Пешчара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Литература: referenca |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Hills of Deliblatska pescara, Serbia.JPG|мини|300п|Призор Делиблатске пешчаре у |
[[Датотека:Hills of Deliblatska pescara, Serbia.JPG|мини|300п|Призор [[Делиблатска пешчара|Делиблатске пешчаре]] у [[Банат]]у]] |
||
[[Датотека:Subotica-Horgos_Sands.JPG|мини|300п|Типичан призор Суботичке пешчаре у Бачкој]] |
[[Датотека:Subotica-Horgos_Sands.JPG|мини|300п|Типичан призор [[Суботичка пешчара|Суботичке пешчаре]] у [[Бачка|Бачкој]]]] |
||
'''Пешчара''' је мања [[ |
'''Пешчара''' је мања [[песак|песковита]] површина изван пространих пешчаних области која има елементе [[пустињска клима|пустињске климе]]. Настаје у условима раније сувљег периода са [[пустиња|пустињским]] или [[степа|степским]] климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — [[дина (рељеф)|дине]], међудинске депресије, пешчани бедеми и др. |
||
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у [[Панонска низија|Панонској низији]] — [[Делиблатска пешчара|Делиблатска]] и [[Суботичко-хоргошка пешчара|Суботичко-хоргошка]]. |
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у [[Панонска низија|Панонској низији]] — [[Делиблатска пешчара|Делиблатска]] и [[Суботичко-хоргошка пешчара|Суботичко-хоргошка]]. |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Хоргошка пешчара]] |
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Хоргошка пешчара]] |
||
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Пешчара Сентпетри]] |
** [[Суботичко-хоргошка пешчара#Хоргошка пешчара|Пешчара Сентпетри]] |
||
* '''Пешчаре [[Пожаревац| |
* '''Пешчаре [[Пожаревац|пожаревачког]] [[Подунавље|Подунавља]]''': |
||
** [[Рамско-затоњска пешчара]] |
** [[Рамско-затоњска пешчара]] |
||
** [[Градиштанска пешчара]] |
** [[Градиштанска пешчара]] |
Верзија на датум 17. септембар 2021. у 16:21
Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.
Пешчаре у Србији
У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа[1] – то су Панонска низија и Подунавље:
- Банатска пешчара:
- Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи
- Суботичко-хоргошка пешчара:
- Пешчаре пожаревачког Подунавља:
- Пешчаре Тимочке крајине и Кључа:
Референце
- ^ Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији[мртва веза]. Природно-математички факулзтет Универзитета у Новом Саду.
Види још
Литература
- Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд
- Бранислава Буторац, Весна Хабијан-Микеш (1997): Пешчарска подручја Србије – Sand Terrain Areas in Serbia. Београд