Псеудо-Фредегарова хроника — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
O Slovenima
ознака: уређивање извора (2017)
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Chronique de Frédégaire-deux personnages.jpg|300px|мини|Псеудофредегарова хроника]]
[[Датотека:Chronique de Frédégaire-deux personnages.jpg|300px|мини|Псеудофредегарова хроника]]
'''Псеудофредегарова хроника''' представља најважнији извор за [[историја|историју]] [[Франачка|Франачке]] државе и суседних народа у [[7. век]]у.
'''Псеудофредегарова хроника''' представља најважнији извор за [[историја|историју]] [[Франачка|Франачке]] државе и суседних народа у [[7. век]]у.


Раније је сматрана јединственим делом и приписивала се извесном [[Фредегер]]у, али је у [[19. век]]у установљено да се састоји из најмање три дела. Писци су анонимни и потичу из различитих делова Франачке. Дело је написано лошим средњовековним [[латински језик|латинским]] и пуно је [[варваризам]]а. Пошто потиче од савременика, веродостојна је, мада неуједначена по вредности.
Раније је сматрана јединственим делом и приписивала се извесном [[Фредегер]]у, али је у [[19. век]]у установљено да се састоји из најмање три дела. Писци су анонимни и потичу из различитих делова Франачке. Дело је написано лошим средњовековним [[латински језик|латинским]] и пуно је [[варваризам]]а. Пошто потиче од савременика, веродостојна је, мада неуједначена по вредности.

Верзија на датум 3. мај 2022. у 14:50

Псеудофредегарова хроника

Псеудофредегарова хроника представља најважнији извор за историју Франачке државе и суседних народа у 7. веку.

Раније је сматрана јединственим делом и приписивала се извесном Фредегеру, али је у 19. веку установљено да се састоји из најмање три дела. Писци су анонимни и потичу из различитих делова Франачке. Дело је написано лошим средњовековним латинским и пуно је варваризама. Пошто потиче од савременика, веродостојна је, мада неуједначена по вредности.

О Словенима

Сваке године, Хуни [Авари] су долазили код Словена да би са њима провели зиму; затим су узели жене и кћери Словена и спавали с њима, а међу осталим злостављањима [већ споменута] Славени су такође били присиљени плаћати намете Хунима. Али синови Хуна, који су тада били подигнути са женама и кћерима тих Венда, нису више могли да издрже ову репресију и одбили су послушност Хунима и почели су, као што је већ поменуто, побуну. Када је сада вендска војска кренула против Хуна, њих је пратио и поменути трговац Само. Тако се храброст Сома дивно показала и огромна маса Хуна пала је од мача Венда.

— Псеудофредегарова хроника, Књига IV, Одељак 48, написана око 642. године