Корисник:BuhaM/Пројекти — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 40: | Ред 40: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{извори|}} |
{{извори|2}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
| Ред 84: | Ред 84: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је |
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је из родног села [[Сочаница (Лепосавић)|Сечаница]] дошао у Ниш пре [[Први светски рат|Првог светског рата]], у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као [[конобар]]. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на [[Маргер|Маргеру]]. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се [[Српска војска у Првом светском рату|српској војсци]]. Као војник је [[Албанска голгота|прешао преко Албаније]] и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у [[Бизерта|Бизерту]] ([[Тунис]]). Негде на средини пута немачка флота [[Торпедо|торпедовала]] је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој [[Улица Николе Пашића (Ниш)|Улици Николе Пашића]], на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду. |
||
Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били [[ћевапчићи]] са црним луком и љута [[пљескавица]] на запеченом хлебу.<ref name="Građanin" /> |
Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били [[ћевапчићи]] са црним луком и љута [[пљескавица]] на запеченом хлебу.<ref name="Građanin" /> |
||
| Ред 104: | Ред 104: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{извори|}} |
{{извори|2}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* {{cite web |last1=Stojiljković |first1=Dejan |title=Sve Kalčine kafane u Niš |url=https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3211/drustvo/4290620/sve-kalcine-kafane.html |website=RTS |access-date=2. 9. 2021 |date=13. 3. 2021}} |
* {{cite web |last1=Stojiljković |first1=Dejan |title=Sve Kalčine kafane u Niš |url=https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3211/drustvo/4290620/sve-kalcine-kafane.html |website=RTS |access-date=2. 9. 2021 |date=13. 3. 2021}} |
||
* {{cite web |title=Kafane u gradu |url=http://visitnis.org/kafane-u-gradu/ |publisher=Turistička organizacija Niš |access-date=2. 9. 2021}} |
* {{cite web |title=Kafane u gradu |url=http://visitnis.org/kafane-u-gradu/ |publisher=Turistička organizacija Niš |access-date=2. 9. 2021}} |
||
<!-- |
|||
[[Категорија:Култура у Нишу]] |
|||
[[Категорија:Градска општина Медијана]] |
|||
[[Категорија:Историја Ниша]] |
|||
[[Категорија:Кафане у Нишу]] |
|||
--> |
|||
---------------------------------------------------------------- |
|||
[[Кафана Калча (Ниш)]] |
|||
{{Хотел |
|||
| име_хотела = Кафана Калча |
|||
| слика = |
|||
| image_width = |
|||
| наслов = |
|||
| локација = Обреновићева 44, [[Ниш]], {{застава|Србија}} |
|||
| coordinates = |
|||
| отварање = Почетак 20. века |
|||
| затварање = 80-их година 20. века |
|||
| аутор = |
|||
| архитекта = |
|||
| оператор = |
|||
| власник = |
|||
| број_соба = |
|||
| број_ресторана = |
|||
| површина = |
|||
| спратови = 1 |
|||
| паркинг = |
|||
| website = |
|||
| footnotes = |
|||
}} |
|||
'''Кафана Калча''' била је једна од култних нишких [[кафана]]. Име је добила по по најпознатијем нишком ловцу и [[Боем|боему]] Микалу Николићу Калчи, једном од главних ликова [[Приповетка|приповетке]] „[[Ивкова слава (приповетка)|Ивкова слава]]” чувеног српског књижевника [[Стеван Сремац|Стевана Сремца]]. Налазила се у некадашњој старој [[Чаршија|чаршији]]. Кафана је, заједно са околним старим објектима, срушена крајем 80-их и на том месту саграђен је [[Тржни центар „Калча”]], који је данас постао један од симбола града [[Ниш|Ниша]].<ref name="Blic">{{cite journal |last1=Janačković |first1=Branko |title=Oba Niša u staklima „Kalče” |journal=Blic |date=4.11.2009 |url=https://www.blic.rs/slobodno-vreme/nekretnine/oba-nisa-u-staklima-kalce/dcxcmx2 |access-date=3. 9. 2021}}</ref> |
|||
== Историја == |
|||
Кафана „Калча” налазила се у самом центру тадашње вароши, на раскршћу улица Обреновићеве и Душанове (што и данас представља центар Ниша). Према урбанистичком плану Ниша из марта 1878. године на том простору се налазила „Сагр Цинцар махала“. Турска реч „сагр“ значи занатлија а овај део Ниша у доба Турака престављао је занатлијску четврт.<ref name="portalmladi">{{cite web |last1=Frfalanović |first1=Danijel |title=Kazandžijsko sokače |url=https://www.portalmladi.com/niska-skadarlija/ |website=portalmladi.com |access-date=3. 9. 2021}}</ref> Ту су се окупљали сви, од трговаца и занатлија до младића из сиромашних крајева, који су у град долазили у потрази за послом и бољим животом.<ref>{{cite web |last1=Stoiljković |first1=Stoiljko – Stole |title=Na raskrsnici dve najpoznatije ulice i nedaleko od poznatih kafana “Marger” i “Kalča”, nekada je bilo ” tržište radne snage “ |url=https://naissus.info/crtice-iz-starog-nisa-trziste-radne-snage/ |website=naissus.info |access-date=3. 9. 2021 |date=14.10.2019}}</ref> |
|||
Сама кафана није била посебно угледна. Била је то обична кафана, попут многих у то време, са олејисаним подом, куваним јајима на столовима, карираним [[Столњак|столњацима]] и столицама [[Тапецирер|тапацираним]] тамно црвеним [[Скај (материјал)|скајем]]. Зими се грејала „бубњаром”.<ref>{{cite news |title=Sudbina čuvene kafane "Kalča" u Nišu nateraće vam suze na oči... |url=https://www.prva.rs/zivot/zivotne-price/97254/sudbina-cuvene-kafane-kalca-u-nisu-naterace-vam-suze-na-oci |access-date=3. 9. 2021 |date=27.7.2016}}</ref> Башта кафане била је импровизована, са три стола и без хладовине. |
|||
Кафана је радила до почетка 80-их година, када је, заједно са околним кућама, срушена и на том месту је 1993. изграђен [[Тржни центар „Калча”]], данас један од симбола Ниша, који је име добио управо по овој кафани.<ref>{{cite web |last1=Blagojević |first1=Aleksandar |title=… a za gosti važi fajront - Kafanski život u Nišu |url=https://www.niscafe.com/a-za-gosti-vazi-fajront-kafanski-zivot-u-nisu/ |website=niscafe.com |access-date=3. 9. 2021}}</ref> тачно преко пута тржног центра почиње Копитарева улица, познатија као [[Казанџијско сокаче]], једини остатак старе нишке чаршије и [[туристичка атракција]] Ниша.<ref name="portalmladi" /> |
|||
Кафана „Калча” опевана је у нишкој [[староградсеке песме|староградској песми]] непознатог аутора,<ref>{{cite web |last1=Stojiljković |first1=Dejan |title=Sve Kalčine kafane u Niš |url=https://www.rts.rs/page/oko/sr/story/3211/drustvo/4290620/sve-kalcine-kafane.html |website=RTS |access-date=2. 9. 2021 |date=13. 3. 2021}}</ref> a коју је 1999. нишка музичка група [[Галија (музичка група)|Галија]] објавила на албуму „[[Јужњачка утеха (албум)|Јужњачка утеха]]”:<ref>{{cite web |title=Galija - Kalčina Kafana lyrics |url=https://lyrics.az/galija/juznjacka-uteha/kalcina-kafana.html |website=lyrics.az |access-date=3. 9. 2021}}</ref> |
|||
<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:120%; font-style:italic;">{{цитат3| Ја си имам вере, леле, ја си имам<br>Ја си имам вере, две до три болести<br>Прва болест вере, леле, прва болест<br>Прва болест вере, Калчина кафана...}}</div> |
|||
Преко пута места на коме се налазила кафана у септембру 2005. године постављен је<ref>{{cite news |title=Калчи вратили чокањче |url=https://www.juznasrbija.info/vesti/kalci-vratili-cokanjce.html |access-date=3. 9. 2021 |publisher=Јужна Србија Инфо |date=11.9.2010}}</ref> [[споменик Стевану Сремцу и Калчи]], рад вајара [[Иван Фелкер|Ивана Фелкера]]. Споменик је подигнут на почетку [[Казанџијско сокаче|Казанџијског сокачета]], на оригиналном месту на коме се налазила кућа Живка Мијалковића, познатијег као газда Ивко, богатог занатлије из Ниша и још једног од јунака Сремчеве „Ивкове славе”.<ref>{{cite web |title=Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči |url=http://www.visitnis.com/spomenik-stevanu-sremcu-i-kalci/ |publisher=Turistička organizacija Niš |access-date=3. 9. 2021}}</ref> |
|||
<center> |
|||
<gallery mode="packed" heights="140"> |
|||
TC Kalča.jpg|Тржни центар „Калча” на месту некадашње кафане „Калча” |
|||
Kazandzijsko Nis.JPG|[[Казанџијско сокаче]], последњи остатак некадашње чаршије |
|||
Spomenik Stevanu Sremcu i Kalci.JPG|[[Споменик Стевану Сремцу и Калчи]] на улазу Казанџијско сокаче и преко пута „Калче” |
|||
</gallery> |
|||
</center> |
|||
== Референце == |
|||
{{извори|2}} |
|||
== Спољашње везе == |
|||
* {{cite web |title=Kafane u gradu |url=http://visitnis.org/kafane-u-gradu/ |publisher=Turistička organizacija Niš |access-date=2. 9. 2021}} |
|||
* {{cite web |last1=Vоjinоvić |first1=Elizabeta |title=Niške kafane – mesta kоja radо pоsećuju turisti iz celоg sveta |url=https://nasamesta.com/niske-kafane-mesta-koja-rado-posecuju-turisti-iz-celog-sveta/ |website=Naša mesta |access-date=3. 9. 2021 |date=29. 11. 2019}} |
|||
<!-- |
<!-- |
||
[[Категорија:Култура у Нишу]] |
[[Категорија:Култура у Нишу]] |
||
Верзија на датум 3. септембар 2021. у 14:02
| Кафана Стара Србија | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Трг Републике 12, Ниш,  Србија
|
| Статус | предложена |
| Отварање | 19. век |
| Број спратова | 1 |
| Веб-сајт | Nacionalni restoran Stara Srbija |
Кафана Стара Србија је једна од најстаријих кафана у Нишу. Налази се у строгом центру града, на Тргу Републике, у старом трговачком делу града. Jедан je од симбола овог града.[1] Под овим именом почела је да ради крајем 19. века. Данас pослује као ресторан националне кухиње у коме се служе и интернационални специјалитети.[2]
Историја
Кафана „Стара Србија” почела је да ради крајем 19. века. Отворена је у трговачком делу града, на месту где се некада налазио караван сарај. Зато су се у њој окупљале занатлије, али и државници. Према причама старих Нишлија, око године 1927. кућа у којој се кафана налази била је власништво извесног Воје грбе, а кафану су водили Црвенићи и Миливоје Миле Заплањац.[3]
Период после Другог светског рата
После Другог светског рата кафана је национализована. Једно време служила је као магацин а затим јој се вратила намена и била је менза тадашње нишке задруге. Године 1953. поново се отвара као етно кафана, задржавши некадашње име „Стара Србија”, које и данас носи.
У то време у близини кафане налазила се редакција Народних новина,[а] па је „Стара Србија” била стално место окупљања нишких новинара. Међу сталним гостима били су тадашњи познати новинари Народних новина Милош Бајагић, Мома Милачић и остали сарадници и дописници.[3]
Кафана данас
Током своје дуге историје кафана „Стара Србија” је много пута мењала изглед и власника, али је сачувала до данас амбијент и дух старог Ниша.[3] Током деведесетих и касније транзиције кафана је пропадала, међутим око 2005. године приватизована је и повратила је онај углед какав је некада имала.[5]
Главни специјалитети су домаћа јела, међу којима су најпознатији пихтије, коленице и пасуљ на тавче.[6]
Напомене
- ^ Народне новине почеле су да излазе три дана по ослобођењу Ниша. Први број изашао је 18. октобра 1944. Први број изашао је под називом Глас слободног Ниша. Већ други број изашао је као Народни лист, да би своје садашње име Народне новине добиле 1. маја 1949. године. Редакција се налазила у згради данашњег „Социјалног”, на 4. спрату.[4]
Референце
- ^ „Stara Srbija - Kafane Niš”. Kuda na klopu. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Jelovnik-Stara Srbija”. Kuda na klopu. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ а б в „Ukratko - Nacionalni restoran Stara Srbija”. Zvanični vebsajt. Stara Srbija. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Danas je rođendan Narodnih novina”. belami.rs. 18. 10. 2016. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Кафана Стара Србија”. Моја кафана. 26. 5. 2008. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Restorani Niš – evo gde možete jesti ukusne specijalitete sa juga”. putujsigurno.rs. Приступљено 2. 9. 2021.
Спољашње везе
- Stojiljković, Dejan (13. 3. 2021). „Sve Kalčine kafane u Niš”. RTS. Приступљено 2. 9. 2021.
- „Kafana Stara Srbija - ambijent”. Ludi kamen. Приступљено 2. 9. 2021.
- „Kafane u gradu”. Turistička organizacija Niš. Приступљено 2. 9. 2021.
| Кафана Галија | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Николе Пашића 35, Ниш, Србија
|
| Статус | предложена |
| Отварање | 1938/39. |
| Број спратова | 1 |
| Веб-сајт | kafanagalija.rs |
Кафана Галија је једна од култних кафана у Нишу. отворена је у 19. веку и још увек је једна од култних нишких кафана. Према неким изворима, кафана је почела да ради 1938. или 1939. године, али други сматрају да је старија.
Име
Кафана је име „Галија”[а] добила по имену француског брода којим су српски војници превожени у Бизерту, после Албанске голготе.[1]
Историја
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је из родног села Сечаница дошао у Ниш пре Првог светског рата, у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као конобар. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на Маргеру. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се српској војсци. Као војник је прешао преко Албаније и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у Бизерту (Тунис). Негде на средини пута немачка флота торпедовала је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој Улици Николе Пашића, на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду.
Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били ћевапчићи са црним луком и љута пљескавица на запеченом хлебу.[1]
Kрајем шездесетих, па све до краја осамдесетих година „Галија” је била омиљено место на ком су се окупљали писци, сликари, гимназијалаци, студенти и различити незаборавни „хероји“ нишких улица и тргова. Ту су се водиле приче и расправе о музици, спорту, култури, филозофији... Данас је кафана променила амбијент, али је остао некадашњи дух.[2]
Сећање на погинуле војнике
Године 20016. на кафани је постављена меморијална плоча са текстом на српском и француском језику:[2]
| „ | У знак сећања на ратне другове, Вучко Митровић из Сечанице отворио је 1938-1939. године кафану и назвао је „Галија“. Име је добила по француском ратном броду „Галија“, који је потопљен у Првом светском рату док је превозио српске војнике у Бизерту на опоравак. Кроз „Галију“ су прошле генерације нишких боема. | ” |
Кафана данас
„Галија” је позната по традиционалним месним специјалитетима, међу којима су чувени телећи репови, ловачки гулаш и подварак са буткицом, али постоје и они за вегетеријанце. Осим по храни, ова кафана позната је и по доброј музици.[3]
Познати гости
„Галија“ је одувек била омиљено место и састајалиште Нишлија. У њу су долазили глумци, писци, новинари, угледни нишки предузетници и мераклије. Један од честих гостију био је и познати српски музичар Ненад Милосављевић. По овој кафани добила је име једна од најпознатијих екс југословенских група из Ниша Галија, чији је он фронтмен. Њихови почеци и окупљања на почетку каријере везана су управо за ову кафану.[4]
Напомене
- ^ „Галија“ је био француски брод који је током Првог светског рата потпољен непријатељским торпедом. Био је дугачак 183, а широк 195 метара. Имао је 19.000 коњских снага и 14.000 тона. Пре рата био је коришћен за пренос поште и мање количине робе и људства. За време рата служио је у ратне сврхе. Брод је на своје последње путовање пошао из Тулона. Приликом укрцавања пре торпедовања на њему је било 1.252 путника.[1]
Референце
- ^ а б в Smiljković, Marko (18. 4. 2015). „Filmska priča o niškoj kafani „Galija“ – dobila ime u čast srpskih vojnika”. Građanin. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ а б Torović, V. (25. 5. 2016). „Otkrivena spomen-ploča na kultnoj niškoj kafani “Galija””. Blic. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Restorani Niš – evo gde možete jesti ukusne specijalitete sa juga”. putujsigurno.rs. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „KAFANA GALIJA”. niscafe.com. Приступљено 2. 9. 2021.
Спољашње везе
- Stojiljković, Dejan (13. 3. 2021). „Sve Kalčine kafane u Niš”. RTS. Приступљено 2. 9. 2021.
- „Kafane u gradu”. Turistička organizacija Niš. Приступљено 2. 9. 2021.
| Кафана Калча | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Обреновићева 44, Ниш, Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | Почетак 20. века |
| Затварање | 80-их година 20. века |
| Број спратова | 1 |
Кафана Калча била је једна од култних нишких кафана. Име је добила по по најпознатијем нишком ловцу и боему Микалу Николићу Калчи, једном од главних ликова приповетке „Ивкова слава” чувеног српског књижевника Стевана Сремца. Налазила се у некадашњој старој чаршији. Кафана је, заједно са околним старим објектима, срушена крајем 80-их и на том месту саграђен је Тржни центар „Калча”, који је данас постао један од симбола града Ниша.[1]
Историја
Кафана „Калча” налазила се у самом центру тадашње вароши, на раскршћу улица Обреновићеве и Душанове (што и данас представља центар Ниша). Према урбанистичком плану Ниша из марта 1878. године на том простору се налазила „Сагр Цинцар махала“. Турска реч „сагр“ значи занатлија а овај део Ниша у доба Турака престављао је занатлијску четврт.[2] Ту су се окупљали сви, од трговаца и занатлија до младића из сиромашних крајева, који су у град долазили у потрази за послом и бољим животом.[3]
Сама кафана није била посебно угледна. Била је то обична кафана, попут многих у то време, са олејисаним подом, куваним јајима на столовима, карираним столњацима и столицама тапацираним тамно црвеним скајем. Зими се грејала „бубњаром”.[4] Башта кафане била је импровизована, са три стола и без хладовине.
Кафана је радила до почетка 80-их година, када је, заједно са околним кућама, срушена и на том месту је 1993. изграђен Тржни центар „Калча”, данас један од симбола Ниша, који је име добио управо по овој кафани.[5] тачно преко пута тржног центра почиње Копитарева улица, познатија као Казанџијско сокаче, једини остатак старе нишке чаршије и туристичка атракција Ниша.[2]
Кафана „Калча” опевана је у нишкој староградској песми непознатог аутора,[6] a коју је 1999. нишка музичка група Галија објавила на албуму „Јужњачка утеха”:[7]
| „ | Ја си имам вере, леле, ја си имам Ја си имам вере, две до три болести Прва болест вере, леле, прва болест Прва болест вере, Калчина кафана... |
” |
Преко пута места на коме се налазила кафана у септембру 2005. године постављен је[8] споменик Стевану Сремцу и Калчи, рад вајара Ивана Фелкера. Споменик је подигнут на почетку Казанџијског сокачета, на оригиналном месту на коме се налазила кућа Живка Мијалковића, познатијег као газда Ивко, богатог занатлије из Ниша и још једног од јунака Сремчеве „Ивкове славе”.[9]
-
Тржни центар „Калча” на месту некадашње кафане „Калча” -
Казанџијско сокаче, последњи остатак некадашње чаршије -
Споменик Стевану Сремцу и Калчи на улазу Казанџијско сокаче и преко пута „Калче”
Референце
- ^ Janačković, Branko (4. 11. 2009). „Oba Niša u staklima „Kalče””. Blic. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ а б Frfalanović, Danijel. „Kazandžijsko sokače”. portalmladi.com. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Stoiljković, Stoiljko – Stole (14. 10. 2019). „Na raskrsnici dve najpoznatije ulice i nedaleko od poznatih kafana “Marger” i “Kalča”, nekada je bilo ” tržište radne snage “”. naissus.info. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Sudbina čuvene kafane "Kalča" u Nišu nateraće vam suze na oči...”. 27. 7. 2016. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Blagojević, Aleksandar. „… a za gosti važi fajront - Kafanski život u Nišu”. niscafe.com. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ Stojiljković, Dejan (13. 3. 2021). „Sve Kalčine kafane u Niš”. RTS. Приступљено 2. 9. 2021.
- ^ „Galija - Kalčina Kafana lyrics”. lyrics.az. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Калчи вратили чокањче”. Јужна Србија Инфо. 11. 9. 2010. Приступљено 3. 9. 2021.
- ^ „Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči”. Turistička organizacija Niš. Приступљено 3. 9. 2021.
Спољашње везе
- „Kafane u gradu”. Turistička organizacija Niš. Приступљено 2. 9. 2021.
- Vоjinоvić, Elizabeta (29. 11. 2019). „Niške kafane – mesta kоja radо pоsećuju turisti iz celоg sveta”. Naša mesta. Приступљено 3. 9. 2021.