Бјелајско поље

Бјелајско поље је мало крашко поље у северозападном углу Босне, издуженог облика, динарског правца пружања дуго око 35 km. На дну таласастог поља налазе се многобројне Вртаче. Лежи на надморској висини од 570 до 670 m.

Дели се на Рудо поље, Бјелајско поље и Медено поље. У Бјелајском пољу има неколико мањих извора, али правих водотокова нема. Потоци Вођеница, Скакавац и Суваја теку кроз истоимена села и допиру само до руба поља.

Кроз Бјлајско поље пролазио је стари пут Кључ - Петровац - Бихаћ, део великог пута (турског) који је везивао Сарајево и Травник, преко Јајца са крајњим углом северозападне Босне. Кроз поље је је пролазио и стари римски пут који је полазио из Солина, преко Книн и Грахова.

У Бјелајском пољу има и тргова праисторијских насеља. Данашња насеља су старовлашког, разбојеног типа. Становништво је мешовито. Главно им је занимање земљорадња и сточарство. Сеју се озими и јари усеви, затим зоб, кромпир и кукуруз који због оштријр климе слабије рађа.

Литература

• П.Рађеновић, Бјелајско Поље и Бравско, Српсли етнографски зборник 1925 XXXV
• Текст Шпира Солде из Београда за Енциклопедију Југславије ЈЛЗ Загреб 1982.