Пркосава — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи |
Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи |
||
у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији |
у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији |
||
и незаборавна |
и незаборавна дружења испод старог храста,Записа,у центру села. |
||
Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца. |
Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца. |
||
[[Слика:]] |
[[Слика:пркосава.jpg]] |
||
{{Насељено место у Србији |
{{Насељено место у Србији |
||
|место=Пркосава |
|место=Пркосава |
Верзија на датум 19. јун 2009. у 22:53
Пркосава је насеље у општини Лазаревац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).
Историјат места
Када су Турци на југу Србије за време Карађорђеве буне 1806.год. почели да врше одмазду над Србима два брата,Вучић и Вулић су се са породицама иселила из села Гошева код Новог Пазара и населили се у суседно село Рудовце. Како никако нису успевали да се уклопе у суживот са Рудовчанима често је долазило до неспоразума и најразличитијих сукоба. Тако су убрзо одлучили да упркос њима оснују ново насеље на месту тадашњег Рудовачког збега. И тако је ново насеље добило назив Пркосава. Људи из овог места су врло брзо почели да се баве откопом угља. Када је 1908.год. пуштена у рад пруга Београд-Ваљево,Отворене су две јаме за откоп лигнита.Једна од њих је била Пркосава.Касније,1952.год отпочела је површинска експлоатација лигнита и први откоп,т.з.в. ПОЉЕ "А" је почео да ради на територији села. И то је означило почетак рада угљеносног басена "Колубара".Међутим,овакав поступак је проузроковао губитак највећег дела обрадивих површина овог места. Такође,у значајној мери је угрожено и снабдевање мештана пијаћом водом јер је напретком откопа уништено на десетине бунара и извора. Као резултат откопа лигнита добијено је доста неплодног земљишта на коме је ЈП РБ "Колубара" извршило пошумљавање четинарима и листопадним дрветом које не припада овом поднебљу.Исто тако настала је вештачка акумулација која данас представља извор техничке воде за неке делове предузећа.
Пркосава данас
Данас Пркосавци углавном живе од рада у рударском басену Колубара.Приметно је опадање броја становника и све већи број старих. Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији и незаборавна дружења испод старог храста,Записа,у центру села. Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца.
Пркосава | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Београдски |
Општина | Лазаревац |
Становништво | |
— 2011. | 317 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 283 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Демографија
У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 3 | 2 | ||
75—79 | 5 | 10 | ||
70—74 | 7 | 13 | ||
65—69 | 7 | 6 | ||
60—64 | 4 | 4 | ||
55—59 | 17 | 6 | ||
50—54 | 16 | 22 | ||
45—49 | 22 | 16 | ||
40—44 | 5 | 9 | ||
35—39 | 7 | 6 | ||
30—34 | 11 | 10 | ||
25—29 | 12 | 9 | ||
20—24 | 16 | 10 | ||
15—19 | 7 | 9 | ||
10—14 | 7 | 7 | ||
5—9 | 7 | 12 | ||
0—4 | 10 | 3 | ||
Просек : | 40,2 | 42,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 139 | 36 | 85 | 10 | 8 | 0 |
Женски | 132 | 17 | 83 | 25 | 7 | 0 |
УКУПНО | 271 | 53 | 168 | 35 | 15 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 97 | 11 | 0 | 72 | 3 |
Женски | 24 | 5 | 0 | 2 | 4 |
УКУПНО | 121 | 16 | 0 | 74 | 7 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 7 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 6 | 0 |
УКУПНО | 1 | 8 | 1 | 6 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 3 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 |
Референце
Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44_23_38_N_20_25_31_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.