Карл Фридрих Шинкел — разлика између измена
м razne izmene |
|||
Ред 53: | Ред 53: | ||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
{{Commonscat|Karl Friedrich Schinkel}} |
{{Commonscat|Karl Friedrich Schinkel}} |
||
* [http://www.tc.umn.edu/~peikx001/rcessay.htm Karl Friedrich Schinkel] |
* [http://www.tc.umn.edu/~peikx001/rcessay.htm Karl Friedrich Schinkel] |
||
{{нормативна контрола}} |
|||
{{DEFAULTSORT:Шинкел, Карл Фридрих}} |
{{DEFAULTSORT:Шинкел, Карл Фридрих}} |
Верзија на датум 8. фебруар 2022. у 18:37
Карл Фридрех Шинкел | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. март 1781. |
Место рођења | Нојрупин, Немачка |
Датум смрти | 9. октобар 1841.59/60 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачка |
Уметнички рад | |
Правац | неокласицизам, романтизам |
Најважнија дела |
Карл Фридрих Шинкел (нем. Karl Friedrich Schinkel; 13. март 1781 — 9. октобар 1841), био је пруски романтички архитекта, урбаниста и сликар који је такође дизајнирао намештај и позоришну сценографију. Шинкел је био најистакнутији представник неокласицизма и неоготике у немачкој архитектури[1].
Биографија
Шинкел је рођен у Нојрупину у пруској грофовији Бранденбург. Оца је изгубио као шестогодишњак у градском пожару. Након студијског пута у Италију 1805. године почео је да зарађује као сликар. Године 1816, уредио је сцену за Моцартову оперу Чаробна фрула; Упознавши сликарство Каспара Давида Фридриха 1810. године у Берлину одлучио је да се посвети архитектури. Након Наполеоновог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног Берлина, али и друге пројекте.
Од 1808. до 1817. године Шинкел је обновио Дворац Розенау у Кобургу, у новом неоготичком стилу.[2]
Шинкелов стил у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког стила. Његове најславније грађевине су већином у Берлину, као: Ноје Вахе (1816—1818), Концертна дворана у Берлину (1819—1821) и Стари музеј у Берлину, (1823—1830).
Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (1824—1831). Шинкелова Бауакадемија (1832—1836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком 20. века.
Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним скицама, што због француске окупације, што због своје преране смрти.
Референце
- ^ http://www.encyclopedia.com/doc/1O2-SchinkelKarlFriedrich.html Karl Friedrich Schinkel
- ^ Quest-Ritson 1999, стр. 64
Литература
- Quest-Ritson, Charles (1999). Gärten in Deutschland: Ein Reiseführer zu den schönsten Gartenanlagen. Springer DE. стр. 64. ISBN 978-3-7643-6007-8.
- Karl Friedrich Schinkel 1781—1841.: the drama of architecture, ed. by John Zukowsky. With essays by Kurt W. Forster and Wolfgang Pehnt. ISBN 978-0-86559-105-9.
- Jörg Trempler: Schinkels Motive. Matthes & Seitz. . Berlin. 2007. ISBN 978-3-88221-866-4.
- Christoph Werner: Schloss am Strom. Die Geschichte vom Leben und Sterben des Baumeisters Karl Friedrich Schinkel. Bertuch-Verlag, Weimar. 2004. ISBN 978-3-937601-11-3.
Галерија
-
Берлински „Стари музеј“
-
Црква у берлинском кварту Вединг
-
Шинкелов „Концертхаус“ у Берлину
-
Гроб Карла Фридриха Шинкела