Јован Рашковић

Јован Рашковић
Рашковић у Чикагу, септембра 1990. године
Лични подаци
Датум рођења	(1929-07-05)5. јул 1929.
Место рођења	Книн, Краљевина СХС
Датум смрти	28. јул 1992.(1992-07-28) (63 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија
Религија	Православни хришћанин
Универзитет	Свеучилиште у Загребу
Породица
Деца	Санда
Политичка каријера
Политичка странка	Српска демократска странка (1990—1992)

Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 — Београд, 28. јул 1992) био је психијатар, академик, оснивач Српске демократске странке (СДС) у Хрватској.

Биографија

Рођен је као син адвоката Душана Рашковића. Живео је у Книну до почетка Другог светског рата (1941), када као дете бежи у Кистање, које је анектирала Италија. Ниже разреде гимназије приватно полаже у Задру и Книну. После Другог светског рата живи у Загребу, где је 1948. године матурирао.

У Загребу студира електротехнику и медицину. Медицину је завршио 1956. године, а специјалистички испит из неуропсихијатрије положио 1962. године. Докторску дисертацију одбранио је 1975. године на Медицинском факултету Универзитета у Загребу.

Био је директор Опште болнице у Шибенику (1959—1961), а затим (1961—1962) први директор новоформираног медицинског центра у истом граду. Бавећи се неурофизиологијом, истраживања проводи у оквиру Института за клиничку неурофизиологију Медицинског факултета у Љубљани, у чијем је формирању учествовао.

Професор је универзитета у Љубљани и Загребу, и гостујући професор на многим угледним универзитетима у свету (Лондон, Хјустон, Павиа, Рим...). Био је директор Центра за научно-истраживачки рад болнице „Свети Сава“ у Београду, члан Медицинске академије Хрватске, почасни члан Чехословачког удружења психијатара и Удружења психијатара Италије. Примљен је за члана ван радног састава Српске академије наука и уметности 15. децембра 1988. године.

Један је од најугледнијих психијатара у Југославији. Сарађивао је с многим угледним појединцима и установама у свету. Аутор је преко стотину медицинских публикација, стручних и научних радова, те неколико монографија. Књига "Луда земља", коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупацијена плану политике. Постхумно му је објављена књига текстова "Душа и слобода" (1995).

Политичка делатност

Иако није имао исуства у области политике, нити формалног образовања у области државног права и историје, почевши од 1989. године почео је да се истиче као један од политичких лидера Срба у Хрватској, међу којима је уживао велики углед, првенствено као признати научник и академик. Захваљујући том угледу, изабран је за првог председника Српске демократске странке (СДС) у Хрватској (1990). Књига под називом Луда земља, коју је објавио 1990. године, осликава његов политички кредо и преокупације на плану политике. Његов академско-теоријски приступ у решавању политичких проблема показао се као недовољан за остваривање и заштиту српских националних интереса у Хрватској, што је до пуног изражаја дошло током његових сусрета и преговора са хрватским председником Фрањом Туђманом, који је као бивши генерал и историчар имао далеко више искуства у вођењу послова од општег политичког значаја.

Након избијања рата, напустио је Хрватску и дошао у Београд након почетка ратних дешавања и након победе политике којој се оштро супротстављао. Српско питање у Хрватској почели су да решавају неки други људи, неком другачијом политиком и неким другачијим средствима. Рашковић је стрепео и упозоравао на то, али политички центри моћи у Београду наилазили су на веће разумевање у Српској Крајини. Таква (другачија) политика, неодговорни потези и вође недорасле историјском тренутку и изазову, допринели су да српски народ доживи још већу несрећу.

Породица

Кћерка Јована Рашковића и др Тање Стипишић је Санда Рашковић Ивић, психијатар, амбасадор Републике Србије у Италији (2008-2011) и председник Демократске странке Србије (2014-2016).

Смрт и наслеђе

Рашковић је преминуо у специјалној болници „Свети Сава” у Београду од последица срчаног удара. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

После смрти, пријатељи су му (председник Издавачког савета Стојан Бербер) у издању новосадске „Славије” објавили књигу текстова „Душа и слобода” (1995), коју је уредио Милутин Шљиванчанин, а предговор и поговор написали су Радован Караџић и академик Добрица Ћосић. Рашковић је један од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи. Бербер описује Рашковића и у свом награђеном роману „Трифунеја” (трећа књига), у издању ИП Матица српска (2003).

По Јовану Рашковићу у знак захвалности названо је Дом здравља у Мркоњић Граду као и улице у Приједору, Требињу, Бања Луци, Новим Бановцима и Смедереву, а народ села Марићка испод Козаре подигао је бисту непосредно уз Цркву Светог пророка Илије на месту где је др Рашковић 2. августа 1989. године одржао говор пред више од 10.000 људи.

Галерија

• 
  Рашковић у Шибенику, 1989.
• 
  Рашковићев гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу
• 
  Споменик др Јовану Рашковићу у порти храма Светог пророка Илије у Марићкој

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• „Јован Рашковић“, Јован Кесер, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 5—19. септембар 2007.
• Интервју петком - Санда Рашковић Ивић: „Мој отац је заједничка ратна жртва Милошевића и Туђмана” (Б92, 2. јул 2021)