Хијерон II — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
More used with only one reference definition.
Ред 28: Ред 28:
Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да потиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Да би ојачао своју је политичку позицију и подршку унутар Сиракузе док ратује ван града оженио је ћерку Лептина, једног од најутицајнијих грађана Сиракузе.<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Polybius/home.html Полибије, Историје]</ref>
Хијерон је био незаконити син [[Хијерокло од Сиракузе|Хијерокла]], сиракушког племића који је тврдио да потиче од тиранина [[Гелон]]а. За време [[Пир]]овог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Да би ојачао своју је политичку позицију и подршку унутар Сиракузе док ратује ван града оженио је ћерку Лептина, једног од најутицајнијих грађана Сиракузе.<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Polybius/home.html Полибије, Историје]</ref>


Након чишћења војске од старих најамника унајмио је нову најамничку војску. Хијерон се посветио обуци и наоружању грађанске војске. Освојио је Миле и заробио 1.500 непријатељских војника. Након тога освојио је и Амесел. Халесу је добио предајом, а онда су Абакена и Тиндариј прешли на страну Сиракузе. Хијерон је током те офанзиве сатерао [[Мамертинци|Мамертинце]] на малу територију. Тауромениј и Тиндарис су исто тако били под Сиракужанима. Након успешне офанзиве Хијерон се са 10.000 пешака и 1.500 коњаника улогорио крај реке Лонган. Мамертинци су имали 8.000 пешака под заповедништвом Киоса. Уследила је битка на реци Логан, у којој је Хијерон ИИ од Сиракузе победио Мамертинце и заробио њиховога вођу Киоса.<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/13D*.html Диодор са Сицилије, Историјска библиотека]</ref> У томе тренутку умешали су се Картагињани и наговорили су Мамертинце да не предају град. У Месану је ушла картагињанска јединица, па је Хијерон одустао од опсаде Месине и вратио се са војском у Сиракузу. Грађани Сиракузе су након те победе Хијерона прогласили краљем Сиракузе. Било је то између 269. и 265. пре Христа.<ref>[https://istorija.wikia.org/sr/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5?variant=sr-el#cite_ref-12 Историја вики]</ref>
Након чишћења војске од старих најамника унајмио је нову најамничку војску. Хијерон се посветио обуци и наоружању грађанске војске. Освојио је Миле и заробио 1.500 непријатељских војника. Након тога освојио је и Амесел. Халесу је добио предајом, а онда су Абакена и Тиндариј прешли на страну Сиракузе. Хијерон је током те офанзиве сатерао [[Мамертинци|Мамертинце]] на малу територију. Тауромениј и Тиндарис су исто тако били под Сиракужанима. Након успешне офанзиве Хијерон се са 10.000 пешака и 1.500 коњаника улогорио крај реке Лонган. Мамертинци су имали 8.000 пешака под заповедништвом Киоса. Уследила је битка на реци Логан, у којој је Хијерон ИИ од Сиракузе победио Мамертинце и заробио њиховога вођу Киоса.<ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/13D*.html Диодор са Сицилије, Историјска библиотека]</ref> У томе тренутку умешали су се Картагињани и наговорили су Мамертинце да не предају град. У Месану је ушла картагињанска јединица, па је Хијерон одустао од опсаде Месине и вратио се са војском у Сиракузу. Грађани Сиракузе су након те победе Хијерона прогласили краљем Сиракузе. Било је то између 269. и 265. пре Христа.<ref name="#1">[https://istorija.wikia.org/sr/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5?variant=sr-el#cite_ref-12 Историја вики]</ref>
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]]
[[Датотека:HieroII syracusa.jpg|thumb|Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе]]
Након неког времена Мамертинци су незадовољни картагињанским гарнизоном дигли побуну и протерали их из града да би потом [[Картагина|картагињани]] и [[Сиракуза|сиракужани]] опколили Месину. Убрзо Месени стиже помоћ римске војске под командом [[Апије Клаудије Каудекс|Апија Клаудија Каудекса]] који је победио и картагињане и Хијерона и натерао их на повлачење. Након тога је римска војска краткотрајно опсела Сиракузу и још неке области.
Након неког времена Мамертинци су незадовољни картагињанским гарнизоном дигли побуну и протерали их из града да би потом [[Картагина|картагињани]] и [[Сиракуза|сиракужани]] опколили Месину. Убрзо Месени стиже помоћ римске војске под командом [[Апије Клаудије Каудекс|Апија Клаудија Каудекса]] који је победио и картагињане и Хијерона и натерао их на повлачење. Након тога је римска војска краткотрајно опсела Сиракузу и још неке области.
Ред 34: Ред 34:
Увидевши да Картагина и Сиракуза губе савезнике који прелазе на страну римљана Хијерон је закључио да римљани добијају рат, па је и он прешао на њихову страну и након тог времена био римски савезник, помажући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала пошто су му римљани као њиховом савезнику вратили отете територије. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник [[Архимед]], за чији је рачун саградио низ [[опсадне справе|опсадних справа]]. Такође је деловао и славни песник [[Теокрит]], који је написао низ песама у почаст Хијерона.
Увидевши да Картагина и Сиракуза губе савезнике који прелазе на страну римљана Хијерон је закључио да римљани добијају рат, па је и он прешао на њихову страну и након тог времена био римски савезник, помажући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала пошто су му римљани као њиховом савезнику вратили отете територије. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник [[Архимед]], за чији је рачун саградио низ [[опсадне справе|опсадних справа]]. Такође је деловао и славни песник [[Теокрит]], који је написао низ песама у почаст Хијерона.


Све до своје смрти остао је верни римски савезник. Сиракуза је од тога имала велике користи, јер је савез са [[Римљани|римљанима]] омогућио дуги период мира и напретка. Никада раније Сиракуза није тако дуго уживала у миру и просперитету. Током [[Први пунски рат|Првог пунског рата]] помагао је Римљанима. Због великих заслуга Римљани су га специфично навели у мировном споразума са Картагином [[241. п. н. е.|241]]. пре Христа. Тим споразумом окончан је Први пунски рат, а Сиракуза је специфично наведена као територија коју Картагина не сме да напада. Између два пунска рата Хијерон је посећивао [[Рим]] и тада би му се указале највише државне почасти. Када је [[222. п. н. е.|222]]. пре Христа [[Марко Клаудије Марцел (конзул 196. п. н. е.)|Марко Клаудије Марцел]] победио [[Гали|Гале]] део ратног плена послао је Хијерону као великом римском пријатељу.<ref>[https://istorija.wikia.org/sr/wiki/%D0%A5%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD_II_%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%B7%D0%B5?variant=sr-el#cite_ref-12 Историја вики]</ref><ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Marcellus*.html Плутарх, Марсел]</ref>
Све до своје смрти остао је верни римски савезник. Сиракуза је од тога имала велике користи, јер је савез са [[Римљани|римљанима]] омогућио дуги период мира и напретка. Никада раније Сиракуза није тако дуго уживала у миру и просперитету. Током [[Први пунски рат|Првог пунског рата]] помагао је Римљанима. Због великих заслуга Римљани су га специфично навели у мировном споразума са Картагином [[241. п. н. е.|241]]. пре Христа. Тим споразумом окончан је Први пунски рат, а Сиракуза је специфично наведена као територија коју Картагина не сме да напада. Између два пунска рата Хијерон је посећивао [[Рим]] и тада би му се указале највише државне почасти. Када је [[222. п. н. е.|222]]. пре Христа [[Марко Клаудије Марцел (конзул 196. п. н. е.)|Марко Клаудије Марцел]] победио [[Гали|Гале]] део ратног плена послао је Хијерону као великом римском пријатељу.<ref name="#1"/><ref>[http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Plutarch/Lives/Marcellus*.html Плутарх, Марсел]</ref>


Не зна се кад је тачно умро, али се предпоставља да је то било [[215. п. н. е.|215. године пре Христа]] или [[216. п. н. е.|216. године пре Христа]].
Не зна се кад је тачно умро, али се предпоставља да је то било [[215. п. н. е.|215. године пре Христа]] или [[216. п. н. е.|216. године пре Христа]].

Верзија на датум 30. март 2022. у 18:46

Хијерон II
Лични подаци
Датум рођења308. п. н. е.
Место рођењаСиракуза,
Датум смрти215. п. н. е.
Место смртиСиракуза,
Породица
ПотомствоGelo, son of Hiero II, Demarata
РодитељиХијерокло
Период270. п. н. е.-215. п. н. е.

Хијерон II (око 305. п. н. е. - 215. п. н. е.) је био краљ Сиракузе у периоду од 270. п. н. е. до 215. п. н. е. Током његове дуге владавине се на Сицилији одиграо Први пунски рат, у коме је Хијерон играо важну улогу и током кога је Сиракуза ступила у чврст савез са Римом, стекавши велики просперитет и поставши важно културно и научно средиште античког света.

Хијерон је био незаконити син Хијерокла, сиракушког племића који је тврдио да потиче од тиранина Гелона. За време Пировог похода на Сицилију 277 - 276. п. н. е. је био у Пировој војсци, поставши, упркос младости, један од његових генерала. Када се Пир повукао са Сицилије, Хијерон је због своје репутације, изабран за команданта војске. Да би ојачао своју је политичку позицију и подршку унутар Сиракузе док ратује ван града оженио је ћерку Лептина, једног од најутицајнијих грађана Сиракузе.[1]

Након чишћења војске од старих најамника унајмио је нову најамничку војску. Хијерон се посветио обуци и наоружању грађанске војске. Освојио је Миле и заробио 1.500 непријатељских војника. Након тога освојио је и Амесел. Халесу је добио предајом, а онда су Абакена и Тиндариј прешли на страну Сиракузе. Хијерон је током те офанзиве сатерао Мамертинце на малу територију. Тауромениј и Тиндарис су исто тако били под Сиракужанима. Након успешне офанзиве Хијерон се са 10.000 пешака и 1.500 коњаника улогорио крај реке Лонган. Мамертинци су имали 8.000 пешака под заповедништвом Киоса. Уследила је битка на реци Логан, у којој је Хијерон ИИ од Сиракузе победио Мамертинце и заробио њиховога вођу Киоса.[2] У томе тренутку умешали су се Картагињани и наговорили су Мамертинце да не предају град. У Месану је ушла картагињанска јединица, па је Хијерон одустао од опсаде Месине и вратио се са војском у Сиракузу. Грађани Сиракузе су након те победе Хијерона прогласили краљем Сиракузе. Било је то између 269. и 265. пре Христа.[3]

Надгробник споменика Хијерона II од Сиракузе

Након неког времена Мамертинци су незадовољни картагињанским гарнизоном дигли побуну и протерали их из града да би потом картагињани и сиракужани опколили Месину. Убрзо Месени стиже помоћ римске војске под командом Апија Клаудија Каудекса који је победио и картагињане и Хијерона и натерао их на повлачење. Након тога је римска војска краткотрајно опсела Сиракузу и још неке области.

Увидевши да Картагина и Сиракуза губе савезнике који прелазе на страну римљана Хијерон је закључио да римљани добијају рат, па је и он прешао на њихову страну и након тог времена био римски савезник, помажући логистички њихове походе по Сицилији и другде по Медитерану. Изградио је и снажну флоту, а Сиракуза је просперирала пошто су му римљани као њиховом савезнику вратили отете територије. У њој је под његовом влашћу деловао славни научник Архимед, за чији је рачун саградио низ опсадних справа. Такође је деловао и славни песник Теокрит, који је написао низ песама у почаст Хијерона.

Све до своје смрти остао је верни римски савезник. Сиракуза је од тога имала велике користи, јер је савез са римљанима омогућио дуги период мира и напретка. Никада раније Сиракуза није тако дуго уживала у миру и просперитету. Током Првог пунског рата помагао је Римљанима. Због великих заслуга Римљани су га специфично навели у мировном споразума са Картагином 241. пре Христа. Тим споразумом окончан је Први пунски рат, а Сиракуза је специфично наведена као територија коју Картагина не сме да напада. Између два пунска рата Хијерон је посећивао Рим и тада би му се указале највише државне почасти. Када је 222. пре Христа Марко Клаудије Марцел победио Гале део ратног плена послао је Хијерону као великом римском пријатељу.[3][4]

Не зна се кад је тачно умро, али се предпоставља да је то било 215. године пре Христа или 216. године пре Христа.

Референце

Спољашње везе