Општина Илиџа — разлика између измена
м Ситно ажурирање |
м Ситно ажурирање |
||
Ред 9: | Ред 9: | ||
| сједиште = [[Илиџа]] |
| сједиште = [[Илиџа]] |
||
| површина = 143,4 |
| површина = 143,4 |
||
| становништво = 66.730<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.statistika.ba/?show=12&id=11550#link2 |title=Popis 2013 u BiH - Općina Ilidža |access-date=19. 08. 2020. |
| становништво = 66.730<ref name="ш">{{Cite web |url=http://www.statistika.ba/?show=12&id=11550#link2 |title=Popis 2013 u BiH - Općina Ilidža |access-date=19. 08. 2020.}}</ref> |
||
| становништво1991 = 53.600 |
| становништво1991 = 53.600 |
||
| поштански = 71210 |
|||
| позивни = (+387) 33 |
| позивни = (+387) 33 |
||
| сајт = |
| сајт = |
||
Ред 17: | Ред 18: | ||
| предсједник СО = |
| предсједник СО = |
||
}} |
}} |
||
'''Општина Илиџа''' је једна од девет [[општина]] [[Кантон Сарајево|кантона Сарајево]]. Покрива површину од 143,4 -{km<sup>2</sup>}-. Сједиште општине је у насељу [[Илиџа]]. |
'''Општина Илиџа''' је једна од девет [[општина]] [[Кантон Сарајево|кантона Сарајево]]. Покрива површину од 143,4 -{km<sup>2</sup>}-. Сједиште општине је у насељу [[Илиџа]]. |
||
Верзија на датум 5. април 2022. у 22:38
Илиџа | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Кантон Сарајево |
Сједиште | Илиџа |
Становништво | |
Становништво | 66.730[1] |
Географске карактеристике | |
Површина | 143,4 km2 |
Остали подаци | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Начелник општине | Нермин Музур |
Позивни број | (+387) 33 |
Веб-сајт |
Општина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево. Покрива површину од 143,4 km2. Сједиште општине је у насељу Илиџа.
Географија
Општина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево и обухвата његово југозападно подручје. Илиџа се налази на 499 m надморске висине, а највиша тачка територије општине је Црни врх са 1.504 m надморске висине. Простире се у самом подножју планине Игман. Лоцирана је на централном дијелу важног природног магистралног правца који иде долином ријеке Босне и Неретве, спајајући се, на сјеверу, са средњом Европом, и на југу, излазећи на Јадранско море. Илиџа спада у умјерене субалпске области.[2]
Кроз насеље Илиџа пролази ријека Жељезница, а у склопу општине налази се и извор ријеке Босне, популарно излетиште Врело Босне.
Име Илиџа потиче од старе турске ријечи илаџ — што изворно значи и означава мјесто које је здраво, које нуди, даје и осигурава здравље, место које лијечи и на којем свако може наћи лијек.
До 1992. године површина територије општине била је 169,46 km2. Дејтонским споразумом мањи дио територије је остао у Републици Српској, тако да сада подручје општине обухвата површину од 143,4 km2, односно 84,6% пријератне површине.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Илиџа (једна од градских општина града Сарајева) је имала 67.937 становника, распоређених у 14 насељених места.
Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
Муслимани[а] | 29.337 (43,18%) | 18.738 (32,73%) | 12.462 (31,58%) |
Срби | 25.029 (36,84%) | 22.246 (38,86%) | 18.627 (47,21%) |
Хрвати | 6.934 (10,20%) | 6.880 (12,01%) | 6.446 (16,33%) |
Југословени | 5.181 (7,62%) | 7.593 (13,26%) | 954 (2,41%) |
остали и непознато | 1.456 (2,14%) | 1.786 (3,12%) | 963 (2,44%) |
Укупно | 67.937 | 57.243 | 39.452 |
Напомена
Насељена мјеста
Послије потписивања Дејтонског споразума већи дио општине Илиџа ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Горње Младице и Касиндо, те дијелови насељених мјеста: Крупац и Сарајево дио — Илиџа. Од овог подручја формирана је општина Источна Илиџа.
Данас у општини живи око 68.000 становника распоређених у 16 мјесних заједница: Блажуј, Бутмир, Врело Босне, Вреоца, Доњи Которац, Илиџа Центар, Лужани, Осијек, Отес, Раковица, Соколовић-Колонија, Ступ, Ступ II, Ступско брдо, Храсница I и II.
Референце
- ^ „Popis 2013 u BiH - Općina Ilidža”. Приступљено 19. 08. 2020.
- ^ Илиџа данас, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.