Зима — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење|град у Русији|[[Зима (град)]]}}
{{друго значење|град у Русији|[[Зима (град)]]}}
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
[[Датотека:Windbuchencom.jpg|мини|250п|У многим деловима света, зима се повезује са снегом.]]
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 21/22. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.<ref>{{cite web |title=Godišnja doba – Opšte obrazovanje |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/geografija/godisnja-doba/ |website=Opšte obrazovanje |accessdate=27. 3. 2020}}</ref>
'''Зима''' је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део [[децембар|децембра]], цео [[јануар]], [[фебруар]] и део [[март]]а, а на јужној Земљиној полулопти део [[јун]]а, цео [[јул]], [[август]] и део [[септембар|септембра]]. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 5. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.<ref>{{cite web |title=Godišnja doba – Opšte obrazovanje |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/geografija/godisnja-doba/ |website=Opšte obrazovanje |accessdate=27. 3. 2020}}</ref>


Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.<ref>{{cite web |title=Learn About Winter {{!}} Elementary Science Lesson {{!}} K-6 |url=https://learning-center.homesciencetools.com/article/winter-science-lesson/ |website=Home Science Tools |accessdate=27. 3. 2020 |date=7. 11. 2016}}</ref>
Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.<ref>{{cite web |title=Learn About Winter {{!}} Elementary Science Lesson {{!}} K-6 |url=https://learning-center.homesciencetools.com/article/winter-science-lesson/ |website=Home Science Tools |accessdate=27. 3. 2020 |date=7. 11. 2016}}</ref>

Верзија на датум 15. децембар 2021. у 22:27

У многим деловима света, зима се повезује са снегом.

Зима је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део децембра, цео јануар, фебруар и део марта, а на јужној Земљиној полулопти део јуна, цео јул, август и део септембра. На дан почетка зиме, такозвану краткодневницу, која обично пада 5. децембра на северној, а 22. јуна на јужној хемисфери, ноћ је најдужа, а обданица најкраћа. Зима се завршава почетком пролећа. На северној хемисфери пролеће почиње 21. марта, а на јужној 23. септембра.[1]

Током зиме у обе хемисфере, нижа висина Сунца у зими узрокује сунчево светло. Сунце је јаче на страни планете која је окренута према Сунцу (север или југ). У регионима који доживљају зиме, иста количина сунчевог зрачења се шири преко већег подручја. Овај ефекат је сложен и веће удаљености да светло мора путовати кроз атмосферу, чиме атмосфера троши више топлоте. У поређењу с тим ефектима, промене у раздаљини од Земље од Сунца су занемариве.[2]

Зима је најхладнија сезона у години у поларним и умереним зонама; не јавља се у већем делу тропске зоне. Јавља се после јесени и пре пролећа сваке године. Зиму узрокује оса Земље на тој хемисфери која је оријентисана даље од Сунца. Различите културе дефинишу различите датуме као почетак зиме, а неке користе дефиницију засновану на времену. Када је зима на северној хемисфери, лето је на јужној, и обрнуто. У многим регионима зима је повезана са снегом и температурама смрзавања. Тренутак зимског солстиција је када је надморска висина Сунца у односу на Северни или Јужни пол у својој најнегативнијој вредности (то јест, Сунце је најудаљеније испод хоризонта мерено од пола). Дан у којем се то догађа има најкраћи дан и најдужу ноћ, с тим да се дужина дана повећава, а дужина ноћи смањује како сезона одмиче након солстиција. Међутим, најранији залазак сунца и најновији датум изласка сунца изван поларних подручја разликују се од датума зимског солстиција, а они зависе од географске ширине, услед варијације у соларном дану током целе године узроковане Земљином елиптичном орбитом (видети најранији и најкаснији излазак и залазак сунца).

Спољашње везе

Референце

  1. ^ „Godišnja doba – Opšte obrazovanje”. Opšte obrazovanje. Приступљено 27. 3. 2020. 
  2. ^ „Learn About Winter | Elementary Science Lesson | K-6”. Home Science Tools. 7. 11. 2016. Приступљено 27. 3. 2020.