Федерална јединица — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
[[Категорија:Држава]] |
[[Категорија:Држава]] |
||
[[Категорија:Федерализам]] |
[[Категорија:Федерализам]] |
||
[[Категорија:Децентрализација]] |
|||
Верзија на датум 5. фебруар 2022. у 21:37
Федералнa јединица је територијална и уставна заједница која представља део неке федерације, као што су Аустралија, Бразил, Индија, Мексико, САД и др.[1] Такве се државе разликују од суверених држава по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.[2] У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.
У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне или зависне територије другог сувереног ентитета (најчешће колонијалне власти).[А] У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били унитарне државе.[Б] Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.
У земљама са савезним уставима, постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети — државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине и сл. — делимично су самоуправни и имају степен уставно загарантоване аутономије која битно варира од једне до друге федерације.[В] У зависности од облика децентрализације овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања вета на одлуке федералне јединице. Закони који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и државним уставима.
Види још
- Придружена зависна држава
- Конститутивна држава
- Федерални округ
- Федерација
- Списак аутономних области по државама
- Списак суверених држава
Напомене
- ^ Примери за ово могу бити Аустралија и САД.
- ^ This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.
- ^ На пример, канадске провинције и швајцарски кантони поседују знатно виша овлашћења и уживају већу заштиту у погледу мешања централне власти .
Референце
- ^ The Australian National Dictionary: Fourth Edition, pg 1395. (2004) Canberra. ISBN 978-0-19-551771-2.
- ^ Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
