Жељко Митровић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
Promenio sam netačan podatak
ознаке: ручно враћање враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 25: Ред 25:
}}
}}
}}
}}
'''Жељко Митровић''' ([[Београд]], [[31. мај]] [[1967]]) је [[Србија|српски]] музичар и бизнисмен, власник је предузећа -{[[Pink Media Group]]}-. Човек изгледа као мој разредни Бобан Платанић. Такође се верује да је Nikola Milojević, retard od deteta, његов рођак побегао у Нигеријску џунглу као мали и вратио се да свргне Жељка са Пинк телевизије. Дешавало му се да Данило Хрњаз нападне бившу па је морао да је брани након чега ју је бацио у канализацију и Данила оженио мужем своје сестре.
'''Жељко Митровић''' ([[Београд]], [[31. мај]] [[1967]]) је [[Србија|српски]] музичар и бизнисмен, власник је предузећа -{[[Pink Media Group]]}-.


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 25. септембар 2021. у 00:41

Жељко Митровић
Датум рођења(1967-05-31)31. мај 1967.(56 год.)
Место рођењаБеоград
  СФРЈ
ПребивалиштеБеоград
Држављанство Србија
Занимање
  • музичар
  • бизнисмен
Политичка странкаЈУЛ (1996–2002)
СупружникСоња Митровић — Хани (в. 1990 —  р. 1994)
Милица Митровић (в. 1995)
Деца4
Политичка каријера
1996 — 2000.
ИзбориСавезни избори у СРЈ 1996.

Жељко Митровић (Београд, 31. мај 1967) је српски музичар и бизнисмен, власник је предузећа Pink Media Group.

Биографија

Основну и средњу школу је завршио у Земуну, а студирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.[1]

Године 1988. је отворио музички студио. Онда је отворио радио станицу Пинк, а затим и телевизију Пинк 1994. године. Основао је 1997. дискографску кућу Сити рекордс, а потом купио радио Пингвин.[1]

Митровић је био члан Југословенске левице и савезни посланик ове партије. У ЈУЛ-у је био од 1996. године, у последњем периоду на функцији шефа сектора за маркетинг.[1] Из ЈУЛ-а је искључен 2002. године.[2]

Музичка каријера

Митровић је 1984. године заједно са Гораном Томановићем, Зораном Карапанџом и Деаном Крмпотићем основао џез-рок састав Октобар 1864.[3] Жељко је свирао бас гитару. Свој први албум, под називом „Октобар 1864” су издали 1987. за издавачку кућу Југодиск. Наредне 1988. године је у издању ПГП РТБ изашао албум „Игра бојама”, а исте године Жељко је основао музички студио. Године 1990. група је снимила последњи албум „Црни плес” на ком Митровић није учествовао, а заменио га је Љуба Томановић. Две године касније група се распала.

Митровић је такође свирао бас гитару и у групи Рокери с Мораву.[4] Четири године је био члан ове групе, и свирао је на неколико албума. Оснивач Рокера с Мораву Борис Бизетић је и кумовао Митровићу када се женио са Соњом 1990. године, након чега му је крстио прво и друго дете.[5] Касније је Бизетић током 90их имао своју емисију ББ шоу која се приказивала на Митровићевој ТВ Пинк.

Средином 2012. године Митровић је са бендом „Беркли грув” радио на свом првом солистичком ЦД-у. Снимили су три сингла: ТВ, Причај ми гадости и Мајмуне коју је Жељко компоновао.[6] Са Тањом Јовићевић, сарадницом из групе Октобар 1864, је снимио баладу Дур и мол за коју је урађен спот.[7] У августу 2012. су наступили на Бир фесту,[8] а у децембру су били предгрупа групи Смак на концерту у београдској Арени.[9] У октобру 2016. године Митровић и његов бенд су промовисали нову песму чији је назив Марина.[10]

Приватни живот

Жељко Митровић се 1990. године оженио певачицом Соњом Митровић Хани, а 1991. године су добили ћерку Сандру. Две године касније постали су родитељи Александра, а 1994. године су се развели. Митровић се 1995. по други пут оженио, са водитељком Милицом Митровић. С њом има две ћерке, Кристину и Андреу.[11]

Дана 18. јула 2013. године, нешто пре поноћи у Устаничкој улици, код окретнице аутобуса 31 и 17, Жељков син Александар је возећи џип „БМВ X5” неприлагођеном брзином усмртио пешака Андреу Бојанић (17), ученицу 14. београдске гимназије.[12] После инцидента није пружио помоћ настрадалој већ се одвезао с места несреће, али се два сата касније сам јавио полицији. Одређен му је притвор до месец дана због опасности да би могао да утиче на сведоке и покренута је истрага због сумње да је извршио кривично дело.[13] Притвор му је касније два пута продужен по 30 дана,[14] а почетком октобра 2013. је пуштен на слободу.[15]

У октобру 2015. године је почело суђење на коме се Александар изјаснио да није крив и да не признаје кривично дело за које је оптужен. Тужилац је тражио казну од најмање две године и забрану управљањем моторним возилом „Б“ категорије.[16] Александар Митровић је 2. јула 2019. осуђен на годину дана кућног притвора уз електронски надзор (наногвицу) због ове саобраћајне несреће. Истом пресудом изречена му је и мера безбедности забране управљања моторним возилом од годину дана. Њему се у казну урачунава време које је провео у притвору од 19. јула 2013. до 4. октобра исте године, тако да му је остало да одслужи мање од 10 месеци.[17]

Референце

  1. ^ а б в „Željko Mitrović”. vreme.com. Приступљено 28. 2. 2002. 
  2. ^ „Zeljko Mitrovic iskljucen iz JUL”. b92.net. Приступљено 3. 9. 2002. 
  3. ^ „OKTOBAR 1864: Zašto je za ime benda uzeta baš ta godina?”. adriadaily.com. Приступљено 2. 10. 2015. 
  4. ^ „VESELJAK Naš Žeks "roker s Moravu". direktno.rs. Приступљено 9. 3. 2020. 
  5. ^ „Kumstvo sa rokom trajanja”. vesti-online.com. Приступљено 6. 2. 2013. 
  6. ^ „Željko Mitrović sa Majmunom na Bir festu”. vesti-online.com. Приступљено 6. 7. 2012. 
  7. ^ „Kao nekad: Željko Mitrović i Tanja Jovićević snimili spot za baladu “Dur i mol”!”. svet.rs. Приступљено 14. 9. 2012. 
  8. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” večeras na Bir Festu”. blic.rs. Приступљено 17. 8. 2012. 
  9. ^ „Željko Mitrović i “Berklee Groove” predgrupa “Smaku”!”. svet.rs. Приступљено 22. 9. 2014. 
  10. ^ „Željko proslavio rođendan uz Marinu”. novosti.rs. Приступљено 1. 10. 2016. 
  11. ^ „ŽELJKO MITROVIĆ PODELIO LEPE VESTI: Za dva meseca postaću deda!”. kurir.rs. Приступљено 11. 5. 2020. 
  12. ^ „Mitrovićev sin usmrtio devojku”. novosti.rs. Приступљено 19. 7. 2013. 
  13. ^ „Mitroviću pritvor od mesec dana”. novosti.rs. Приступљено 20. 7. 2013. 
  14. ^ „Aleksandru Mitroviću još 30 dana pritvora”. novosti.rs. Приступљено 19. 9. 2013. 
  15. ^ „Sinu Željka Mitrovića ukinut pritvor”. novosti.rs. Приступљено 4. 10. 2013. 
  16. ^ „Aleksandar Mitrović: Nisam kriv za Andreinu smrt”. novosti.rs. Приступљено 23. 10. 2015. 
  17. ^ „Aleksandar Mitrović osuđen na godinu dana kućnog zatvora”. blic.rs. Приступљено 2. 7. 2019.