DVB

DVB standard (енгл. Digital Video Broadcasting) odnosno digitalno emitovanje televizije, je grupa internacionalno prihvaćenih standarda za digitalnu televiziju, organizaciju sa sedištem u Ženevi zaduženu za standardizaciju sistema za prenos digitalizovanog audio i video sadržaja. Ideja je nastala devedesetih godina, inicijativu je 1990. dala EBU. Projekat je osnovalo 83 člana iz redova radiodifuzije, telekoma, proizvođača i regulatornih agencija - 1993. godine. Danas ima preko 270 članova. U mnogim zemljama DVB standard zamenjuje PAL, SECAM i NTSC standarde(i to u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Australiji, Singapuru itd).

Emitovanje

DVB platformu definiše grupu standarda, od kojih su najznačajniji: DVB-S, DVB-C, DVB-T, DVB-H. Emitovanje se vrši:

• Putem satelita
• Putem kablovske distribucije
• Zemaljskim predajnicima
• Za ručne prijemnike
• Za TV visoke definicije

DVB standardi uključuju:

• DVB-S digitalni satelitski sitem za frekvencije to 11/12 GHz
• DVB-C digitalni kablovski sistem kompatibilan sa DVB-S
• DVB-CS digitalni SMATV sistem prihvaćen od , DVB-C i DVB-S,
• DVB-MC digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-C kablovskom sistemu
• DVB-MS digitalni multipoint distribucioni sistem, (10GHz) baziran na DVB-S satelitskom sistemu
• DVB-T digitalni sistem za zemaljske predajnike (8 MHz i 7 MHz)
• DVB-SI sevis IS, za DVB dekodere
• DVB-TXT DVB (teletext)
• DVB-CI DVB za pristup drugim aplikacijama
• DVB-IPI transport DVB services preko IP-a

DVB-S

DVB-S (енгл. DVB-Satellite ETSI 300 421) je najstariji DVB standard koji je predložen od strane DVB Projekta. Razvijen tokom 1993, usvojen 1994. godine od strane енгл. European Telecommunications Standards Institute (ETSI). U pitanju je satelitski prenos digitalizovanog audio i video sadržaja na velike udaljenosti putem složenog sistema predajnika, geostacionarnih satelita i odgovarajućih prijemnika. Druga generacija ovog standarda ratifikovana od strane ETSI je DVB-S2 (koja ima veći kapacitet, koristi efikasnije modulacije i H.264/VC-1 kompresiju), podrška za sadržaje visoke definicije (HDTV).

DVB-C

DVB-C (енгл. DVB-Cable, ETSI 300 429) je varijanta prenosa digitalnog sadržaja preko kablovske distribucione mreže. Nastala je parelelnim razvojem i modifikacijom DVB-S standarda, a usvojena 1994. godine.

DVB-T

DVB-T (енгл. DVB-Terrestrial, ETSI 300 744) je najmlađi i najsloženiji sistem iz grupe DVB standarda. Prvi koncepti su usvojeni 1993. a prva finalna verzija 1997. godine. Podrazumeva prenos digitalizovanog audio i video sadržaja zemaljskim putem (енгл. over-the-air) posredstvom emisione tehnologije u VHF i UHF opsegu uz pomoć konvencionalnih sistema predajnika i odgovarajućih prijemnika.

DVB-H

DVB-H (енгл. DVB-Handheld, ETSI 302 304) je specijalna varijanta DVB-T standarda. Ovaj standard je prilagođen mobilnim uređajima, prijemu u pokretu i specifičnim zahtevima po pitanju protoka, rezolucije i male potrošnje. Promoter je bila "Nokia", postao je zvanični standard Evropske unije za mobilnu televiziju. Razvoj je počeo 1998. Finalna verzija ovog standarda usvojena je 2004.

Vidi još

• Televizija
• IPTV
• DAB

Spoljašnje veze

• DVB projekat
• DVB fact sheets

Reference

• www.eff.org
• INTRODUCTION TO MULTIMEDIA COMMUNICATIONS - Applications, Middleware, Networking, K. R. Rao, Z. S. Bojkovic,D. A. Milovanovic, A JOHN WILEY & SONS, INC., PUBLICATION, 2006.