Пркосава — разлика између измена

Координате: 44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И / 44.389666; 20.421833
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 21: Ред 21:
Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи
Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи
у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији
у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији
и незаборавна друженја испод старог храста,Записа,у центру села.
и незаборавна дружења испод старог храста,Записа,у центру села.
Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца.
Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца.






[[Слика:]]
[[Слика:пркосава.jpg]]
{{Насељено место у Србији
{{Насељено место у Србији
|место=Пркосава
|место=Пркосава

Верзија на датум 19. јун 2009. у 22:53

Пркосава је насеље у општини Лазаревац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).

Историјат места

Када су Турци на југу Србије за време Карађорђеве буне 1806.год. почели да врше одмазду над Србима два брата,Вучић и Вулић су се са породицама иселила из села Гошева код Новог Пазара и населили се у суседно село Рудовце. Како никако нису успевали да се уклопе у суживот са Рудовчанима често је долазило до неспоразума и најразличитијих сукоба. Тако су убрзо одлучили да упркос њима оснују ново насеље на месту тадашњег Рудовачког збега. И тако је ново насеље добило назив Пркосава. Људи из овог места су врло брзо почели да се баве откопом угља. Када је 1908.год. пуштена у рад пруга Београд-Ваљево,Отворене су две јаме за откоп лигнита.Једна од њих је била Пркосава.Касније,1952.год отпочела је површинска експлоатација лигнита и први откоп,т.з.в. ПОЉЕ "А" је почео да ради на територији села. И то је означило почетак рада угљеносног басена "Колубара".Међутим,овакав поступак је проузроковао губитак највећег дела обрадивих површина овог места. Такође,у значајној мери је угрожено и снабдевање мештана пијаћом водом јер је напретком откопа уништено на десетине бунара и извора. Као резултат откопа лигнита добијено је доста неплодног земљишта на коме је ЈП РБ "Колубара" извршило пошумљавање четинарима и листопадним дрветом које не припада овом поднебљу.Исто тако настала је вештачка акумулација која данас представља извор техничке воде за неке делове предузећа.

Пркосава данас

Данас Пркосавци углавном живе од рада у рударском басену Колубара.Приметно је опадање броја становника и све већи број старих. Због свог положаја према површинским коповима велики број људи из суседних места Аранђеловачке општине се фиктивно пријављује да живи у Пркосави како би лакше добили посао у Колубари.Путнику намернику Пркосавци могу понудити изузетно изражено гостопримство,пецање на оближњој акумулацији и незаборавна дружења испод старог храста,Записа,у центру села. Место се налази на 70-ак километара јужно од Београда,на пола пута између Лазаревца и Аранђеловца.


Датотека:Пркосава.jpg

Пркосава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.317
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И / 44.389666; 20.421833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина283 m
Пркосава на карти Србије
Пркосава
Пркосава
Пркосава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Демографија

У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 393
1953. 445
1961. 448
1971. 367
1981. 351
1991. 339 339
2002. 317 317
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
309 97,47%
Македонци
  
6 1,89%
Југословени
  
1 0,31%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:44_23_38_N_20_25_31_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.