Илија Округић Сремац — разлика између измена

Илија Округић
Илија Округић
	Илија Округић Сремац, жупник петроварадински (РОМС).
Датум рођења	12. мај 1827.
Место рођења	Сремски Карловци; Аустријско царство
Датум смрти	30. мај 1897. (70 год.)
Место смрти	Петроварадин; Аустроугарска

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 7. март 2022. у 01:42

Илија Округић Сремац (Сремски Карловци, 30. април/12. мај 1827 — Петроварадин, 18/30. мај 1897) био је српски католички свештеник^[1] и књижевник, пореклом из Срема.

Биографија

Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му Бранко Радичевић, Милош Димитријевић (доцније председник Матице српске) и Јулије Радишић. Богословију је изучио у католичком семинару у Ђакову и Загребу. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парох (жупник) у Сарвашу код Осијека, а после тога у Левањској вароши код Ђакова. Године 1867. дошао је за пароха у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског. 20. октобра (на Венделиново) 1888. нову цркву Св. Венделина у Земуну је благословио, уз пригодну проповед.

Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: Сријемска вила (1863), Гласинке-срчанице (1874), Посестринство (1888), Свети Иван Капистран (1892), драме: Саћурица и шубара (1864),^[2] Шокица (1884).^[3] Поред тога штампао је стихове у Зори далматинској, Даници, Славонцу,^[4] Драгољубу, Подунавци, Наше горе листу,^[5] Гласоноши, Невену, Вијенцу и др.

Писао је и за Кукуљевићев „Аркив за повестницу југославенску“,^[6] у којем је објавио Повјесничке цртице из Сријема и О сријемским старинама.

Уопште, Округић се интересовао за све што тицало његовог краја. Округић је стихотворац старог кова, који је радо писао стихове, без нарочите унутрашње потребе. Постао је популаран с пучком драмом Шокица, у којој је изнео мисао о сношљивости између католика и православаца. Волели су га због толерантности и Хрвати и Срби. Одликовао га је црногорски кнез Никола 1897. године Даниловим орденом IV реда.^[7] Нештампана драма Грабанцијаш ђак писана је за Српско народно позориште, а Варадинка Мара за позориште у Београду.

Компоновао је неколико мелодија за песме, које је сам спевао.^[8] Био је један од утемељитеља „Книнског старинарског друштва“, које је основано 3. јула 1887. (по Драгутину Франићу, путописна књига С ђацима... ,стр. 296.) а касније, 1893. г. добија ново име, „Хрватско старинарско друштво у Книну“.^[9]

Преминуо је 18/31. маја у Петроварадину, и сахрањен је код цркве на Текијама, на путу између између Петроварадина и Сремских Карловаца. Матица српске је објавила читуљу Округићу као свом члану 1897. године у листу "Браник".

Године 1900. у новосадском листу Позориште, бр. 13-20 изашло је Округићево посмрче, које је писац предао свом пријатељу Тони Хаџићу. У овим списима се Округић јавља као искрени српски родољуб, свештеник просвећеног ума и широког срца. Илија је био више година изузетно активан члан Књижевног одељења Матице српске у Новом Саду.^[10]

Друштво књижевника Војводине је 2010. године установило награду за најбољу књигу на хрватском језику у покрајини, која носи име Илије Округића Сремца.^[11]

Дела

Сремска вила, Осек 1863.
Саћурица и шубара, Загреб 1874.
Грабанцијаши или батине и женидба, Нови Сад 1874.
Шокица, Загреб 1884.
Уњкава комедија
Пишчева кубура
Љуба-Дојчин Петра
Мара Варадинка
Срчанице^[12]

Галерија

Насловна страна игроказа Сељанка или пастирски разговор, који је Округић написао поводом именовања бискупа Штросмајера за великог жупана Вировитичке жупаније 1861. године.
Насловна страна Сриемске виле (1863)
Насловна страна епа Свети Иван Капистран Побједитељ Тураках код Биограда године 1456 (1892)

Референце

^ Тодор Стефановић Вилоски: "Светли и тамни дани", Београд 1985., стр. 57
^ „Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘Peleskei notarius’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, Летопис Матице српске, књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. COBISS.SR 154084615
^ „Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: „Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.
^ Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, Српски књижевни гласник, књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.)
^ Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: Naše gore list. Zabavno poučni časopis, III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.
^ Đuro Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta, Zagreb 1898, pp. 189. COBISS.SR 58561031
^ "Зора", Мостар 30. јануар 1897.
^ Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, Zagreb 1900, pp. 306
^ „Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu, god. VI, sv. 1-2, 1901, pp. 109.
^ "Браник", Нови Сад 21. мај 1897.
^ Сајт РТВ 8. фебруар 2011.
^ Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. године али не под својим именом (Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, Бранково коло, књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122).

Литература

М. Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888. Знаменити људи у српскога народа који су преминули до краја 1900. г., Београд 1901, стр. 115-16.
А. Барац, „Илија Округић“, у: Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, III, ур. Ст. Станојевић, 2. изд., Ср. Карловци & Нови Сад 2001, стр. 182.

[1] Тодор Стефановић Вилоски: "Светли и тамни дани", Београд 1985., стр. 57

[2] „Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘Peleskei notarius’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, Летопис Матице српске, књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. COBISS.SR 154084615

[3] „Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: „Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.

[4] Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, Српски књижевни гласник, књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.)

[5] Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: Naše gore list. Zabavno poučni časopis, III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.

[6] Đuro Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. S 21 ispravom i sa 70 portreta, Zagreb 1898, pp. 189. COBISS.SR 58561031

[7] "Зора", Мостар 30. јануар 1897.

[8] Franjo Kuhač, „Glazba u djakovačkoj biskupiji“, u: Spomen-cvieće iz hrvatskih i slovenskih dubrava, Zagreb 1900, pp. 306

[9] „Imenik članova Hrvatskoga starinarskoga družtva u Kninu godine 1901.“, u: Starohrvatska prosvjeta. Glasilo Hrvatskoga starinarskog družtva u Kninu, god. VI, sv. 1-2, 1901, pp. 109.

[10] "Браник", Нови Сад 21. мај 1897.

[11] Сајт РТВ 8. фебруар 2011.

[12] Реч је о збирци 300 љубавних сонета већином посвећених Милки, којој песник пева као љубавник, као младић, весело, тужно и очајно. Збирку ових песама писац је штампао још 1874. године али не под својим именом (Милан Савић, „Илија Округић Сремац. Спомен-говор у свечаној седници Књижевног Одељења Матице српске на дан св. Саве 1900.“, Бранково коло, књ. VI, 27. јануар/8. фебруар 1900, бр. 4, стр. 122).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

@@ Ред 21: / Ред 21: @@
 == Биографија ==
 [[Датотека:Ilija Okrugić Sremac iz Albuma zaslužnih Hrvata XIX. stoljeća.jpeg|мини|лево|150п|Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из ''Албума заслужних Хрвата 19. стољећа''.]]
-Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]] и [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парох (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Левањској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за пароха у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског.
+Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му [[Бранко Радичевић]], [[Милош Миле Димитријевић|Милош Димитријевић]] (доцније председник [[Матица српска|Матице српске]]) и [[Јулије Радишић]]. Богословију је изучио у католичком семинару у [[Ђаково|Ђакову]] и [[Загреб]]у. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парох (жупник) у [[Сарваш]]у код [[Осијек]]а, а после тога у [[Левањска Варош|Левањској вароши]] код Ђакова. Године 1867. дошао је за пароха у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23. августа 1885. године, Краљевом повељом, постављен је за првог опата Св. Димитрија Сремског. 20. октобра (на [[Свети Венделин|Венделиново]]) 1888. нову [[Црква Светог Венделина у Земуну|цркву Св. Венделина]] у Земуну је  благословио, уз пригодну проповед.
 Округић је писао стихове већ у раним годинама (1844), а написао је на стотине пригодница, драма, расправа сонета, од чега је штампано мало тога. Штампао је књиге песама: ''Сријемска вила'' (1863), ''Гласинке-срчанице'' (1874), ''Посестринство'' (1888), ''Свети Иван Капистран'' (1892), драме: ''Саћурица и шубара'' (1864),<ref>„Давно је то, како је поп-Илија Округић написао ‘Саћурицу и шубару’, драму из сеоског живота. Та је драма била дуго време једина своје врсте, једина оригинална, и згодно приказани типови и сретно изнесене прилике чине, да та драма има још и данас своје позитивно право на опстанак. ‘Саћурица и шубара’ остаје млада и занимљивам, нама мила и разонодљива, као на пример Мађарима ‘-{Peleskei notarius}-’“. Из: Милан Савић, „Л. Мргуд. Под новим слеменом“, ''Летопис Матице српске'', књ. 237, св. 3 (1906), стр. 113. {{COBISS|ID=154084615}}</ref> ''Шокица'' (1884).<ref>„Илија Округић, писац ‘Саћурице и шубаре’ и ‘Шокице’ хоће поново да штампа оба та добро позната позоришна дјела и то ћирилицом“. Из: -{„Књижевне и културне биљешке“, Босанска вила, X, бр. 19, 1895, стр. 303.}-</ref> Поред тога штампао је стихове у ''Зори далматинској'', ''Даници'', ''Славонцу'',<ref>Овде вреди истаћи Округићеву песму „Св. Велеграду“ у част хиљадугодишњице Свете Браће, у којој се, као пандам Змајевој песми о Прерадовићу, каже да ће Словени наћи свето тело Методијево истом онда „кад сви вјером и слогом се споје“. (-{Илија Мамузић, „Народни дух Краљевићева ‘Славонца’“, ''Српски књижевни гласник'', књ. LXI, бр. 3, 1. октобар 1940, стр. 186.}-)</ref> ''Драгољубу'', ''Подунавци'', ''Наше горе листу'',<ref>Илија Округић, Сриемац жели издати струк својих пјесамах под насловом‘ Сриемска Вила’ и позивље славно обћинство на предплату. Из: -{''Naše gore list. Zabavno poučni časopis'', III, 5. veljača 1863, br. 4, pp. 32.}-</ref> ''Гласоноши'', ''Невену'', ''Вијенцу'' и др.