Зоран Ћирјаковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Промењен и додат по један унутрашњи и спољни линк и кратка дефиниција појма.
м Једна реч замењена неутралнијим појмом.
Ред 48: Ред 48:
Термин [[аутошовинизам]] објашњава тиме да ''није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам “изузетак”, “пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова “зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”''.<ref>{{Cite web|url=https://www.istinomer.rs/akter/zoran-cirjakovic/|title=Zoran Ćirjaković|website=Istinomer|language=sr-RS|access-date=2020-05-10}}</ref>
Термин [[аутошовинизам]] објашњава тиме да ''није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам “изузетак”, “пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова “зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”''.<ref>{{Cite web|url=https://www.istinomer.rs/akter/zoran-cirjakovic/|title=Zoran Ćirjaković|website=Istinomer|language=sr-RS|access-date=2020-05-10}}</ref>


Ћирјаковић је увео и термин "[[случајни Срби]]", јер сматра да је појам "Друга Србија" временом изгубио смисао, а у контексту [[Србија|Србије]] и [[Република Српска|Републике Српске]] дефинисао је и [http://www.arheofutura.rs/drustvo/zapadnocentricna-teleologija-od-dositeja-dva-putica/ културу аутошовинизма], као "локални систем веровања који подстиче различите антисрпске ставове, како у самој Србији тако и ван ње, и подржава схватање да је реч о јед(и)ном националном културом контаминираном народу, за чију је, наводно, крвожедну колективну патологију једини трајни, ефикасан 'лек' – дно масовне гробнице, док неоколонијално потчињавање може само да ублажи или спречи неке од најгорих симптома, наводно, друштвене болести на коју Срби немају имунитет".
Ћирјаковић је увео и термин "[[случајни Срби]]", јер тврди да је појам "Друга Србија" временом изгубио смисао, а у контексту [[Србија|Србије]] и [[Република Српска|Републике Српске]] дефинисао је и [http://www.arheofutura.rs/drustvo/zapadnocentricna-teleologija-od-dositeja-dva-putica/ културу аутошовинизма], као "локални систем веровања који подстиче различите антисрпске ставове, како у самој Србији тако и ван ње, и подржава схватање да је реч о јед(и)ном националном културом контаминираном народу, за чију је, наводно, крвожедну колективну патологију једини трајни, ефикасан 'лек' – дно масовне гробнице, док неоколонијално потчињавање може само да ублажи или спречи неке од најгорих симптома, наводно, друштвене болести на коју Срби немају имунитет".


=== Религија ===
=== Религија ===

Верзија на датум 28. јануар 2022. у 18:58

Зоран Ћирјаковић
Зоран Ћирјаковић, 2021. године
Лични подаци
Датум рођења(1965-12-22)22. децембар 1965. (58 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду
СупружникНаташа Марковић
Новинарски рад
НовинеNewsweek
The Los Angeles Times
Б92
Нин

Зоран Ћирјаковић (Београд, 22. децембар 1965) српски је електроинжењер, новинар, публициста, светски путник, туристички водич и истраживач-сарадник Института за политичке студије. Некадашњи је дописник Newsweek-а и The Los Angeles Times, као и предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум.[1] Познат је и као аутор термина аутошовинизам и "случајни Срби".[2]

Биографија

Образовање

Рођен је 22. децембра 1965. године у Београду. Потиче из предратне комунистичке породице из Драгачева, а његов деда-стриц је био политички комесар Драгачевске партизанске чете.[3] Његов отац је био полицијски инспектор за привредни криминал, а мајка је била лекар пореклом из метохијског села Заскок, које је данас део Урошевца. Детињство је углавном проводио у Косјерићу, где су му родитељи радили, а прва четири разреда основне школе је завршио у Основној школи „Нада Матић” у Ужицу. Породица се затим преселила у Блок 45 у Новом Београду, те Ћирјаковић тамо завршава Основну школу „Бранко Радичевић”. У исто време, у друго одељење ове школу је ишла Марија Милошевић, кћера будућег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.[3] Још у раној младости је научио енглески језик, јер је већ после 7. разреда отишао код једне британске породице у Брајтон, ради учења језика.

Након завршене средње школе Образовни центар „Петар Драпшин“, уписује студије социологије и електротехнике, али се опредељује за ове друге. Одлази на одслужење војног рока у Пули, па затим наставља студије. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Током студија је завршио опште и специјалистичке обуке за туристичког водича на туристичком одсеку Економског факултета и радио као водич у Београду и по Западној Европи (Рим, Париз, Милано, Минхен, Залцбург, Барселона).

Завршио је постдипломске (мастер) студије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[4]

Новинарска каријера

У јуну 1993. године, запослио се као електроинжењер у Савезној управи царина на Врачару, да би након само неколико недеља почео да ради као фиксер (возач и преводилац) иностраних дописника са југословенских ратишта. Ћирјаковић је касније и сам био ратни извештач, а текстове је објављивао за Newsweek и The Los Angeles Times. Писао је о догађајима и злочинима у рату у Босни и Херцеговини и рату на Косову и Метохији. Касније наставља да извештава о ратним сукобима и кризама из потсахарске Африке, Азије и Латинске Америке. Боравио је у многим кризним подручјима, укључујући и одређене базе под контролом Хамаса.

Објавио је два текста у листу Данас, а писао је за НИН, Политику и Време.

Академска каријера

Радио је као предавач на Факултету за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду држао одређени број курсева и летњих школа из области глобализације.[5][6] Као гостујући предавач, држао је предавања на факултетима у Босни и Херцеговини и Уједињеном Краљевству[7], а сарађивао је са организацијом Чувара људских права (енгл. Human Rights Watch).

Уско стручне теме којима се бави су алтернативне модерности, Подсахарска Африка и интеркултуралне комуникације.[8]

Отказивање

Према мишљењу Биљане Србљановић (и самог Ћирјаковића) он је један од првих људи у Србији који су доживели отказивање, након оштрог сукоба мишљења са групом жена из јавног живота Србије.[9]

Ставови

Политика

Једно време је био члан Демократске странке. Један је од оснивача Напредног клуба чији је председник Чедомир Антић.[10] Подржава политику коју спроводи Александар Вучић.

Аутошовинизам

За више информација погледајте: Аутошовинизам

Термин аутошовинизам објашњава тиме да није самомржња – она је сасвим легитимна и често је није тешко разумети, нарочито онда када властодршци или сународници пишу срамне и злочиначке странице заједничке историје. Аутошовинизам почиње онда када неко закључи да је он сам “изузетак”, “пропуст у систему” и када сународницима, људима који су објект личне мржње, негира човечност и сугерише да је њихова “зверска” природа нешто што је вечно, неуништиво и трајно, нешто што је део њиховог „менталитета”.[11]

Ћирјаковић је увео и термин "случајни Срби", јер тврди да је појам "Друга Србија" временом изгубио смисао, а у контексту Србије и Републике Српске дефинисао је и културу аутошовинизма, као "локални систем веровања који подстиче различите антисрпске ставове, како у самој Србији тако и ван ње, и подржава схватање да је реч о јед(и)ном националном културом контаминираном народу, за чију је, наводно, крвожедну колективну патологију једини трајни, ефикасан 'лек' – дно масовне гробнице, док неоколонијално потчињавање може само да ублажи или спречи неке од најгорих симптома, наводно, друштвене болести на коју Срби немају имунитет".

Религија

Ћирјаковић је атеиста, али и поштовалац Српске православне цркве као важног дела српског националног идентитета. Такође је поштовалац ислама.

Приватан живот

У браку је са глумицом Наташом Марковић.[12]

Дела

Књиге
  • Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре, Архипелаг, 2013, ISBN 978-86-6343-148-5;[13]
  • Откривање аутошовинизма: од појаве до појма, Catena Mundi, 2021, ISBN 978-86-6343-148-5[14]
  • Владавина Александра Вучића: десет лагодних година потцењеног вође (у припреми)
  • Против дома спремни: култура аутошовинизма у Србији[15] (у припреми)
Стручни радови
  • 'Kosovized' Bosnia[16]
  • Исламски фундаментализам: кључ будућности Босне[16]
  • “Serbian autumn” delayed: a lesson in uncivil democracy-building[16]
  • Свођење постјугословенских држава и њиховог становништва на „праву меру”[16]
  • Други живот јавних интелектуалаца: телевизијски интелектуалци у ери друштвених медија[16]
  • Мушки снови, неолибералне фантазије и звук оклеветане модерности: турбо-фолк у раљама субалтерности, предузетништва другости и злочина[16]
  • Субалтерне студије и тумачење постјугословенског простора[16]
  • Примена модела димензија националних култура Херта Хофштедеа у истраживању политичког обрасца у Србији: постоји ли софтвер српског политичког ума?[16]
  • Глобална Африка: последице глобализацијских и модернизацијских процеса јужно од Сахаре[16]
  • Улога друштвених медија у изборима у Србији 2014. Године: све значајнији, али и даље секундарни[16]
  • Нормативно насиље у ери глобализације[16]
  • Друштвени медији као оружје слабих у дефектној демократији: битке за цензус, отпор разочараних и хомонационалистичко повлачење на изборима у Србији 2016. Године[16]
  • Децентрирање света после колонијализма: стратегије супротстављања од краха цивилизаторске мисије до успона новог оријентализма[16]
  • Афричке невоље с Нобеловом наградом за мир: „перверзни нобел“ у Хагу уместо пута у Осло[16]
  • Бели шум на друштвеним мрежама: улога друштвеног капитала у изборним кампањама[16]
  • Лиминални простор као тера инкогнита: ни дебалканизација ни европеизација[16]
  • Значај културалности дискурса за разумевање глобализације „универзалних“ политичких норми[16]
  • Децентрирање схватања левице и поглед на левицу у Србији кроз латиноамеричку призму[16]
  • У славу хибрида, естетизације и обмана: субверзија историје, западног погледа и афроцентричности у радовима Јинке Шонибареа[16]

Види још

Референце

  1. ^ „Zoran Ćirjaković”. www.klubputnika.org. Приступљено 2020-05-10. 
  2. ^ Ћирјаковић, Зоран. „Књига српског раздора”. Politika Online. Приступљено 2022-01-28. 
  3. ^ а б „ZORAN ĆIRJAKOVIĆ: Hapšen sam od strane UCKa, ali i od Srba! Držali su mi pištolj prislonjen na glavu”. Ras TV. 5. decembar 2021. 
  4. ^ „Zoran Ćirjaković | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2020-05-10. 
  5. ^ „Други дан летње школе „Амерички председнички избори и поп култура“”. Факултет политичких наука Универзитета у Београду. 13. септембар 2016. 
  6. ^ „Otvoreno pismo javnosti povodom ponašanja Zorana Ćirjakovića, predavača na FMK”. Danas. 8. jul 2019. 
  7. ^ „Zoran Ćirjaković | Arhipelag”. www.arhipelag.rs. Приступљено 2020-05-10. 
  8. ^ „Zoran Ćirjaković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-05-10. 
  9. ^ „Poništen čovek”. Cenzolovka (на језику: српски). 2020-12-14. Приступљено 2021-06-11. 
  10. ^ „Оснивачи и органи клуба”. Напредни клуб. 
  11. ^ „Zoran Ćirjaković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-05-10. 
  12. ^ „Nataša Marković za „Story“: Sreću sam postigla velikim trudom”. Story. 27. 09. 2020. 
  13. ^ Ćirjaković, Zoran (2013). Globalna Afrika: posledice globalizacijskih i modernizacijskih procesa južno od Sahare (на језику: енглески). Arhipelag. ISBN 978-86-523-0088-4. 
  14. ^ „Откривање аутошовинизма – нова књига Зорана Ћирјаковића”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-04-24. 
  15. ^ „Зоран Ћирјаковић: Од антинационализма до културе аутошовинизма у Србији”. Центар за културну обнову - Археофутура (на језику: српски). 2019-03-16. Приступљено 2021-08-05. 
  16. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Zoran Ćirjaković - Research gate”. Research Gate. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Ћирјаковић&oldid=24340467”