Добротска торта — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 18: | Ред 18: | ||
| остало = |
| остало = |
||
}} |
}} |
||
'''Добротска торта''' је посластица која има специфичан начин припреме, дубоко укорењен у локалне обичаје. Слична је венецијанској, имотској, перашкој торти тј. посластицама које се спремају дуж јадранске обале. Њени главни састојци су [[бадем]]и и ликер |
'''Добротска торта''' је посластица која има специфичан начин припреме, дубоко укорењен у локалне обичаје. Слична је венецијанској, имотској, перашкој торти тј. посластицама које се спремају дуж јадранске обале. Њени главни састојци су [[бадем]]и и ликер Мараскино, који се прави од коштица и лишћа вишње. |
||
Оригинални рецепт и '''вештина израде добротске торте''', вековима се чувао међу мештанима. Данас се добротска торта може наћи на менију већих ресторана у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. Захваљујући професору др Миленку Пасиновићу из [[Котор]]а, ова кулинарска вештина жена из његовог краја, проглашена је 2016. године за [[нематеријално културно наслеђе Црне Горе]].<ref>{{cite web |last1=cliomap.me |title=Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom |url=http://www.cliomap.me/recept-toliko-dobar-da-je-zasticen-zakonom/ |access-date=13. 10. 2021}}</ref> |
Оригинални рецепт и '''вештина израде добротске торте''', вековима се чувао међу мештанима. Данас се добротска торта може наћи на менију већих ресторана у [[Бококоторски залив|Бококоторском заливу]]. Захваљујући професору др Миленку Пасиновићу из [[Котор]]а, ова кулинарска вештина жена из његовог краја, проглашена је 2016. године за [[нематеријално културно наслеђе Црне Горе]].<ref>{{cite web |last1=cliomap.me |title=Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom |url=http://www.cliomap.me/recept-toliko-dobar-da-je-zasticen-zakonom/ |access-date=13. 10. 2021}}</ref> |
||
Ред 27: | Ред 27: | ||
Спремала се веома ретко јер је начин припреме био захтеван. Наиме, добротска торта се пекла у сачу који је имао основни део и унутра додатак у који се стављала торта а под њом жар. Затим се сач стављао на старински шпорет направљен од опека са гвозденом плочом на врху која је морала имати увек исту температуру. |
Спремала се веома ретко јер је начин припреме био захтеван. Наиме, добротска торта се пекла у сачу који је имао основни део и унутра додатак у који се стављала торта а под њом жар. Затим се сач стављао на старински шпорет направљен од опека са гвозденом плочом на врху која је морала имати увек исту температуру. |
||
Добротска торта је, у та стара времена, била вредан поклон младенцима. Доброћанке су је припремале за [[слава|славе]], [[Божић]], [[Ускрс]] |
Добротска торта је, у та стара времена, била вредан поклон младенцима. Доброћанке су је припремале за [[слава|славе]], [[Божић]], [[Ускрс]]. Уз њу су служиле ''Рожулин'' - [[ликер]] од латица ружа-добротских, а домаћини су отварали најбољи [[шампањац]] који су чували за посебне прилике. Њен облик је често подсећао на царску круну, па се веровало да се добротском тортом и цар може послужити. Отуда и њен други назив - царска торта<ref>{{cite web |last1=kuvajza.me |title=dobrotska-torta-2 |url=http://www.kuvajza.me/dobrotska-torta-2/ |access-date=15. 10. 2021}}</ref> |
||
== Припрема торте == |
== Припрема торте == |
||
== Види још == |
|||
За тесто тј. кору ове торте, домаћице су у оригиналном рецепту најпре мутиле маст, [[шећер]] и [[Жуманце|жуманца]] а затим додавале [[брашно]]. Од ове масе одвајале су мањи део теста за траке за горњи, завршни део. У кором обложен калуп уливале су фил од [[Беланце|беланаца]], [[бадем]]а, мало ликера марскина, млевеног кекса и рендане коре [[Limun|лимун]]а. За завршни део развијале су танке траке и торту украшавале листићима бадема. |
|||
Данас се за припрему коре користи [[Маслац|путер]] или [[маргарин]], а уместо ликера мараскино често се користи вишњевача - ликер од вишње. |
|||
Торта се пече се на умереној температури, од 40-60 минута. Веома је битно да се горњи слој заштити пек папиром да не прегори. Печена торта се посипа прах шећером и оставља да одстоји бар два дана пре служења..<ref>{{cite web |last1=cliomap.me |title=Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom |url=http://www.cliomap.me/recept-toliko-dobar-da-je-zasticen-zakonom/ |access-date=15. 10. 2021}}</ref> |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist|}} |
{{reflist|}} |
Верзија на датум 15. октобар 2021. у 23:19
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Врста јела | Торта |
---|---|
Место порекла | Доброта |
Регије или држава | Црна Гора |
Део националне кухиње | Црногорска кухиња |
Главни састојци | Бадем, мараскино, |
Медији: Добротска торта |
Добротска торта је посластица која има специфичан начин припреме, дубоко укорењен у локалне обичаје. Слична је венецијанској, имотској, перашкој торти тј. посластицама које се спремају дуж јадранске обале. Њени главни састојци су бадеми и ликер Мараскино, који се прави од коштица и лишћа вишње.
Оригинални рецепт и вештина израде добротске торте, вековима се чувао међу мештанима. Данас се добротска торта може наћи на менију већих ресторана у Бококоторском заливу. Захваљујући професору др Миленку Пасиновићу из Котора, ова кулинарска вештина жена из његовог краја, проглашена је 2016. године за нематеријално културно наслеђе Црне Горе.[1]
Историјат
Доброта је статус поморског насеља добила још 1717. године. Капетани, морнари доносили су породицама са путовања, из далеких земаља, намирнице за кућне потребе. Тако је у Доброту стигао и ликер Мараскино који су домаћице користиле као додатак у припреми добротске торте. [2]
Спремала се веома ретко јер је начин припреме био захтеван. Наиме, добротска торта се пекла у сачу који је имао основни део и унутра додатак у који се стављала торта а под њом жар. Затим се сач стављао на старински шпорет направљен од опека са гвозденом плочом на врху која је морала имати увек исту температуру.
Добротска торта је, у та стара времена, била вредан поклон младенцима. Доброћанке су је припремале за славе, Божић, Ускрс. Уз њу су служиле Рожулин - ликер од латица ружа-добротских, а домаћини су отварали најбољи шампањац који су чували за посебне прилике. Њен облик је често подсећао на царску круну, па се веровало да се добротском тортом и цар може послужити. Отуда и њен други назив - царска торта[3]
Припрема торте
За тесто тј. кору ове торте, домаћице су у оригиналном рецепту најпре мутиле маст, шећер и жуманца а затим додавале брашно. Од ове масе одвајале су мањи део теста за траке за горњи, завршни део. У кором обложен калуп уливале су фил од беланаца, бадема, мало ликера марскина, млевеног кекса и рендане коре лимуна. За завршни део развијале су танке траке и торту украшавале листићима бадема.
Данас се за припрему коре користи путер или маргарин, а уместо ликера мараскино често се користи вишњевача - ликер од вишње.
Торта се пече се на умереној температури, од 40-60 минута. Веома је битно да се горњи слој заштити пек папиром да не прегори. Печена торта се посипа прах шећером и оставља да одстоји бар два дана пре служења..[4]
Референце
- ^ cliomap.me. „Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom”. Приступљено 13. 10. 2021.
- ^ bokanews.me. „Gastro Boka: Dobrotska torta”. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ kuvajza.me. „dobrotska-torta-2”. Приступљено 15. 10. 2021.
- ^ cliomap.me. „Recept toliko dobar da je zaštićen zakonom”. Приступљено 15. 10. 2021.