Рачунска комора Руске Федерације — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
[[Датотека:Вид на Здание Счётной палаты.jpg|мини|230п|Сједиште Рачунске коморе у [[Москва|Москви]]]] |
[[Датотека:Вид на Здание Счётной палаты.jpg|мини|230п|Сједиште Рачунске коморе у [[Москва|Москви]]]] |
||
Састав Рачунске коморе чине предсједник, замјеник предсједника, 12 ревизора (аудитора) и службеници. Предсједника и шест ревизора именује [[Државна дума]], а замјеника предсједника и осталих шест ревизора [[Савјет Федерације]]. Именовања се врше на предлог [[Председник Руске Федерације|предсједника Руске Федерације]]. |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | Рачунска комора се састоји из колегијума и апарата. Колегијум разматра начин организације рада, рачуне и даје саопштења. Предсједник (у његовом одсуству — замјеник предсједника) руководи Рачунском комором, организује њен рад, док аудитори руководе појединим гранама дјелатности. Апарат се састоји из инспектора (који непосредно организују и врше контроле) и другог особља. |
||
Рачунска комора Руске Федерације се састоји из предсједника, замјеника предсједника и 12 аудитора са мандатом од шест година. Предсједника и шест аудитора именује [[Државна дума]], а замјеника предсједника и осталих шест аудитора Савјет Федерације. |
|||
== Дјелокруг == |
== Дјелокруг == |
||
Верзија на датум 29. јануар 2022. у 02:28
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
 |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Русије |
Рачунска комора Руске Федерације (рус. Счётная палата Российской Федерации) највиши је ревизорски орган у Русији.
Састав
Састав Рачунске коморе чине предсједник, замјеник предсједника, 12 ревизора (аудитора) и службеници. Предсједника и шест ревизора именује Државна дума, а замјеника предсједника и осталих шест ревизора Савјет Федерације. Именовања се врше на предлог предсједника Руске Федерације.
Рачунска комора се састоји из колегијума и апарата. Колегијум разматра начин организације рада, рачуне и даје саопштења. Предсједник (у његовом одсуству — замјеник предсједника) руководи Рачунском комором, организује њен рад, док аудитори руководе појединим гранама дјелатности. Апарат се састоји из инспектора (који непосредно организују и врше контроле) и другог особља.
Дјелокруг
Правни статус Рачунске коморе је одређен Уставом Руске Федерације и федералним законом. Уставом је прописано да Савјет Федерације и Државна дума образују Рачунску комору зарад вршења контроле над извршењем федералног буџета.[1] Законом је Рачунска комора дефинисана као стални активни највиши орган спољне државне ревизије (контроле), а потчињена је Федералној скупштини. Рачунска комора је организационо, функционално и финансијски независна, а у свом раду је самостална. Њен рад се не прекида распуштањем Државне думе. Рачунска комора има статус правног лица.[2]
Рачунска комора врши оперативну контролу над извршавањем федералног буџета, а такође контролу над стањем државног унутрашњег и спољног дуга, над коришћењем кредитних ресурса, над небуџетским фондовима, над буџетским средствима пристиглим од располагања државном имовином, над банкарским системом (укључујући Банку Русије), врши ревизију и провјеру, проводи експертизу, даје закључке и информише Федералну скупштину Руске Федерације.