Пеленски осип

Уобичајени изглед пеленског осипа код беба

Пеленски осип или пеленски дерматитис је промена на кожи у пределу пеленске регије. Видљиве промене на кожи су црвенило које може бити праћено стварањем мехурића, ерозијом или губитком функције баријере коже. Најчешће се повезује са бебама, али се може јавити и код одраслих који из неког разлога морају носити пелене. Пеленски осип појављује се повремено код већине беба, али је то проблем који најчешће није озбиљан. Лакши облици повлаче се после 3-4 дана лечења, али ако се у том периоди не повуче неопходно је обратити се педијатру.

Пеленски осип код беба

Пеленски осип је било који осип који се јавља на кожи у пределу који је покривен пеленама. Када је кожа дуго мокра, услед дугог контакта са влажним садржајем пелене, долази до њеног оштећења. Трљањем се додатно оштећује и развијају се услови за развој осипа. Код лекшег осипа кожа је црвена, док код тежих облика могу постојати и отворене ране које су јако болне. Промене на кожи су најчешће присутне око гениталија и у пределу прегиба горњег дела бутине и задњице. Лакши облици повлаче се после 3-4 дана лечења. Више од 50% деце у периоду од 4. до 15. месеца развије осип.

Промене не кожи које се могу назвати пеленским осипом могу варирати од лаганог црвенила, преко тачкастог осипа, до задебљале коже и гнојних раница. Пеленски осип најчешће почиње лаганим црвенилом у пеленској регији и бично не захвата кожне наборе. Кожа постаје мрљаста, болна и врућа на додир, а подручје задњице и горњег дела бедара може се зацрвенети и влажити. Понекад се могу развити и ограничени делови суве и перутаве коже, пликови, или делови коже који се љуште и постају болно осетљиви. У најтежим случајевима промене на кожи могу се загнојити.

Пеленски осип најчешће изазива контактна иритација или локална кожна инфекција као последица размножавања различитих бактерија (најчешће Staphylococcus aureus) и гљивица (најчешће Candida albicans).

Узроци појаве пеленског осипа

Осип се чешће јавља у следећим ситуацијама:

• код беба у узрасту 8 – 10 месеци, у периоду ницања првих зубића,
• код беба код којих се не одржава адекватна хигијена, односно пелене се ретко мењају или се кожа недовољно добро чисти од остатака мокраће и столице,
• код беба које имају учестале столице, нарочито када столица остане у пелени током ноћи,
• код беба које имају дијареју,
• код беба које почињу да једу чврсту храну или услед преосетљивости на неку храну,
• код беба које су на антибиотској терапији, или бебе које сисају а мајке су на антибиотској терапији,
• услед осетљивости на неки хемијски састојак једнократних пелена или детерџената и омекшивача код употребе платнених пелена,
• Влажно и топло окружење током лета.

Превенција

Пластичне пелене треба избегавати

Традиционалне памучне пелене

Пелене за једнократну употребу

За спречавање појаве пеленског осипа веома су важне пелене које се користе. Сматра се да се осип знатно ређе јавља уколко се користе пелене за једнократну употребу, али се могу користити и платнене. У оба случаја најбитније је да се редовно мењају, како би кожа бебе била увек чиста, сува и здрава. Пластичне пелене треба избегавати.

Уколико се користе пелене од тканине, потребно је их је на адекватан начин прати. Пелене упрљане столицом пре стављања у машину за прање веша треба потопити у воду, као би столица била уклоњена. Требало би их прати и држати одвојено од друге одеће. Пелене се перу у врућој води и испирају два пута. Код прања не треба користити фабричке омекшиваче и антистатичка средства, јер могу довести до појаве осипа на осетљивој кожи.

Третирање пеленског осипа

Уколико беба има пеленски осип веома је важно ово подручје одржавати чистим и сувим. Потребно је чешће мењати пелене уколико нису суве.

Код уобичајених осипа површину коже прво треба нежно очистити водом и меким убрусом. Могу се користити влажне марамице, али треба избегавати миришљаве и оне које имају алкохол. Воду и сапун треба користити уколико се столица не може уклонити нежним брисањем. При томе не треба користити грубе и парфемисане сапуне. Уколико је осип тежак, нечистоћу је најбоље уклонити млазом воде, како би се избегло трљање коже. При прању посебно треба обратити пажњу на прегибе. Неопходно је и њих лепо и нежно опрати.

Након прања кожу треба добро осушити, али никако трљати убрусом, јер ће трљање додатно оштетити кожу. Вода се може уклонити нежним брисањем или тапкањем. Покрети брисања треба да буду у правцу од напред ка назад, како би се избегао пренос бактерија од ануса ка гениталијама. Бебу затим треба оставити без пелена неколико минута, како би се цела површина потпуно осушила на ваздуху. Добро је да беба неколико пута током дана проведе по 15 – 30 минута без пелена. Излагање бебине коже ваздуху је природни начин излечења.

Суву кожу треба намазати танким слојем заштитне креме или масти. Треба користити креме које садрже цинк. Пелену треба ставити тако да не буду превише затегнута уз тело, већ да буде лабавија, нарочити током ноћи. Креме са кортикостероидима могу се користити једино ако их препоручи педијатар.

Симптоми који захтевају савет педијатра

Пеленски осип изазван гљивицом Candida albicans, који захтева посету педијатру

Пеленски осип код беба најчешће пролази после 3-4 дана лечења. Међутим, локалну кожну инфекција могу узроковати гљивице из унутрашњих органа које дођу у контакт с оштећењима на кожи и изазову гљивични осип. На гениталном подручју кожа је у том случају благо отечена, на додир храпава, а у пеленском пределу обично црвена, с разасутим мрљицама. Код таквих промена обвезно се треба обратити педијатру, који ће након увида у промене прописати одговарајуће терапијско средство - антимикотичку маст или антисептик који делује на гљивице. Педијатру се треба обратити и у следећим случајевима:

• Када осип не пролази или се погоршава после 2-3 дана третмана.
• Ако је кожа натечена, или су присутне гнојне ранице, пликови или красте.
• Када су у пределу осипа присутни мањи и већи пликови, испуњени бистрим или гнојним садржајем. Ако бактерије продру у оштећену кожу, долази до импетиго пеленског осипа. На кожи се развијају плихови, који се временом претварају у красте боје меда.
• Када је беба на антибиотској терапији, а осип је светло црвене боје са јарко црвеним мрљама (тачкама) на ивицама. Овакав изглед коже указује на могућу гљивичну инфекцију.
• Када беба, уз пеленски осип има и повишену телесну температуру, осип и на другим деловима тела, има дијареју или повраћа.
• Када је осип јако болан, у ком случају је могуће стање коже које се зове целулитис.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).