Манастир Тумане — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 13: Ред 13:
|управник=архимандрит [[Димитрије Плећевић]]}}
|управник=архимандрит [[Димитрије Плећевић]]}}
[[Датотека:Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане 01.JPG|250п|мини|Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]]
[[Датотека:Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане 01.JPG|250п|мини|Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане]]
'''Манастир Тумане''' је [[Православље|православни]] [[манастир]] [[Епархија браничевска|Епархије браничевске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. На­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од [[Голубац|Го­луп­ца]], у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке.
'''Манастир Тумане''' је [[Православље|православни]] [[манастир]] [[Епархија браничевска|Епархије браничевске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. На­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од [[Голубац|Го­луп­ца]], у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке.

Садашњи старешина манастира је архимандрит [[Димитрије Плећевић]].


Захваљујући верском туризму манастир је постао најпосећенији манастир на простору Србије с почетка [[21. век]]а.<ref name="Биљана" />
Захваљујући верском туризму манастир је постао најпосећенији манастир на простору Србије с почетка [[21. век]]а.<ref name="Биљана" />

Верзија на датум 13. децембар 2021. у 14:00

Манастир Тумане
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија браничевска
Оснивање14. век
ОснивачМилош Обилић
Управникархимандрит Димитрије Плећевић
МестоГолубац
Држава Србија
Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. На­ла­зи се на де­вет ки­ло­ме­та­ра уда­ље­но­сти од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на ле­вој оба­ли Ту­ман­ске ре­ке.

Захваљујући верском туризму манастир је постао најпосећенији манастир на простору Србије с почетка 21. века.[1]

Предање

За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу Двориште.[2] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани тј. Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој. Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.

Историја

Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису 1572/1573. године. Попис у 16. веку, у време султана Мурата III одређује локацију манастира код села Туман, у кон­тек­сту да­жби­на ко­је је имао пре­ма тур­ском сул­та­ну, уз шта се на­во­ди и да су та­да у ма­на­сти­ру жи­ве­ла два мо­на­ха. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.

У другој половини 16. века настало је у овом манастиру једно књижевно дело - Тумански апокрифни зборник. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака.

По подацима Максима Радковића, из 1733. године, црква манастира Тумана Храм светог Архистратига била је стара, сазидана од камена, са сводом од камена и покривена циглом.[3]

Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација, а 1910. године срушена је црква. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године.

Манастирски посед је био сиромашан, и као такав износио 1889. године: 14 хектара оранице и 395 хектара шуме.[4]

Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски општежитељски манастир.

Манстир је до 2014. био женски, да би доласком младог братства 2014. године постао мушки манастир.

Архитектура цркве

Кивоти са моштима Преподобног Зосима Синаита и Преподобниг Јакова Новог

Манастирска црква посвећена је Светом архангела Гаврилу, зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивоти са моштима Преподобног Зосима Синаита и Преподобниг Јакова Новог. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које се налази капела преподобног Зосима Синајита.

Братство

У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац Јаков Арсовић (1893-1946),[5][6] чије су мошти откривене као нетрулежне.[7] До смрти је био сабрат манастира Жиче, који су бомбардовали савезници пред крај рата.

Свети Тадеј Витовнички је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић.[8]

На даљи развој манастирског братства утицао је долазак младог братства 2014. године, тако да је манастир који је раније био женски, постао мушки, што је утицало на неколико ствари, због којих је овај манастир постао једна од омиљених дестинација поклоника.[1][9] Од 2016. године братство манастира је радило како на уређењу манастира и његове околине тако и на промоцији манастира, да би 28. маја 2017. године у манастиру Тумане био организован један од највећих сабора Српске православне цркве.[1] Готово да није било организатора поклоничких путовања из Србије који тог дана није довео групу у овај манастир.[1][10]

Тог дана је организован пренос моштију Светог Зосима Туманског из манастирске цркве до обновљене испоснице која се налази на петнаестак минута пешачења од манастира, затим пресвлачење његових моштију, као и канонизација Јакова Туманског који је био сахрањен у порти манастира, а чија је икона тог дана свечано унета у манастир.[1]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д Биљана Анђелковић, Улога верског туризма у стварању „хијерархије“ манастира код поклоника Српске православне цркве, Етнографски институт САНУ, Београд, Гласник Етнографског института САНУ LXVII (2); 421–443
  2. ^ "Мале новине", Београд 1891. године
  3. ^ Г. Витковић, Извештај написао Максим Радковић ексарх београдске митрополије, Гласник СУД 56, Београд, 1884
  4. ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
  5. ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
  6. ^ „Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2015. г. Приступљено 12. 01. 2015. 
  7. ^ „Обретене нетрулежне мошти оца Јакова Арсовића”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 19. 01. 2015. 
  8. ^ Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима туманска (28. јун 2016)
  9. ^ Radulović, Lidija. 2011. „Fabrikovanje čuda.” U Hodočašće između svetog i svetovnog, ur. Dragana Radisavljević-Ćiparizović i Dragan Todorović, 58–60.
  10. ^ Radisavljević-Ćiparizović, Dragana. 2016. Hodočašća u XXI veku: studije slučaja tri svetilišta u Srbiji. Beograd: Filozofski fakultet.

Литература

  • Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.

Спољашње везе