Авала — разлика између измена

Координате: 44° 41′ 26″ С; 20° 30′ 51″ И / 44.690531° С; 20.514283° И / 44.690531; 20.514283
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 48: Ред 48:
{{Посебан чланак|Жрнов}}
{{Посебан чланак|Жрнов}}
На врху Авале (ср. Жрновица) налазио се средњовековни град-тврђава. Срби су га звали [[Жрнов]] или Жрнован, а Турци су му дали име Авала ([[арапски језик|арапски]] ''преграда'' или ''препрека''). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике [[жива|живе]] и [[цинабарит]]а и, у оближњем [[Рипањ|Рипњу]], рудник [[сребро|сребра]].
На врху Авале (ср. Жрновица) налазио се средњовековни град-тврђава. Срби су га звали [[Жрнов]] или Жрнован, а Турци су му дали име Авала ([[арапски језик|арапски]] ''преграда'' или ''препрека''). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике [[жива|живе]] и [[цинабарит]]а и, у оближњем [[Рипањ|Рипњу]], рудник [[сребро|сребра]].

Рударска активност је постојала до 1956, "Црвени брег" је био рудник олова и цинка, с примесама сребра и злата, а "Шупља стена" је била рудник живе.<ref>[https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:190780-Avala-zivi-sa-zivom Ava­la ži­vi sa ži­vom]. novosti.rs 18. 11. 2006.</ref> [[Ђорђе Вајферт]] и проф. Клерић су 1882. испитивали живу на Авали, нашли су "неку врсту лонаца" у старим јамама - анализа у Бечу је показала да су лонци стари "преко две хиљаде година" и да је на једном од њих стајала забелешка да се жива продавала на ушћу Саве у Дунав. Вајферт и Клерић су, међутим, експлоатацију нашли неисплативом.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1922/01/03#page/0/mode/1up "Политика", 3. јан. 1922], стр. 1-2</ref>


== Угоститељство, туризам и спорт ==
== Угоститељство, туризам и спорт ==

Верзија на датум 29. децембар 2021. у 17:45

За друге употребе погледајте страницу Авала (вишезначна одредница).
Авала
Географске карактеристике
Ндм. висина511 m
Координате44° 41′ 26″ С; 20° 30′ 51″ И / 44.690531° С; 20.514283° И / 44.690531; 20.514283
44° 41′ 26″ С; 20° 30′ 51″ И / 44.690531° С; 20.514283° И / 44.690531; 20.514283
Географија
Авала на карти Србије
Авала
Авала
Државе Србија
ГрупаОстрвске планине

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда[1]. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава[1]. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена[1]. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.[2]

На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековитих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом[1]. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Споменик Незнаном јунаку

Споменик Незнаном јунаку.
Авалски торањ.
Хотел "Авала" (са телевизијског торња).
Планинарска кућа "Митровићев дом".
Главни чланак: Споменик Незнаном јунаку

После Првог светског рата, локално становништво пронашло је већи број гробова српских војника погинулих у рату, међу њима и гроб једног незнаног српског војника. Народ околних села је том војнику 1922. подигао скромни споменик. Касније је Државни одбор за подизање споменика Незнаном јунаку одлучио да му се на врху Авале подигне репрезентативнији споменик. Пројект за споменик израдио је вајар Иван Мештровић, у облику маузолеја са каријатидама које представљају жене у народним ношњама из свих југословенских крајева. Споменик је грађен од јабланичког гранита од 1934. до 1938. године. За потребе грађења овог споменика 1934. године динамитом су разрушени остаци средњовековног града Жрнова, што и данас наилази на оштру осуду међу историчарима.

Србија се разликује од свих земаља учесница Првог светског рата по томе што све друге земље имају споменике Незнаном војнику, а само Србија Незнаном јунаку.

У непосредној близини је и Споменик совјетским ратним ветеранима који су ту погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964.

Авалски торањ

Главни чланак: Авалски торањ

На нижем врху Авале, изграђен је 1965. године Авалски ТВ торањ, по пројекту архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, који је срушен у бомбардовању НАТО снага 29. априла 1999. године. Торањ је био највећа грађевина у тадашњој Југославији. Обновљен је 21. априла 2010. године и изгледа скоро идентично као првобитни само је 1 метар виши.

Средњовековни град Жрнов

Главни чланак: Жрнов

На врху Авале (ср. Жрновица) налазио се средњовековни град-тврђава. Срби су га звали Жрнов или Жрнован, а Турци су му дали име Авала (арапски преграда или препрека). Не зна се када је први пут сазидан, мада му је околина била насељена још у преисторијско доба. Град је штитио околне руднике живе и цинабарита и, у оближњем Рипњу, рудник сребра.

Рударска активност је постојала до 1956, "Црвени брег" је био рудник олова и цинка, с примесама сребра и злата, а "Шупља стена" је била рудник живе.[3] Ђорђе Вајферт и проф. Клерић су 1882. испитивали живу на Авали, нашли су "неку врсту лонаца" у старим јамама - анализа у Бечу је показала да су лонци стари "преко две хиљаде година" и да је на једном од њих стајала забелешка да се жива продавала на ушћу Саве у Дунав. Вајферт и Клерић су, међутим, експлоатацију нашли неисплативом.[4]

Угоститељство, туризам и спорт

На врху Авале налазе се угоститељски објекти:

На падинама Авале 1929. године одржано је прво такмичење у Србији у смучарском трчању на 8 km. Прво смучарско првенство Србије после Другог светског рата такође је 1946. године одржано на овој планини.

Електрични вод високог напона је повезао београдску електричну централу и Авалу јула 1938, до тада је Министарство шума имало малу централу у подножју.[5]

Табор планинара 2006.

Традиционални табор планинара који се одржава сваке године у организацији Службе водича излета и похода Планинарског савеза одржао се 2006. године на Авали од 01.07. до 10.07.. У оквиру табора обављен је већи број активности:

  • Пешачке туре са обновом маркација
  • Исхрана у природи
  • Школа водича излета и похода у летњим условима
  • Планинарска предавања

Такмичења у

Као и отворено првенство Србије у планинарској оријентацији.

Види још

Референце

  1. ^ а б в г grupa autora. 1955. Avala. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. стр. 249.
  2. ^ Авала – предео изузетних одлика, Политика, 29. март 2009.
  3. ^ Ava­la ži­vi sa ži­vom. novosti.rs 18. 11. 2006.
  4. ^ "Политика", 3. јан. 1922, стр. 1-2
  5. ^ „Политика”, 7. јул 1938

Литература

Спољашње везе

Авала на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авала&oldid=24265111”