Акутни застој срца — разлика између измена
→Узроци: #WPWP #WPWPSR |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Спајање|Акутни застој срца}} |
|||
{{Болест |
{{Болест |
||
| назив = Срчани застој |
| назив = Срчани застој |
||
Верзија на датум 19. септембар 2021. у 04:02
 |
| Срчани застој | |
|---|---|
| Латински | Institio cordis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | кардиологија, ургентна медицина |
| МКБ-10 | I46 |
| МКБ-9-CM | 427.5 |
| MeSH | D006323 |
Срчани застој[1] или клиничка смрт (лат. Institio cordis) је нагли престанак нормалне циркулације крви услед немогућности срца да се правилно контрахује током систоле.[2]
Срчани застој се разликује од срчаног удара, где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић, иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја.
Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. Церебрална хипоксија, или недостатак кисеоника у мозгу, изазива губитак свести и престанак дисања, понекад уз преостало агонално дисање. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута,[3] иако неке нове процедуре могу да продуже ово време (индукована хипотермија).[4][5] Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.[6]
Срчани застој је ургентно стање код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива изненадна срчана смрт.[2] Примарни облик прве помоћи код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од срчане дефибрилације или примене медикамената.
Врсте
Вентрикуларна фибрилација је поремећај у контракцији срчаног мишића. Рад срчаних мишићних ћелија је некоординисан, стога срце не потискује крв.
Вентрикуларна тахикардија је појава где срце куца пребрзо, недовољно се пуни, и стога не пумпа крв.
Електромеханичка дисоцијација срца је стање где су електрични импулси у срцу правилни, али они не изазивају механичке контракције.
Асистола је потпуни престанак електричних и механичких дејстава у срцу.
Узроци
Све болести које доводе до смртног исхода доводе особу у стање срчаног застоја. Стога су могући узроци овог стања бројни. Многи од њих посредно узрокују застој рада срца (рецимо: гушење које доводи до хипоксије, која изазива срчани застој). Понекад није могуће спречити овај узрок што доводи до смрти.
Међу одраслима, главни узрок срчаног застоја је исхемијска болест срца.[7] При аутопсији 30% смртних случајева узрокованих застојем срца показује симптоме недавног срчаног инфаркта. Друга срчана обољења која могу довести до срчаног застоја су: структуралне аномалије, аритмије и кардиомиопатије. Узроци невезани за срчани мишић су: инфекције, тровања лековима, трауме, рак и други.
Списак узрока
- Хиповолемија - недостатак крви, обично услед крварења
- Хипоксија - недостатак кисеоника
- Ацидоза - ненормална pH вредност крви као резултат појаве млечне киселине (могући узроци су бројни)
- Хиперкалемија или хипокалемија - превисок или пренизак ниво калијума у крви (типично за бубрежне болеснике).
- Хипотермија - ниска телесна температура, која се клинички дефинише као температура испод 35°C. Карактеристично за ове случајеве је да пацијенти могу да преживе дуже време у стању хипотермије и срчаног застоја.
- Хипогликемија или хипергликемија - низак или превисок ниво гликозе у крви. Најчешће је изазива неправилна употреба лекова.
- Таблете или токсини - трициклични антидепресиви, фенотиазини, бета блокатори, блокатори калцијумових канала, кокаин, аспирин, ацетоминофен, итд.
- Болест перикарда - сакупљање крви и других течности у срчаној марамици
- Пнеумоторакс - сакупљање ваздуха у плућној марамици
- Тромбоза срца
- Емболија плућа
- Физичка траума - смањена циркулација услед физичке повреде срца и великих крвих судова.
Референце
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б Harrison's Principles of Internal Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (4. август 2012) 16th Edition, The McGraw-Hill Companies. ISBN 978-0-07-140235-4.
- ^ Safar P (1986). „Cerebral resuscitation after cardiac arrest: a review”. Circulation. Lippincott Williams & Wilkins. 74: IV138—153. Приступљено 5. 1. 2007.
- ^ Holzer M, Behringer W (2005). „Therapeutic hypothermia after cardiac arrest”. Current Opinion in Anaestesiology. Lippincott Williams & Wilkins. 18: 163—168. Приступљено 3. 1. 2007.
- ^ Safar P; et al. (1996). „Improved cerebral resuscitation from cardiac arrest in dogs with mild hypothermia plus blood flow promotion”. Stroke. Lippincott Williams & Wilkins. 27: 105—113. Приступљено 7. 1. 2007.
- ^ Irwin and Rippe's Intensive Care Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (22. април 2006) by Irwin and Rippe, Fifth Edition (2003), Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-3548-3.
- ^ Cardiac Resuscitation Mickey S. Eisenberg, M.D., Ph. D., and Terry J. Mengert, M.D. New England Journal of Medicine, Volume 344:1304-1313, April 26, 2001
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
