. - Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов
1991. - Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула
1992. - Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић
1993. - није додељена
1994. - Стево Жигон и Петар Краљ
1995. - Сава Барачков, Музеј позоришне уметности Србије, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански
1996. - Лазар Ристовски и Милослав Буца Мирковић
1997. - Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини
1998. - Стеван Шалајић
1999. - Ружица Сокић
2000. - Оливера Марковић
2001. - Вида Огњеновић
2002. - Милева Жикић
2003. - Београдско драмско позориште
2004. - Предраг Ејдус
2005. - Раде Марковић и Егон Савин
2006. - Војислав Воки Костић
2007. - Биљана Србљановић
2008. - Народно позориште Ниш
2009. - Мирко Бабић
2010. - Миодраг Табачки
2011. - Боро Драшковић
2012. - Властимир Ђуза Стојиљковић
2013. - Милена Дравић
2014. - Андраш Урбан
2015. - Дара Џокић и Факултет драмских уметности
2016. - Нада Јуришић
2017. - Рената Улмански ^[8]
2018. - Михаило Јанкетић
2019. - Герослав Зарић
2020. - Миланка Берберовић
2021. - Светозар Рапајић ^[9]

Добитници Прстена са ликом Јоакима Вујића

Датотека:Анђелка Николић.jpg

Анђелка Николић, добитница Прстена са ликом Јоакима Вујића 2020.

Добитници Медаљона са ликом Јоакима Вујића

2013. - Амбасада САД у Београду
2014. - Културни и документациони центар Срба у Мађарској
2015. - Министарство културе и информисања Републике Србије
2016. - Телеком Србија
2018. - Призма Крагујевац^[11]

Остале активности

Из Театра су 1965. иницирани Сусрети професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић (централне Србије), који се сваке године у мају одржавани у другом од десетак градова. Од 2004. до 2011. године Театар је домаћин Фестивала најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, ЈоакимФест^[12], а од октобра 2006. године и Међународног позоришног фестивала, Јоакимфест.^[13]

Театар настоји да развије и друге делатности осим приказивања представа. Од 2005. покренуо је издавачку делатност са сталним часописом Јоаким, основана је Галерија Јоаким, наручио монографије свих добитника Статуете Јоаким Вујић (едиција Јоакимови потомци, 2009. године објавио прву књигу из едиције Премијера, започео истраживање и објављивање крагујевачког драмског наслеђа. Захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије Књажевско-српски театар је отпочео са реализацијом пројекта Дигитализацијa чији је циљ да се слике и снимци више од 50 представа дигитализују и учине преко сајта Књажевско-српског театра доступне јавности. ^[14]

На предлог Управног одбора Театра Јоаким Вујић 14. фебруара 2007. године, Скупштина Града Крагујевца донела одлуку којом се најстаријем српском театру враћа првобитни назив Књажевско-српски театар.

Галерија

Јоаким Вујић
Н. В. Гогољ Ревизор

Н. В. Гогољ Ревизор
Јовица Павић Двеста
Данко Поповић Конак у Крагујевцу
Јован Стерија Поповић Лажа и паралажа
Ружица Васић Хладњача за сладолед

Ружица Васић Хладњача за сладолед
Вацлав Хавел Аудијенција
Вилијам Шекспир Ромео и Јулија
Бранислав Нушић Госпођа Министарка
Глумачки ансамбл

Литература

Крагујевачко позориште 1835-1951 аутор: Рајко Стојадиновић, издање 1975.
Крагујевачко позориште 1951-1984 аутор: Рајко Стојадиновић, издање. 2005. ISBN 978-86-82911-02-9..
180 година Књажевско-српског театра Крагујевац, издавач: Књажевско-српски театар, Крагујевац ^[15]

Спољашње везе

Референце

^ ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847) Приступљено 10. 5. 2021.
^ Глумци Књажеско-србског театра, Крагујевац Приступљено 10. 5. 2021.
^ Историја Књажеско-србског театра, Крагујевац Приступљено 10. 5. 2021.
^ Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 18.1.2021.
^ Књажевско-српски театар, Ансамбл, Приступљено 18.1.2021.
^ Књажевско-српски театар, Издаваштво Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.
^ Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.
^ Ренати Улмански статуета „Јоаким Вујић”, Приступљено 13.2.2017.
^ Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.
^ Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.
^ Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.
^ ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 14. 2. 2015.
^ www.joakimvujic.com, Приступљено 12. 9. 2019.
^ Дигитализација”, Приступљено 8.6.2021.
^ 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац”, Приступљено 8.6.2021.

[1] ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847) Приступљено 10. 5. 2021.

[2] Глумци Књажеско-србског театра, Крагујевац Приступљено 10. 5. 2021.

[3] Историја Књажеско-србског театра, Крагујевац Приступљено 10. 5. 2021.

[4] Књажевско-српски театар, Репертоар, Приступљено 18.1.2021.

[5] Књажевско-српски театар, Ансамбл, Приступљено 18.1.2021.

[6] Књажевско-српски театар, Издаваштво Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2013), Приступљено 10. 4. 2013.

[7] Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.

[8] Ренати Улмански статуета „Јоаким Вујић”, Приступљено 13.2.2017.

[9] Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.

[10] Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.

[11] Историја театра”, Приступљено 8.6.2021.

[12] ЈоакимФест шести пут у Крагујевцу, РТС - 7. мај 2009. године, Приступљено 14. 2. 2015.

[13] www.joakimvujic.com, Приступљено 12. 9. 2019.

[14] Дигитализација”, Приступљено 8.6.2021.

[15] 180 година Књажевско-српског театра Крагујевац”, Приступљено 8.6.2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

@@ Ред 203: / Ред 203: @@
 <gallery>
 Датотека:JoakimVujic.jpg|[[Јоаким Вујић]]
-Датотека:Ревизор.jpg|[[Николај Гогољ|Н. В. Гогољ]] [[Ревизор (позоришна предсатва)|Ревизор]]
+Датотека:Ревизор.jpg|[[Николај Гогољ|Н. В. Гогољ]] [[Ревизор (позоришна представа)|Ревизор]]
 Датотека:Predstava_Dvesta_prva.jpg|[[Јовица Павић]] [[Двеста (позоришна предсатва)|Двеста]]
 Датотека:Konak08joe.jpg‎|[[Данко Поповић]] ''Конак у Крагујевцу''

п р у Добитници Статуете Јоаким Вујић
СФР Југославија (1985–1992)	Народно позориште у Београду, Љуба Тадић, Мија Алексић, Мира Ступица, Бора Глишић и Стеријино позорје (1985) Мира Бањац и Мирослав Беловић (1986) Душан Ковачевић и Милош Жутић (1987) Мира Траиловић и Љубомир Ковачевић (1988) Љиљана Крстић и Дејан Мијач (1989) Данило Бата Стојковић и Јован Ћирилов (1990) Александар Поповић и Љубомир Убавкић Пендула (1991) Бранко Плеша и Бранислав Цига Јеринић (1992)
СР Југославија (1992—2003)	Није додељена (1993) Стево Жигон и Петар Краљ (1994) Сава Барачков, Музеј позоришне уметности, Српско народно позориште, Светлана Бојковић и Дејан Пенчић Пољански (1995) Лазар Ристовски и Милосав Буца Мирковић (1996) Бора Тодоровић и Фестивал Дани комедије у Јагодини (1997) Стеван Шалајић (1998) Ружица Сокић (1999) Оливера Марковић (2000) Вида Огњеновић (2001) Милева Жикић (2002) Београдско драмско позориште (2003)
Србија и Црна Гора (2003—2006)	Предраг Ејдус (2004) Раде Марковић и Егон Савин (2005) Војислав Воки Костић (2006)
Србија (2006—)	Биљана Србљановић (2007) Народно позориште Ниш (2008) Мирко Бабић (2009) Миодраг Табачки (2010) Боро Драшковић (2011) Властимир Ђуза Стојиљковић (2012) Милена Дравић (2013) Андраш Урбан (2014) Дара Џокић и Факултет драмских уметности (2015) Нада Јуришић (2016) Рената Улмански (2017) Михаило Јанкетић (2018) Герослав Зарић (2019) Миланка Берберовић (2020) Светозар Рапајић (2021) Бранка Петрић (2022) Радомир З. Путник (2023)