Судска власт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 31. август 2021. у 12:24

Судска власт или јудикатива је једна од три основне гране власти и њен задатак је да примјењује и тумачи законе које је донијела законодавна власт (легислатива).

У либералним демократијама судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У САД, судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику Врховног суда (енгл. The Supreme Court). Неки теоретичари расправљају да извршна власт има утицаја на амерички Врховни суд јер председник Сједињених Америчких Држава лично бира судије. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).

Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у Уједињеном Краљевству. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара (енгл. Lord Chancellor), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније 1066. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у Дому лордова - горњем дому Парламента (законодавна власт) и има мјесто у Влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од премијера (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем евра). У јуну 2003. године Тони Блер, тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски Врховни суд^[1]. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.

Види још

Референце

^ Индепендент: „OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court^{[мртва веза]} (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)

[1] Индепендент: „OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court^{[мртва веза]} (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)

[1]

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 У [[либерализам|либералним]] [[демократија]]ма судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]], судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда]] ({{Јез-енгл|The Supreme Court}}). Неки теоретичари расправљају да [[извршна власт]] има утицаја на амерички Врховни суд јер [[председник Сједињених Америчких Држава]] лично бира [[судија|судије]]. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).
-Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара ({{Јез-енгл|Lord Chancellor}}), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније [[1066]]. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у [[Дом лордова|Дому лордова]] - горњем дому [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента]] (законодавна власт) и има мјесто у Влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од [[премијер]]а (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем [[евро|евра]]). У јуну 2003. године [[Тони Блер]], тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски [[Врховни суд Уједињеног Краљевства|Врховни суд]]<ref>[http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/out-law-lords-and--the-lord-chancellor--in-a-supreme-court-540528.html Индепендент: „-{OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court}-] (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)</ref>. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.
+Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара ({{Јез-енгл|Lord Chancellor}}), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније [[1066]]. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у [[Дом лордова|Дому лордова]] - горњем дому [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента]] (законодавна власт) и има мјесто у Влади (извршна власт). Теоријски, он има већу политичку моћ од [[премијер]]а (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем [[евро|евра]]). У јуну 2003. године [[Тони Блер]], тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски [[Врховни суд Уједињеног Краљевства|Врховни суд]]<ref>[http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/out-law-lords-and--the-lord-chancellor--in-a-supreme-court-540528.html Индепендент: „-{OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court}-]{{Мртва веза}} (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)</ref>. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.
 == Види још ==