Фосил — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Међувики за изабране чланке за ca:Fòssil |
|||
Ред 15: | Ред 15: | ||
*'''Субфосили''' - то су фосили из историјског доба, који нису прошли цео пут фосилизације. |
*'''Субфосили''' - то су фосили из историјског доба, који нису прошли цео пут фосилизације. |
||
[[Слика:S3700146.JPG|мини|200п|десно|Минерал пиролузит]] |
[[Слика:S3700146.JPG|мини|200п|десно|Минерал пиролузит]] |
||
*'''Псеудофосили''' - то су творевине неорганског порекла, које подсећају на |
*'''Псеудофосили''' - то су творевине неорганског порекла, које подсећају на неку биљку. Обично је то дендритични агрегат [[минерал]]а [[пиролузит]]а. |
||
*'''Трагови живота''', који се деле на: |
*'''Трагови живота''', који се деле на: |
Верзија на датум 12. јун 2009. у 23:04
Фосил (латински fossus, у буквалном преводу „онај који је закопан“) је очувани остатак организма, његовог дела или трагова живота. Фосили дају податке о развоју органског света у прошлости, како се животна средина мењала кроз геолошку прошлост, о еволуцији и биогеографији живих бића. Фосили су много разноврснији него стене у којима се налазе и пружају више могућности за одређивање редоследа и старости догађаја у Земљиној кори. Фосили се најчешће сачувају у седиментним стенама, док се у метаморфним стенама јављају веома ретко.
Фосиле и историју живота проучава наука палеонтологија кроз своје дисциплине.
Подела
Фосили могу бити:
- „Прави фосили“, који се деле на:
- карактеристичне фосиле - то су фосили који имају врло мало вертикално распрострањење, тј. веома брзу еволуцију. Они су ограничени на наслаге таложене у једном краћем геолошком раздобљу, а имају велико географско распрострањење.
- перзистентне фосиле - фосили који имају веома велико вертикално распрострањење, тј. веома спору еволуцију, тако да на основу њих није могућа одредба старости седимената који их садрже.
- фацијалне фосиле - то су фосили који карактеришу једну одређену средину. Они су уско ограничених еколошких својстава и њихов налазак у једном слоју је добар индикатор некадашње животне средине. Најтипичнији пример фацијалних фосила су спрудотворни корали. На основу њих изводи се закључак да је седимент настао под следећим условима: топло море, мала дубина, много светла, велика количина кисеоника и чиста вода нормалног салинитета.
- Субфосили - то су фосили из историјског доба, који нису прошли цео пут фосилизације.
- Псеудофосили - то су творевине неорганског порекла, које подсећају на неку биљку. Обично је то дендритични агрегат минерала пиролузита.
- Трагови живота, који се деле на:
- трагове кретања
- трагове храњења (трагови по седименту, убадање и бушење седимената, трагови боравка, копролити).
- „Живи фосили“ - то су представници врста насталих у даљој геолошкој прошлости, који живе на малим и изолованим местима, и нису битно еволуирали од настанка.