Малајалам (језик) — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Дравидски језик}}{{rut}}
{{Short description|Дравидски језик}}
{{Infobox language
{{Infobox language
| name = Малајалам
| name = Малајалам
Ред 9: Ред 9:
| speakers = {{sigfig|35|2}} милионa
| speakers = {{sigfig|35|2}} милионa
| date = 2011–2019
| date = 2011–2019
⚫
| ref = <ref>{{cite web |url= http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-16.html |title= Office of the Registrar General & Census Commissioner, India, Ministry of Home Affairs, Government of India }}</ref><ref name="web/20131020100448">{{cite web |url= https://web.archive.org/web/20131020100448/http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf |title= Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography |edition= First |author= Todd M. Johnson |author2= Brian J. Grim |date = 2013 |publisher = John Wiley & Sons, Ltd. }}</ref><ref name="Ethnologue_mal">{{e22|mal}}</ref><ref>Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181114073426/http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf |date=14 November 2018 }}</ref>
| ref =<ref>{{cite web |url= http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-16.html |title= Office of the Registrar General & Census Commissioner, India
⚫
Ministry of Home Affairs, Government of India }}</ref><ref>{{cite web |url= https://web.archive.org/web/20131020100448/http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf |title= Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography |edition= First |author= Todd M. Johnson |author2= Brian J. Grim |date = 2013 |publisher = John Wiley & Sons, Ltd. |date = 2013}}</ref><ref name="Ethnologue_mal">{{e22|mal}}</ref><ref>Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181114073426/http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf |date=14 November 2018 }}</ref>
| speakers2 = [[Second language|Л2 говорника]]: {{sigfig|695,000|2}}<ref name="Ethnologue_mal"/>
| speakers2 = [[Second language|Л2 говорника]]: {{sigfig|695,000|2}}<ref name="Ethnologue_mal"/>
| familycolor = Дравидски
| familycolor = Дравидски
Ред 17: Ред 16:
| fam4 = [[Tamil–Kodagu languages|Тамил–Кодагу]]
| fam4 = [[Tamil–Kodagu languages|Тамил–Кодагу]]
| fam5 = [[Middle Tamil|Тамил-малајалам]]
| fam5 = [[Middle Tamil|Тамил-малајалам]]
| dia1 = [[Jeseri dialect|Jeseri]] ([[Lakshadweep|Лакадиви]]), [[Arabi Malayalam|араби малајалам]], [[Suriyani Malayalam|суријани]], [[Judeo-Malayalam|јудео-малајалам]], [[Beary dialect|Beary]]
| dia1 = [[Jeseri dialect|Џасери]] ([[Lakshadweep|лакадиви]]), [[Arabi Malayalam|араби малајалам]], [[Suriyani Malayalam|суријани]], [[Judeo-Malayalam|јудео-малајалам]], [[Beary dialect|Beary]]
| ancestor = [[Karintamil]]
| ancestor = [[Каринтамил]]
| ancestor2 = [[Old Malayalam]]
| ancestor2 = [[Old Malayalam|Старомалајалам]]
| ancestor3 = [[Middle Malayalam]]
| ancestor3 = [[Middle Malayalam|Средњемалајалам]]
| script = {{plainlist|
| script = {{plainlist|
*[[Malayalam script]] ([[Brahmic scripts|Brahmic]])
*[[Malayalam script|Малајаламско писмо]] ([[Brahmic scripts|брамански]])
*[[Malayalam Braille]]
*[[Malayalam Braille|Малајаламска Брајева азбука]]
*[[Vatteluttu alphabet|Vattezhuth]] (историјски)
*[[Vatteluttu alphabet|Вателуту]] (историјски)
*[[Kolezhuthu]] (историјски)
*[[Kolezhuthu|Колеџуту]] (историјски)
*[[Malayanma]] (историјски)
*[[Malayanma|Малајанма]] (историјски)
*[[Grantha alphabet|Гранта]] (историјски)
*[[Grantha alphabet|Гранта]] (историјски)
*[[Arabi Malayalam script|араби малајалам]] (историјски/сада се ретко користи)
*[[Arabi Malayalam script|араби малајалам]] (историјски/сада се ретко користи)
Ред 35: Ред 34:
* [[Керала]]<ref name="india_os">{{Citation |url=http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20050928184458/http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |url-status=dead |archive-date=28 September 2005 |title=Official languages |access-date=10 May 2007 |publisher=UNESCO}}</ref>
* [[Керала]]<ref name="india_os">{{Citation |url=http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20050928184458/http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |url-status=dead |archive-date=28 September 2005 |title=Official languages |access-date=10 May 2007 |publisher=UNESCO}}</ref>
* [[Lakshadweep|Лакадиви]]
* [[Lakshadweep|Лакадиви]]
* [[Puducherry (union territory)|Puducherry]] ([[Mahé, Puducherry|Махе]])
* [[Пудушери]] ([[Mahé, Puducherry|Махе]])
| agency = [[Kerala Sahitya Akademi]], [[Government of Kerala]]
| agency = [[Kerala Sahitya Akademi|Керала Сахитја академија]], [[Government of Kerala|Кералска влада]]
| iso1 = ml
| iso1 = ml
| iso2 = mal
| iso2 = mal
Ред 53: Ред 52:
[[File:WIKITONGUES- Netha speaking Malayalam.webm|thumb|250п|Говорник малајалама, снимљен у [[South Africa|Јужној Африци]]]]
[[File:WIKITONGUES- Netha speaking Malayalam.webm|thumb|250п|Говорник малајалама, снимљен у [[South Africa|Јужној Африци]]]]


'''Малајалам језик''' (''Malayalam'', മലയാളം, malayālam)<ref>Laurie Bauer, 2007, ''The Linguistics Student's Handbook'', Edinburgh, p. 300.</ref> је језик близак [[Тамилски језик|тамилском]] језику из групе [[Дравидски језици|дравидских језика]]<ref name=":0" /> spoken in the Indian state of [[Kerala]] and the union territories of [[Лакадиви]] and [[Puducherry (union territory)|Puducherry]] ([[Mahé district]]) by the [[Malayali]] people. Овај језик говори више од 35 милиона људи, пре свега у [[Индија|индијској]] савезној држави [[Керала]] и територији [[Лакадиви]]. Један је од 22 званично [[Languages with official status in India|призната]] језика Индије и њиме говори 2,88% Индијаца. Malayalam has [[official language]] status in Kerala, Лакадиви and Puducherry ([[Mahé, Puducherry|Mahé]]),<ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |title=Official Language (Legislative) Commission |access-date=5 April 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150325003422/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |archive-date=25 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |title=P&ARD Official Languages |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150401153821/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |archive-date=1 April 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |title=Languages in Lakshadweep |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150411215005/http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |archive-date=11 April 2015 |url-status=live}}</ref> and is spoken by 34 million people worldwide.<ref>https://web.archive.org/web/20131020100448/http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf</ref> Malayalam is also spoken by linguistic minorities in the neighbouring states; with significant number of speakers in the [[Kodagu]] and [[Dakshina Kannada]] districts of [[Karnataka]], and [[Nilgiris District|Nilgiris]] and [[Kanyakumari district|Kanyakumari]], districts of [[Tamil Nadu]]. Due to Malayali expatriates in the [[Persian Gulf]], Malayalam is also widely spoken in the [[Gulf countries]].
'''Малајалам језик''' (''Malayalam'', മലയാളം, malayālam)<ref>Laurie Bauer, 2007, ''The Linguistics Student's Handbook'', Edinburgh, p. 300.</ref> је језик близак [[Тамилски језик|тамилском]] језику из групе [[Дравидски језици|дравидских језика]]<ref name=":0" /> којим говоре [[Малајали|малајалски]] народи у индијској држави [[Керала]] и заједници територија [[Лакадиви]] и [[Пудушери]] (округ [[Mahé district|Махе]]). Овај језик говори више од 35 милиона људи, пре свега у [[Индија|индијској]] савезној држави [[Керала]] и територији [[Лакадиви]]. Један је од 22 званично [[Languages with official status in India|призната]] језика Индије и њиме говори 2,88% Индијаца. Малајалам има статус [[official language|званичног језика]] у Керали, Лакадиву и Пудушеру ([[Mahé, Puducherry|Махе]]),<ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |title=Official Language (Legislative) Commission |access-date=5 April 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150325003422/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |archive-date=25 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |title=P&ARD Official Languages |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150401153821/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |archive-date=1 April 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |title=Languages in Lakshadweep |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150411215005/http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |archive-date=11 April 2015 |url-status=live}}</ref> и њиме говори 34 милиона људи широм света.<ref name="web/20131020100448" /> Лингвистичке мањине у суседним државама исто тако говоре малајаламски; значајна заступљеност говорника постоји у окрузима [[Kodagu district|Кодагу]] и [[Dakshina Kannada|Дакшина Канада]] у [[Карнатака|Карнатаки]], и [[Nilgiris District|Нилгирис]] и [[Kanyakumari district|Канјакумари]], окрузима [[Тамил Наду]]а. Због малајалских исељеника у [[Persian Gulf|Перзијском заливу]], малајаламски се такође широко говори у [[Арапске земље Персијског залива|заливским земљама]].


Malayalam was designated a "[[Classical Language of India]]" in 2013.<ref>{{cite news|date=24 May 2013|title='Classical' status for Malayalam|work=[[The Hindu]]|location=Thiruvananthapuram, India|url=http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|url-status=live|access-date=25 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927134256/http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|archive-date=27 September 2013}}</ref> The mainstream view holds that Malayalam descends from early [[Middle Tamil]] and separated from it sometime after the {{circa|9th century}} CE.<ref>{{cite book |last=Ayyar |first=Ramaswami |url=https://archive.org/stream/TheEvolutionOfMalayalamMorphology/The-Evolution-of-Malayalam-Morphology|page=1-37 | title=The Evolution of Malayalam Morphology|year=1936 |publisher=Cochin government press |location=Cochin, Kerala |edition=1st}}</ref> A second view argues for the development of the two languages out of "Proto-Dravidian" or "Proto-Tamil-Malayalam" in the prehistoric era,{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}} although this is generally rejected by historical linguists.<ref>S.V. Shanmugam (1976). "Formation and Development of Malayalam", ''Indian Literature'', Vol. 19, No. 3 (May–June 1976), pp. 5–30. {{jstor|24157306}} "Yet, some scholars of Malayalam still believe that Malayalam should have originated independently from the Proto-Dravidian at a very early stage [...] The native scholars are unwilling to accept Malayalam as an ''ausbau'' language; instead they take it to be an ''abstand'' language 'language by distance' contrary to historical evidence (pp.9–10)".</ref> It is generally agreed that the [[Quilon Syrian copper plates]] of 849/850 CE is the available oldest inscription written in [[Old Malayalam]]. The oldest literary work in Malayalam, distinct from the Tamil tradition, is dated from between the 9th and 11th centuries.{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}}
Малајалам је 2013. године проглашен „[[Classical Language of India|класичним језиком Индије]]“.<ref>{{cite news|date=24 May 2013|title='Classical' status for Malayalam|work=[[The Hindu]]|location=Thiruvananthapuram, India|url=http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|url-status=live|access-date=25 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927134256/http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|archive-date=27 September 2013}}</ref> Према матичном гледишту малајалам потиче из раног [[Middle Tamil|средњег тамила]] и одваја се од њега негде након 9. века нове ере.<ref>{{cite book |last=Ayyar |first=Ramaswami |url=https://archive.org/stream/TheEvolutionOfMalayalamMorphology/The-Evolution-of-Malayalam-Morphology|page=1-37 | title=The Evolution of Malayalam Morphology|year=1936 |publisher=Cochin government press |location=Cochin, Kerala |edition=1st}}</ref> По једном другом становишту два језика су се развила из „прото-дравидског“ или „прото-тамилско-малајаламског“ у праисторијско доба,{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}} иако то историјски лингвисти генерално одбацују.<ref>S.V. Shanmugam (1976). "Formation and Development of Malayalam", ''Indian Literature'', Vol. 19, No. 3 (May–June 1976), pp. 5–30. {{jstor|24157306}} "Yet, some scholars of Malayalam still believe that Malayalam should have originated independently from the Proto-Dravidian at a very early stage [...] The native scholars are unwilling to accept Malayalam as an ''ausbau'' language; instead they take it to be an ''abstand'' language 'language by distance' contrary to historical evidence (pp.9–10)".</ref> Опште је прихваћено мишљење да су сиријске бакарне плоче [[Quilon Syrian copper plates|Куилон]] из 849/850 године старе ере најстарији доступни натпис написан на [[Old Malayalam|старом малајаламу]]. Најстарије књижевно дело на малајаламу, за разлику од тамилске традиције, датира из периода између 9. и 11. века.{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}}


The earliest script used to write Malayalam was the [[Vatteluttu alphabet|Vatteluttu script]].<ref name=":0" /> The current [[Malayalam script]] is based on the Vatteluttu script, which was extended with [[Grantha script]] letters to adopt [[Indo-Aryan languages|Indo-Aryan]] loanwords.<ref name=":0">{{cite book|last=Krishnamurti|first=Bhadriraju|url=https://books.google.com/books?id=54fV7Lwu3fMC&q=grantha+script|title=The Dravidian Languages|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-1-139-43533-8|location=}}</ref><ref>{{Cite book |title=Guide to OCR for Indic Scripts: Document Recognition and Retrieval – Advances in Pattern Recognition |author=Venu Govindaraju |author2=Srirangaraj Setlur |publisher=Springer |year=2009 |url=https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |page=126 |isbn=978-1-84800-329-3 |access-date=15 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160429090130/https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |archive-date=29 April 2016 |url-status=live|author-link=Venu Govindaraju }}</ref> It bears high similarity with the [[Tigalari script]], a historical script that was used to write the [[Tulu language]] in [[South Canara]], and [[Sanskrit]] in the adjacent [[Malabar District|Malabar region]].<ref name="Tulu Unicode 2017" /> The modern Malayalam grammar is based on the book ''[[Kerala Panineeyam]]'' written by [[A. R. Raja Raja Varma]] in late 19th century CE.<ref name="clt">{{Cite book|title=Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019|publisher=P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode|year=2018|location=Kozhikode|pages=454|id={{ASIN|8182676444|country=in}}|edition=Malayalam}}</ref> The first travelogue in any Indian language is the Malayalam ''[[Varthamanappusthakam]]'', written by [[Paremmakkal Thoma Kathanar]] in 1785.<ref>{{cite book |last=Menon |first=A. Sreedhara |title=The legacy of Kerala |year=2008 |publisher=D C Books |location=Kottayam, Kerala |isbn=978-81-264-2157-2 |edition=1st DCB}}</ref><ref>{{cite web |url=http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |title=August 23, 2010 Archives |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130427073541/http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |archive-date=27 April 2013}}</ref>
Најраније писмо за писање малајалама било је [[Vatteluttu alphabet|Вателуту писмо]].<ref name=":0" /> Садашње [[Malayalam script|малајаламско писмо]] засновано је на Вателуту писму, које је проширено [[Grantha script|Гранта]] словима како би се усвојиле [[Индоаријски језици|индоаријске]] позајмљенице.<ref name=":0">{{cite book|last=Krishnamurti|first=Bhadriraju|url=https://books.google.com/books?id=54fV7Lwu3fMC&q=grantha+script|title=The Dravidian Languages|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-1-139-43533-8|location=}}</ref><ref>{{Cite book |title=Guide to OCR for Indic Scripts: Document Recognition and Retrieval – Advances in Pattern Recognition |author=Venu Govindaraju |author2=Srirangaraj Setlur |publisher=Springer |year=2009 |url=https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |page=126 |isbn=978-1-84800-329-3 |access-date=15 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160429090130/https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |archive-date=29 April 2016 |url-status=live|author-link=Venu Govindaraju }}</ref> Оно има велику сличност са [[Tigalari script|тигаларијским]] писмом, историјским писмом које је коришћено за писање [[Tulu language|тулу језика]] у [[South Canara|Јужној Канари]] и [[санскрит]]а у суседној области [[Malabar District|Малабар]].<ref name="Tulu Unicode 2017" /> Савремена малајаламска граматика заснована је на књизи ''[[Kerala Panineeyam|Керала Панинивама]]'' коју је написао [[A. R. Raja Raja Varma|А. Р. Раја Раја Варма]] крајем 19. века.<ref name="clt">{{Cite book|title=Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019|publisher=P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode|year=2018|location=Kozhikode|pages=454|id={{ASIN|8182676444|country=in}}|edition=Malayalam}}</ref> Први путопис на било ком индијском језику је малајаламски ''[[Varthamanappusthakam|Вартаманапустакам]]'', који је написао [[Paremmakkal Thoma Kathanar|Паремакал Тома Катанар]] 1785.<ref>{{cite book |last=Menon |first=A. Sreedhara |title=The legacy of Kerala |year=2008 |publisher=D C Books |location=Kottayam, Kerala |isbn=978-81-264-2157-2 |edition=1st DCB}}</ref><ref>{{cite web |url=http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |title=August 23, 2010 Archives |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130427073541/http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |archive-date=27 April 2013}}</ref>


== Пример текста ==
== Пример текста ==

Верзија на датум 30. јул 2021. у 04:37

Малајалам
മലയാളം, Malayalam
Малајалам у Малајамском писму
Изговор[mɐlɐjäːɭɐm]; О овој звучној датотеци pronunciation (помоћ·инфо)
Говори се уИндија
Малезији
РегионКерала са пограничним заједницама у Кодагу и Дакшина Канада из округа Карнатака, Нилгирис, Канјакумари у Тамил Надуу, Лакадиви и Махе (Пудушери)
Етничка припадностМалајали
Број говорника
35 милионa (2011–2019)[1][2][3][4]
Л2 говорника: 700[3]
Ранији облици
Дијалекти
Званични статус
Службени језик у
 Индија
РегулишеКерала Сахитја академија, Кералска влада
Језички кодови
ISO 639-1ml
ISO 639-2mal
ISO 639-3mal
Глотологmala1464[7]
Лингосфера49-EBE-ba
Говорник малајалама, снимљен у Јужној Африци

Малајалам језик (Malayalam, മലയാളം, malayālam)[8] је језик близак тамилском језику из групе дравидских језика[9] којим говоре малајалски народи у индијској држави Керала и заједници територија Лакадиви и Пудушери (округ Махе). Овај језик говори више од 35 милиона људи, пре свега у индијској савезној држави Керала и територији Лакадиви. Један је од 22 званично призната језика Индије и њиме говори 2,88% Индијаца. Малајалам има статус званичног језика у Керали, Лакадиву и Пудушеру (Махе),[10][11][12] и њиме говори 34 милиона људи широм света.[2] Лингвистичке мањине у суседним државама исто тако говоре малајаламски; значајна заступљеност говорника постоји у окрузима Кодагу и Дакшина Канада у Карнатаки, и Нилгирис и Канјакумари, окрузима Тамил Надуа. Због малајалских исељеника у Перзијском заливу, малајаламски се такође широко говори у заливским земљама.

Малајалам је 2013. године проглашен „класичним језиком Индије“.[13] Према матичном гледишту малајалам потиче из раног средњег тамила и одваја се од њега негде након 9. века нове ере.[14] По једном другом становишту два језика су се развила из „прото-дравидског“ или „прото-тамилско-малајаламског“ у праисторијско доба,[15] иако то историјски лингвисти генерално одбацују.[16] Опште је прихваћено мишљење да су сиријске бакарне плоче Куилон из 849/850 године старе ере најстарији доступни натпис написан на старом малајаламу. Најстарије књижевно дело на малајаламу, за разлику од тамилске традиције, датира из периода између 9. и 11. века.[15]

Најраније писмо за писање малајалама било је Вателуту писмо.[9] Садашње малајаламско писмо засновано је на Вателуту писму, које је проширено Гранта словима како би се усвојиле индоаријске позајмљенице.[9][17] Оно има велику сличност са тигаларијским писмом, историјским писмом које је коришћено за писање тулу језика у Јужној Канари и санскрита у суседној области Малабар.[18] Савремена малајаламска граматика заснована је на књизи Керала Панинивама коју је написао А. Р. Раја Раја Варма крајем 19. века.[19] Први путопис на било ком индијском језику је малајаламски Вартаманапустакам, који је написао Паремакал Тома Катанар 1785.[20][21]

Пример текста

Члан 1 Универзалне декларације о људским правима 

മനുഷ്യരെല്ലാവരും തുല്യാവകാശങ്ങളോടും അന്തസ്സോടും
സ്വാതന്ത്ര്യത്തോടുംകൂടി ജനിച്ചവരാണ്.
മനുഷ്യന്നു വിവേകബുദ്ധിയും മനസ്സാക്ഷിയും സിദ്ധമായിരിക്കുന്നത്.

Превод: Сва људска бића се рађају слободна и
једнака по достојанству и правима.
Обдарена су разумом и савешћу, и треба да се
односе једна према другима у духу братства.

Референце

  1. ^ „Office of the Registrar General & Census Commissioner, India, Ministry of Home Affairs, Government of India”. 
  2. ^ а б Todd M. Johnson; Brian J. Grim (2013). „Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography” (PDF) (First изд.). John Wiley & Sons, Ltd. 
  3. ^ а б Малајалам (језик) at Ethnologue (22nd ed., 2019)
  4. ^ Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [1] Архивирано 14 новембар 2018 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Dravidian”. Ethnologue. Архивирано из оригинала 16. 4. 2017. г. 
  6. ^ Official languages, UNESCO, Архивирано из оригинала 28. 9. 2005. г., Приступљено 10. 5. 2007 
  7. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Malayalam”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  8. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh, p. 300.
  9. ^ а б в Krishnamurti, Bhadriraju (2003). The Dravidian Languages. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-43533-8. 
  10. ^ „Official Language (Legislative) Commission”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  11. ^ „P&ARD Official Languages”. Архивирано из оригинала 1. 4. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  12. ^ „Languages in Lakshadweep”. Архивирано из оригинала 11. 4. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  13. ^ „'Classical' status for Malayalam”. The Hindu. Thiruvananthapuram, India. 24. 5. 2013. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2013. 
  14. ^ Ayyar, Ramaswami (1936). The Evolution of Malayalam Morphology (1st изд.). Cochin, Kerala: Cochin government press. стр. 1-37. 
  15. ^ а б Asher & Kumari 1997, стр. xxiv.
  16. ^ S.V. Shanmugam (1976). "Formation and Development of Malayalam", Indian Literature, Vol. 19, No. 3 (May–June 1976), pp. 5–30. JSTOR 24157306 "Yet, some scholars of Malayalam still believe that Malayalam should have originated independently from the Proto-Dravidian at a very early stage [...] The native scholars are unwilling to accept Malayalam as an ausbau language; instead they take it to be an abstand language 'language by distance' contrary to historical evidence (pp.9–10)".
  17. ^ Venu Govindaraju; Srirangaraj Setlur (2009). Guide to OCR for Indic Scripts: Document Recognition and Retrieval – Advances in Pattern Recognition. Springer. стр. 126. ISBN 978-1-84800-329-3. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. Приступљено 15. 11. 2015. 
  18. ^ Vaishnavi Murthy K Y; Vinodh Rajan. „L2/17-378 Preliminary proposal to encode Tigalari script in Unicode” (PDF). www.unicode.org. Приступљено 28. 6. 2018. 
  19. ^ Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019 (Malayalam изд.). Kozhikode: P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode. 2018. стр. 454. ASIN 8182676444. 
  20. ^ Menon, A. Sreedhara (2008). The legacy of Kerala (1st DCB изд.). Kottayam, Kerala: D C Books. ISBN 978-81-264-2157-2. 
  21. ^ „August 23, 2010 Archives”. Архивирано из оригинала 27. 4. 2013. г. 

Литература

Спољашње везе

Малајалам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Малајалам_(језик)&oldid=23966020”