Швајцарци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
| Ред 31: | Ред 31: | ||
| регион12 ={{застава|Колумбија}} |
| регион12 ={{застава|Колумбија}} |
||
| поп12= 2.000</div> |
| поп12= 2.000</div> |
||
| језици=[[швајцарски |
| језици=[[швајцарски њемачки језик|швајцарски њемачки]] ([[швајцарски стандардни њемачки језик|стандардни]]), [[швајцарски француски језик|швајцарски француски]], [[швајцарски италијански језик|швајцарски италијански]], [[романш (језик)|романш]] |
||
| религија=[[протестантизам]], [[католицизам]] |
| религија=[[протестантизам]] (претежно [[Протестантска црква Швајцарске|швајцарски реформисани]]), [[католицизам]] |
||
| сродне_групе=[[ |
| сродне_групе=[[Лихтенштајнци]], [[Нијемци]], [[Аустријанци]], [[Французи]] и [[Италијани]] |
||
}} |
}} |
||
'''Швајцарци''' ({{јез-њем|Schweizer}}, {{јез-итал|Svizzeri}}, {{јез-фр|Suisses}}, {{јез-ром|Svizzers}}) држављани су [[Швајцарска|Швајцарске]]{{напомена|име=|Израз понекад има шире значење и обухвата потомке швајцарских емиграната.<ref>{{cite book |editor1-last=Stevenson |editor1-first=Angus |editor2-last=Lindberg |editor2-first=Christine A. |title=[[New Oxford American Dictionary]] |date=2010 |publisher=Oxford University Press |isbn=9780195392883 |access-date=28. 2. 2022 |language=en |chapter=Swiss |chapter-url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780195392883.001.0001/m_en_us1296362?rskey=yf5Wih&result=83961}}</ref> Насупрот томе, швајцарски закон о држављанству користи рестриктивни облик политике ''-{[[jus sanguinis]]}-'', тј. само дјеца или штићеници швајцарских држављана добијају држављанство по рођењу; дјеца рођена у земљи у породици страних држављана подлијежу натурализацији. У Швајцарској постоје три нивоа статуса странаца, тако да постоје бројни легални странци друге генерације који су технички „домаћи у Швајцарској”, али се не сматрају Швајцарцима.}} или људи швајцарског поријекла. |
|||
'''Швајцарци''' ({{јез-њем|Schweizer}}, {{јез-итал|Svizzeri}}, {{јез-фр|Suisses}}, {{јез-ром|Svizzers}}) су грађани и држављани [[Швајцарска|Швајцарске]], [[конфедерација|конфедералне]] државе у [[Средња Европа|средњој Европи]]. |
|||
== Етно-лингвистичка подјела == |
== Етно-лингвистичка подјела == |
||
| Ред 48: | Ред 48: | ||
* Италошвајцарци - говорници [[Ломбардски језик|ломбардског језика]] данас већином асимиловани од стране стандардног [[Италијански језик|италијанског језика]]. Настали су мјешањем становника [[Антички Рим|римске]] провинције Реције и [[Лангобарди|Ломбарда]]. Сродни су [[Италијани]]ма (посебно становницима [[Ломбардија|Ломбардије]] и [[Пијемонт]]а). |
* Италошвајцарци - говорници [[Ломбардски језик|ломбардског језика]] данас већином асимиловани од стране стандардног [[Италијански језик|италијанског језика]]. Настали су мјешањем становника [[Антички Рим|римске]] провинције Реције и [[Лангобарди|Ломбарда]]. Сродни су [[Италијани]]ма (посебно становницима [[Ломбардија|Ломбардије]] и [[Пијемонт]]а). |
||
* Рети - говорници [[Романш (језик)|романш језика]], већина живи у кантону Граубиндену. |
* Рети - говорници [[Романш (језик)|романш језика]], већина живи у кантону Граубиндену. |
||
== Напомене == |
|||
{{напомене|}} |
|||
[[Категорија:Швајцарска]] |
[[Категорија:Швајцарска]] |
||
Верзија на датум 1. март 2022. у 02:18
 |
| Schweizer Svizzeri Suisses Svizzers | |
|---|---|
 Портрети познатих Швајцараца први ред: Николас Флуе • Парацелсус • Франческо Боромини • Леонард Ојлер други ред: Жан Жак Русо • Луј Агасис • Анри Динан • Карл Јунг трећи ред: Ле Корбизје • Пол Дирак • Урсула Андрес • Роџер Федерер | |
| Укупна популација | |
| 7 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Швајцарска | 6.470.800 |
 Француска | 179.100 |
 Немачка | 76.600 |
 САД | 74.000 |
 Бразил | 50.000 |
 Италија | 48.600 |
 Канада | 38.000 |
 Уједињено Краљевство | 28.000 |
 Аргентина | 115.000 |
 Чиле | 90.000 |
 Уругвај | 50.000 |
 Колумбија | 2.000 |
| Језици | |
| швајцарски њемачки (стандардни), швајцарски француски, швајцарски италијански, романш | |
| Религија | |
| протестантизам (претежно швајцарски реформисани), католицизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Лихтенштајнци, Нијемци, Аустријанци, Французи и Италијани | |
Швајцарци (њем. Schweizer, итал. Svizzeri, франц. Suisses, ромн. Svizzers) држављани су Швајцарске[а] или људи швајцарског поријекла.
Етно-лингвистичка подјела
Традиционална етничка композиција територије Швајцарске укључује следеће елементе:
- Германошвајцарци - говорници алеманског језика, настали стапањем Гало-романа са Алеманима и Бургундима, укључујући и подгрупу као што је Васлер. „Швајцарци”, термин који се од 16. до 18. вијека искључиво односи на ову групу, ширењем Швајцарске Конфедерација након Бечког конгреса почиње да се односи и на не-алеманске територије. Веома су слични становницима Алзаса, Швабије и Форарлберга који говоре њемачки.
- Франкошвајцарци - традиционални говорници франкофранко-прованског дијалекта, данас већином асимилованог од стане стандардног француског језика (швајцарски француски), настали мјешањем Гало-романа са Бургундима. Веома су слично Французима (посебно становницима Франш-Контеа).
- Италошвајцарци - говорници ломбардског језика данас већином асимиловани од стране стандардног италијанског језика. Настали су мјешањем становника римске провинције Реције и Ломбарда. Сродни су Италијанима (посебно становницима Ломбардије и Пијемонта).
- Рети - говорници романш језика, већина живи у кантону Граубиндену.
Напомене
- ^ Израз понекад има шире значење и обухвата потомке швајцарских емиграната.[1] Насупрот томе, швајцарски закон о држављанству користи рестриктивни облик политике jus sanguinis, тј. само дјеца или штићеници швајцарских држављана добијају држављанство по рођењу; дјеца рођена у земљи у породици страних држављана подлијежу натурализацији. У Швајцарској постоје три нивоа статуса странаца, тако да постоје бројни легални странци друге генерације који су технички „домаћи у Швајцарској”, али се не сматрају Швајцарцима.
- ^ Stevenson, Angus; Lindberg, Christine A., ур. (2010). „Swiss”. New Oxford American Dictionary (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195392883. Приступљено 28. 2. 2022.