Алстер — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
'''Алстер''' ({{јез-енг|Ulster}}, {{јез-ирс|Cúige Uladh}}) је једна од четири [[ирска|ирске]] провинције, а овај термин се често употребљава и као синоним за [[Северна Ирска|Северну Ирску]]<ref> [http://dictionary.reference.com/browse/Ulster Алстер]</ref> иако Северна Ирска покрива само две трећине Алстера. Простире се на територији од 24.481 -{km²}-, а према [[попис становништва|попису]] из [[2006]]. године провинција имала је 1.993.918 становника. Највећи [[град]] је [[Белфаст]] у коме живи четвртина од укупног броја становника. |
'''Алстер''' ({{јез-енг|Ulster}}, {{јез-ирс|Cúige Uladh}}) је једна од четири [[ирска|ирске]] провинције, а овај термин се често употребљава и као синоним за [[Северна Ирска|Северну Ирску]]<ref> [http://dictionary.reference.com/browse/Ulster Алстер]</ref> иако Северна Ирска покрива само две трећине Алстера. Простире се на територији од 24.481 -{km²}-, а према [[попис становништва|попису]] из [[2006]]. године провинција имала је 1.993.918 становника. Највећи [[град]] је [[Белфаст]] у коме живи четвртина од укупног броја становника. |
||
Алстер се састоји од девет округа. Од тога шест округа ([[Антрим]], [[Армаг]], [[Даун]], [[Ферманаг]], [[Лондондери]] и [[Тајрон]]) образују Северну Ирску, односно остала су у саставу [[Велика Британија|Велике Британије]] након Енглеско-ирског споразума из [[1921]]. Остала три округа ([[Каван]], [[Донегол]] и [[ |
Алстер се састоји од девет округа. Од тога шест округа ([[Антрим]], [[Армаг]], [[Даун]], [[Ферманаг]], [[Лондондери]] и [[Тајрон]]) образују Северну Ирску, односно остала су у саставу [[Велика Британија|Велике Британије]] након Енглеско-ирског споразума из [[1921]]. Остала три округа ([[Каван]], [[Донегол]] и [[Монахан]]) улазе у састав [[Република Ирска|Републике Ирске]]. Приближно половина становништва Алстера живи у окрузима Антрим и Даун. |
||
Граница између два дела провинције је установљена [[1925]]. године. Када је Ирска [[1949]]. постала [[република]], британски парламент потврдио је статус Северне Ирске као дела Велике Британије. Ипак, Република Ирска је и даље изражавала претензије за уједињењем свих девет округа, а [[1955]]. године [[Ирска републиканска армија]] је започела низ терористичких акција које су имале за циљ спајање два дела Алстера. Становници Северне Ирске су на [[референдум]]у из [[1973]]. потврдили да желе да остану у саставу Велике Британије, мада је већина католика бојкотовала овај референдум. Године [[1985]]. формиран је тзв. ''Ирски савет'' који је имао за циљ коначни прекид грађанског рата, а [[31. август]]а [[1994]]. ИРА је објавила безусловни прекид ватре. <ref name="rat"> [http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7594 Покрети у Европи] </ref> |
Граница између два дела провинције је установљена [[1925]]. године. Када је Ирска [[1949]]. постала [[република]], британски парламент потврдио је статус Северне Ирске као дела Велике Британије. Ипак, Република Ирска је и даље изражавала претензије за уједињењем свих девет округа, а [[1955]]. године [[Ирска републиканска армија]] је започела низ терористичких акција које су имале за циљ спајање два дела Алстера. Становници Северне Ирске су на [[референдум]]у из [[1973]]. потврдили да желе да остану у саставу Велике Британије, мада је већина католика бојкотовала овај референдум. Године [[1985]]. формиран је тзв. ''Ирски савет'' који је имао за циљ коначни прекид грађанског рата, а [[31. август]]а [[1994]]. ИРА је објавила безусловни прекид ватре. <ref name="rat"> [http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7594 Покрети у Европи] </ref> |
||
Верзија на датум 5. јул 2009. у 14:17
Алстер (енгл. Ulster, ир. Cúige Uladh) је једна од четири ирске провинције, а овај термин се често употребљава и као синоним за Северну Ирску[1] иако Северна Ирска покрива само две трећине Алстера. Простире се на територији од 24.481 km², а према попису из 2006. године провинција имала је 1.993.918 становника. Највећи град је Белфаст у коме живи четвртина од укупног броја становника.
Алстер се састоји од девет округа. Од тога шест округа (Антрим, Армаг, Даун, Ферманаг, Лондондери и Тајрон) образују Северну Ирску, односно остала су у саставу Велике Британије након Енглеско-ирског споразума из 1921. Остала три округа (Каван, Донегол и Монахан) улазе у састав Републике Ирске. Приближно половина становништва Алстера живи у окрузима Антрим и Даун.
Граница између два дела провинције је установљена 1925. године. Када је Ирска 1949. постала република, британски парламент потврдио је статус Северне Ирске као дела Велике Британије. Ипак, Република Ирска је и даље изражавала претензије за уједињењем свих девет округа, а 1955. године Ирска републиканска армија је започела низ терористичких акција које су имале за циљ спајање два дела Алстера. Становници Северне Ирске су на референдуму из 1973. потврдили да желе да остану у саставу Велике Британије, мада је већина католика бојкотовала овај референдум. Године 1985. формиран је тзв. Ирски савет који је имао за циљ коначни прекид грађанског рата, а 31. августа 1994. ИРА је објавила безусловни прекид ватре. [2]