Детлићи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 38: Ред 38:


== Систематика ==
== Систематика ==

The Galbulidae and Bucconidae are often separated into a distinct '''Galbuliformes''' order. Analysis of [[nuclear gene]]s confirms that they form a lineage of their own, but suggests that they are better treated as a [[suborder]]. The other families form another [[monophyletic]] group of suborder rank, but the barbets were determined to be [[paraphyletic]] with regard to the toucans and hence, the formerly all-encompassing Capitonidae have been split up.<ref name=Lanyon/> The woodpeckers and honeyguides are each other's closest relatives.<ref name=Johansson/> According to some researchers,<ref name="Hackett2008">{{cite journal |first1= Shannon J. |last1=Hackett |first2= Rebecca T. |last2=Kimball |first3=Sushma |last3=Reddy | first4=Rauri C. K. |last4=Bowie |first5=Edward L. |last5=Braun |first6=Michael J. |last6=Braun |first7=Jena L. |last7=Chojnowski |first8=W. Andrew |last8=Cox |first9=Kin-Lan |last9=Han |first10=John |last10=Harshman |first11=Christopher J. |last11=Huddleston | first12 = Ben D. | last12 = Marks | first13=Kathleen J. | last13=Miglia | first14=William S. | last14 = Moore | first15 = Frederick H. | last15 = Sheldon | first16 = David W. | last16 = Steadman | first17 = Christopher C. | last17 = Witt | first18 = Tamaki | last18 = Yuri |title=A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History |year=2008 |journal=Science |volume=320 |issue=5884 |pages=1763–1768 |doi=10.1126/science.1157704 |pmid=18583609}}</ref> the entire order Piciformes should be included as a subgroup in [[Coraciiformes]].<ref>{{ cite journal | last1=Prum | first1=R.O. | author1-link=Richard Prum | last2=Berv | first2=J.S. | last3=Dornburg | first3=A. | last4=Field | first4=D.J. | last5=Townsend | first5=J.P. | last6=Lemmon | first6=E.M. | last7=Lemmon | first7=A.R. | year=2015 | title=A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing | journal=Nature | volume=526 | pages=569–573 | doi=10.1038/nature15697 | doi-access=free }}</ref>
Galbulidae и Bucconidae се често раздвајају у посебан ред '''Galbuliformes'''. Анализа [[nuclear gene|нуклеарних гена]] потврђује да они формирају сопствену лозу, али сугерише да их је боље третирати као [[suborder|подред]]. Остале породице чине другу [[monophyletic|монофилетску]] групу подредног ранга, али је утврђено да су барбети [[paraphyletic|парафилетски]] у односу на тукане и стога је ранија свеобухватна фамилија Capitonidae подељена.<ref name=Lanyon/> Детлићи и [[медовође]] су једни другима најближи сродници.<ref name=Johansson/> Према неким истраживачима,<ref name="Hackett2008">{{cite journal |first1= Shannon J. |last1=Hackett |first2= Rebecca T. |last2=Kimball |first3=Sushma |last3=Reddy | first4=Rauri C. K. |last4=Bowie |first5=Edward L. |last5=Braun |first6=Michael J. |last6=Braun |first7=Jena L. |last7=Chojnowski |first8=W. Andrew |last8=Cox |first9=Kin-Lan |last9=Han |first10=John |last10=Harshman |first11=Christopher J. |last11=Huddleston | first12 = Ben D. | last12 = Marks | first13=Kathleen J. | last13=Miglia | first14=William S. | last14 = Moore | first15 = Frederick H. | last15 = Sheldon | first16 = David W. | last16 = Steadman | first17 = Christopher C. | last17 = Witt | first18 = Tamaki | last18 = Yuri |title=A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History |year=2008 |journal=Science |volume=320 |issue=5884 |pages=1763–1768 |doi=10.1126/science.1157704 |pmid=18583609}}</ref> цео ред Piciformes треба да буде укључен као подгрупа у [[Coraciiformes]].<ref>{{ cite journal | last1=Prum | first1=R.O. | author1-link=Richard Prum | last2=Berv | first2=J.S. | last3=Dornburg | first3=A. | last4=Field | first4=D.J. | last5=Townsend | first5=J.P. | last6=Lemmon | first6=E.M. | last7=Lemmon | first7=A.R. | year=2015 | title=A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing | journal=Nature | volume=526 | pages=569–573 | doi=10.1038/nature15697 | doi-access=free }}</ref>


== Изглед ==
== Изглед ==

Верзија на датум 30. мај 2022. у 03:08

Piciformes
Временски распон: Рани еоцен до данас
Red-crowned woodpecker
Melanerpes rubricapillus rubricapillus
female, Tobago
Dendrocopos major
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Кладус: Picodynastornithes
Ред: Piciformes
Meyer & Wolf, 1810
Подредови и фамилије

For prehistoric taxa, see text

Синоними

Galbuliformes Fürbringer, 1888

Детлићи[1] (лат. Piciformes) представљају ред из класе птица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих породица је свакако Picidae, која обухвата детлића и његове рођаке. У Piciformes спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих Picidae чине половину.

Nine families of largely arboreal birds make up the order Piciformes, the best-known of them being the Picidae, which includes the woodpeckers and close relatives. The Piciformes contain about 71 living genera with a little over 450 species, of which the Picidae (woodpeckers and relatives) make up about half.

In general, the Piciformes are insectivorous, although the barbets and toucans mostly eat fruit and the honeyguides are unique among birds in being able to digest beeswax (although insects make up the bulk of their diet). Nearly all Piciformes have parrot-like zygodactyl feet—two toes forward and two back, an arrangement that has obvious advantages for birds that spend much of their time on tree trunks. An exception are a few species of three-toed woodpeckers. The jacamars aside, Piciformes do not have down feathers at any age, only true feathers. They range in size from the rufous piculet at 8 centimetres in length, and weighing 7 grams, to the toco toucan, at 63 centimetres long, and weighing 680 grams.[2] All nest in cavities and have altricial young.

Систематика

Galbulidae и Bucconidae се често раздвајају у посебан ред Galbuliformes. Анализа нуклеарних гена потврђује да они формирају сопствену лозу, али сугерише да их је боље третирати као подред. Остале породице чине другу монофилетску групу подредног ранга, али је утврђено да су барбети парафилетски у односу на тукане и стога је ранија свеобухватна фамилија Capitonidae подељена.[3] Детлићи и медовође су једни другима најближи сродници.[4] Према неким истраживачима,[5] цео ред Piciformes треба да буде укључен као подгрупа у Coraciiformes.[6]

Изглед

То су необичне, добро опремљене птице пузачице. Готово све птице из овог реда имају зигодактилно обликована стопала, што значи да имају два прста окренута према напред(до половине првог чланка међусобно срасла), а два према назад. Сви прсти имају снажне, оштре канџе полумесечастог облика које им омогућују хватање за стабло, а кљунови су им такође снажни и при врху оштри. Имају врло специфичан реп. Пера у репу су релативно кратка и чврста, тако да реп птицама служи као “трећа нога” код пузања горе-доле по стаблу, а највише као ослонац код кљуцања по кори или дубљењу дупљи.

Исхрана

Уопштено, ове птице су инсективори, иако се тукани углавном хране воћем, а медарице пчелињим воском. Оне врсте које се хране инсектима, крећу се од дна стабла према крошњи, кљуном разбијају кору како би дошли до инсеката и њихових ларви помажући се при томе врло необично обликованим језиком. Он је врло дугачак, црволико извучен, лагано рожнат, а уз рубове са сваке стране има четири до пет крутих бодљи чији изглед подсећа на куке на врху стрелица. Уз то, њихове жлезде луче лепљиву слуз која, као код мравоједа, премазује језик. Након што кљуном отвори приступ до поткорних канала разних инсеката, језиком продире у њих. Сматрају се врло корисним чистачем шума.

Гнежђење

Све птице из овог реда су без изузетка дупљашице. Гнезде се у дупљама које или саме праве или их, како то чини тукан, отимају од других птица или насељавају напуштене. Младунци свих ових птица су чучавци.

Еволуција

Primozygodactylus, a zygodactylid bird

Reconstruction of the evolutionary history of the Piciformes has been hampered by poor understanding of the evolution of the zygodactyl foot. A number of prehistoric families and genera, from the Early Eocene Neanis and Hassiavis, the Zygodactylidae/Primoscenidae, Gracilitarsidae, Sylphornithidae, and "Homalopus",[7] to the Miocene "Picus" gaudryi and the Pliocene Bathoceleus are sometimes tentatively assigned to this order.[8] There are some extinct ancestral Piciformes known from fossils which have been difficult to place but at least in part probably belong to the Pici. The modern families are known to exist since the mid-late Oligocene to early Miocene; consequently, the older forms appear to be more basal. A large part of Piciform evolution seems to have occurred in Europe where only Picidae occur today; perhaps even some now exclusively Neotropical families have their origin in the Old World.

Класификација

Piciformes 
 
 

Galbulidae– Jacamars

 
 

Bucconidae – Puff birds

 
 
 
 
 

Indicatoridae – Honeyguides

 
 

Picidae – Woodpeckers

 
 
 
 

Megalaimidae – Asian barbets

 
 
 

Lybiidae – African barbets

 
 
 

Semnornithidae – Toucan barbets

 
 
 

Capitonidae – New World barbets

 
 

Ramphastidae – Toucans

 
 
 
 
 
 
 
Relationships between the families based on a phylogenetic study by Claramunt and Cracraft published in 2015.[9]
ред Piciformes
подред: Galbuloidea
породица: Bucconidae
породица: Galbulidae
подред: Picoidea
фосили:
род Rupelramphastoides
род Capitonides
породица Miopiconidae
породица Picavidae
инфраред Picidaes
породица: Indicatoridae (медарице[10])
породица: Picidae (детлићи)[11]
инфраред: Ramphastidaes
породица: Capitonidae (брадоњице[10])
породица: Lybiidae
породица: Megalaimidae
породица: Semnornithidae
породица: Ramphastidae (тукани)

Врсте

Подврсте

Референце

  1. ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог II Заштићене врсте које се налазе на Додацима CITES конвенције и на Додатку B Уредбе Комисије (ЕЗ) број 750/2013 од 29. јула 2013. године”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Short, Lester L. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 152—157. ISBN 1-85391-186-0. 
  3. ^ Lanyon, Scott M.; Hall, John G (април 1994). „Reexamination of Barbet Monophyly Using Mitochondrial-DNA Sequence Data” (PDF). The Auk. 111 (2): 389—397. doi:10.2307/4088602. 
  4. ^ Johansson, Ulf S.; Ericson, Per G.P. (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformes sensu Wetmore 1960” (PDF). Journal of Avian Biology. 34 (2): 185—197. doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. 
  5. ^ Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew; Han, Kin-Lan; Harshman, John; Huddleston, Christopher J.; Marks, Ben D.; Miglia, Kathleen J.; Moore, William S.; Sheldon, Frederick H.; Steadman, David W.; Witt, Christopher C.; Yuri, Tamaki (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  6. ^ Prum, R.O.; Berv, J.S.; Dornburg, A.; Field, D.J.; Townsend, J.P.; Lemmon, E.M.; Lemmon, A.R. (2015). „A comprehensive phylogeny of birds (Aves) using targeted next-generation DNA sequencing”. Nature. 526: 569—573. doi:10.1038/nature15697 Слободан приступ. 
  7. ^ Described in 1870, its name is preoccupied by a subgenus of Cryptocephalus leaf beetles described in 1835.
  8. ^ Cracraft, Joel; Morony, John J. Jr. (1969). „A new Pliocene woodpecker, with comments on the fossil Picidae” (PDF). American Museum Novitates. 2400: 1—8. 
  9. ^ Claramunt, Santiago; Cracraft, Joel (2015). „A new time tree reveals Earth history’s imprint on the evolution of modern birds”. Science Advances. 1 (11): e1501005. doi:10.1126/sciadv.1501005 Слободан приступ. 
  10. ^ а б Alfred Edmund Brehm, "Egzotične ptice", prijevod Vlatko Šarić, "Otokar Keršovani", Rijeka, 1968.
  11. ^ "CMC 152", a distal carpometacarpus; more similar to extant barbets than to Capitonides: Ballmann, Peter. „Les Oiseaux miocènes de la Grive–Saint–Alban (Isère)” [The Miocene birds of Grive-Saint-Alban (Isère)]. Geobios (на језику: француски и енглески). 2: 157—204. doi:10.1016/S0016-6995(69)80005-7. 

Литература

  • Gorman, Gerard (2004): Woodpeckers of Europe: A Study of the European Picidae. Bruce Coleman, UK. ISBN 1-872842-05-4.

Спољашње везе

Детлићи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детлићи&oldid=24573930”