Фотосфера — разлика између измена
м ситно |
Нема описа измене |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Фотосфера''' је слој [[Сунце|Сунца]] (или друге [[звезде]]) који непосредно видимо (кроз нагарављено стакло или филтер за Сунце) и називамо Сунчевом површином. Фотосфера, која је први слој [[Сунчева атмосфера|Сунчеве атмосфере]], је висине 200-300 -{km}-, и са ње се зрачи [[светлост]] коју примамо од Сунца. Фотосфера је непрозрачна и због тога не можемо видети дубље слојеве Сунца од ње.<ref name="mep">Група аутора, ''Мала енциклопедија Просвета'', Београд, 1968</ref><ref name="eaa"/> |
'''Фотосфера''' је слој [[Сунце|Сунца]] (или друге [[звезде]]) који непосредно видимо (кроз нагарављено стакло или филтер за Сунце) и називамо Сунчевом површином. Фотосфера, која је први слој [[Сунчева атмосфера|Сунчеве атмосфере]], је висине 200-300 -{km}-, и са ње се зрачи [[светлост]] коју примамо од Сунца. Фотосфера је непрозрачна и због тога не можемо видети дубље слојеве Сунца од ње.<ref name="mep">Група аутора, ''Мала енциклопедија Просвета'', Београд, 1968</ref><ref name="eaa"/> |
||
[[Звезде]] као гасовита тела немају јасну површину. Зрачење се емитује са различитих висина Сунчеве атмосфере, у зависности од [[таласна дужина|таласне дужине]] тог зрачења. Фотосферу дефинишемо као слој атмосфере Сунца из којег се одашиље већина [[фотон]]а које посматрамо, а за различита зрачења (односну таласне дужине) постоје и различите фотосфере - инфрацрвена, радио итд. Сунце своју енергију најинтезивније зрачи у видљивом зрачењу, на таласној дужини од приближно 500 -{nm}- и на фотосферу тог зрачења углавном се мисли када се каже фотосфера Сунца. <ref name="eaa">„Solar Photosphere“. У ''Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics'', Nature Publishing Group, 2001</ref> |
[[Звезде]] као гасовита тела немају јасну површину. Зрачење се емитује са различитих висина Сунчеве атмосфере, у зависности од [[таласна дужина|таласне дужине]] тог зрачења. Фотосферу дефинишемо као слој атмосфере Сунца из којег се одашиље већина [[фотон]]а које посматрамо, а за различита зрачења (односну таласне дужине) постоје и различите фотосфере - инфрацрвена, радио итд. Сунце своју енергију најинтезивније зрачи у видљивом зрачењу, на таласној дужини од приближно 500 -{nm}- и на фотосферу тог зрачења углавном се мисли када се каже фотосфера, тј. површина Сунца. <ref name="eaa">„Solar Photosphere“. У ''Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics'', Nature Publishing Group, 2001</ref> |
||
На фотосфери се могу уочити [[Сунчеве пеге|пеге]], [[факуле]], [[флокуле]], као и зрнаста структура површине састављена од [[гранулација|гранула]] (пречника од више стотина километара) која је у непрекидном кретању (избијању на површину хладније, а понирању топлије масе). Температура се креће од 7000°C у дубљим слојевима до 4000°C у вишим деловима. По саставу преко 99% су [[водоник]] и [[хелијум]].<ref name="mep"/> |
На фотосфери се могу уочити [[Сунчеве пеге|пеге]], [[факуле]], [[флокуле]], као и зрнаста структура површине састављена од [[гранулација|гранула]] (пречника од више стотина километара) која је у непрекидном кретању (избијању на површину хладније, а понирању топлије масе). Температура се креће од 7000°C у дубљим слојевима до 4000°C у вишим деловима. По саставу преко 99% су [[водоник]] и [[хелијум]].<ref name="mep"/> |
Верзија на датум 21. јун 2009. у 21:21
Фотосфера је слој Сунца (или друге звезде) који непосредно видимо (кроз нагарављено стакло или филтер за Сунце) и називамо Сунчевом површином. Фотосфера, која је први слој Сунчеве атмосфере, је висине 200-300 km, и са ње се зрачи светлост коју примамо од Сунца. Фотосфера је непрозрачна и због тога не можемо видети дубље слојеве Сунца од ње.[1][2]
Звезде као гасовита тела немају јасну површину. Зрачење се емитује са различитих висина Сунчеве атмосфере, у зависности од таласне дужине тог зрачења. Фотосферу дефинишемо као слој атмосфере Сунца из којег се одашиље већина фотона које посматрамо, а за различита зрачења (односну таласне дужине) постоје и различите фотосфере - инфрацрвена, радио итд. Сунце своју енергију најинтезивније зрачи у видљивом зрачењу, на таласној дужини од приближно 500 nm и на фотосферу тог зрачења углавном се мисли када се каже фотосфера, тј. површина Сунца. [2]
На фотосфери се могу уочити пеге, факуле, флокуле, као и зрнаста структура површине састављена од гранула (пречника од више стотина километара) која је у непрекидном кретању (избијању на површину хладније, а понирању топлије масе). Температура се креће од 7000°C у дубљим слојевима до 4000°C у вишим деловима. По саставу преко 99% су водоник и хелијум.[1]