Видоје Жарковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 59: Ред 59:
Жарковић је од раног детињства слушао приче о [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], [[Комунизам|комунистима]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанским борцима]] од свог ујака Радоја Дакића, али и ђака, студената и напредне омладине. Као шестогодишњи дечак постао је [[Овчар (занимање)|пастир]] и пошао у школу. Уз рад, у родном селу је завршио основну школу, а [[1937]]. године одлази за [[Пљевља]], где је похађао [[Пљеваљска гимназија|Пљеваљску гимназију]]. Као одличан ђак, био је носилац државне стипендије. Његово школовање је прекинула [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]].
Жарковић је од раног детињства слушао приче о [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], [[Комунизам|комунистима]], [[Југословени у Шпанском грађанском рату|шпанским борцима]] од свог ујака Радоја Дакића, али и ђака, студената и напредне омладине. Као шестогодишњи дечак постао је [[Овчар (занимање)|пастир]] и пошао у школу. Уз рад, у родном селу је завршио основну школу, а [[1937]]. године одлази за [[Пљевља]], где је похађао [[Пљеваљска гимназија|Пљеваљску гимназију]]. Као одличан ђак, био је носилац државне стипендије. Његово школовање је прекинула [[Априлски рат|окупација Краљевине Југославије]].


Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула [[1941]]. године, ступивши у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима Пивског теренског батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]], из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], пролећа [[1942]]. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1943]]. године.
Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од јула [[1941]]. године, ступивши у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Исте године примљен је у [[Савез комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Учествовао је у [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]]. Најпре се борио у редовима Пивског теренског батаљона [[Дурмиторски партизански одред|Дурмиторског партизанског одреда]], из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]], пролећа [[1942]]. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања [[2. пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]], постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]].<ref name="žarković-pobjeda"/> Потом је био у Пратећој чети Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је августа [[1943]]. године.


Крајем [[1944]]. године, Жарковић одбија могућност да оде на школовање у [[Совјетски Савез]], али и да буде склоњен на слободну територију, те уз подршку [[Блажо Јовановић|Блажа Јовановића]], бива постављен на место руководиоца [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) у [[Седма црногорска омладинска бригада|Седмој црногорској омладинској бригади]]. Свој ратни пут је завршио [[1945]]. године, са непуних 18 година, у [[Зидани Мост|Зиданом Мосту]] у [[Словенија|Словенији]].<ref name="žarković-pobjeda"/><ref name="žarković-tito">[https://montenegrina.net/moje-videnje-tita-vidoje-zarkovic/ Moje viđenje Tita — Vidoje Žarković („Portal Montenegrina”, 27. februar 2011)]</ref> Из рата је изашао са чином [[мајор]]а.
Крајем [[1944]]. године, Жарковић одбија могућност да оде на школовање у [[Совјетски Савез]], али и да буде склоњен на слободну територију, те уз подршку [[Блажо Јовановић|Блажа Јовановића]], бива постављен на место руководиоца СКОЈ-а и члана Штаба у [[Седма црногорска омладинска бригада|Седмој црногорској омладинској бригади]]. Свој ратни пут је завршио [[1945]]. године, са непуних 18 година, у [[Зидани Мост|Зиданом Мосту]] у [[Словенија|Словенији]].<ref name="žarković-pobjeda"/><ref name="žarković-tito">[https://montenegrina.net/moje-videnje-tita-vidoje-zarkovic/ Moje viđenje Tita — Vidoje Žarković („Portal Montenegrina”, 27. februar 2011)]</ref> Из рата је изашао са чином [[мајор]]а.


=== Послератни период ===
=== Послератни период ===

Верзија на датум 21. август 2022. у 21:22

видоје жарковић
Видоје Жарковић, 1989.
Лични подаци
Датум рођења(1927-06-10)10. јун 1927.
Место рођењаНедајно, код Плужина, Краљевина СХС
Датум смрти29. септембар 2000.(2000-09-29) (73 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија
Професијавојно лице
друштвено-политички радник
Породица
СупружникЉиљана Жарковић
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941—1965.
Чинконтра-адмирал у резерви
Председник Извршног већа Скупштине СР Црне Горе
Период5. мај 1967 — 7. октобар 1969.
ПретходникМијушко Шибалић
НаследникЖарко Булајић
Председник Скупштине СР Црне Горе
Период1969 — 1974.
ПретходникВељко Милатовић
НаследникБудислав Шошкић
Председник ЦК СК Црне Горе
Период1984.
ПретходникДоброслав Ћулафић
НаследникМарко Орландић
Председник Председништва ЦК СКЈ
Период25. јун 1985 — 29. јун 1986.
ПретходникАли Шукрија
НаследникМиланко Реновица
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске велике звезде Орден Републике са златним венцем Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
 Орден партизанске звезде са пушкама Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден Британског царства - Велики Крст

Видоје Жарковић (Недајно, код Плужина, 10. јун 1927 — Београд, 29. септембар 2000) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, контра-адмирал ЈНА и јунак социјалистичког рада.

На месту председника Извршног већа Скупштине СР Црне Горе налазио се од 5. маја 1967. до 7. октобра 1969. године, док је председник Скупштине СР Црне Горе био од 1969. до 1974. Од 1971. до 1984. и од 1985. до 1986. налазио се на месту члана Председништва СФРЈ, док је потпредседник Председништва СФРЈ био у два наврата, од 1976. до 1977. и од 1983. до 1984. године. Током 1984. обављао је дужност председника Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе. У периоду од 25. јуна 1985. до 29. јуна 1986. године обављао је дужност председника Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Биографија

Рођен је 10. јуна 1927. године на у селу Недајно, код Плужина, од оца Милована, ветерана Првог и Другог светског рата, и мајке Љубице, рођене Дакић, рођене сестре народног хероја Југославије Радоја Дакића. Његов деда по оцу Видоје погинуо је 1912. године у борбама на Скадру као војник Црногорске војске, док је деда по мајци Милош погинуо 1918. године као црногорски комита. Стриц Лука се борио у редовима Црногорске војске у Првом светском рату, где гине такође као комита, док су стричеви Миливоје и Стеван били учесници Народноослободилачке борбе.[1]

Жарковић је од раног детињства слушао приче о Октобарској револуцији, комунистима, шпанским борцима од свог ујака Радоја Дакића, али и ђака, студената и напредне омладине. Као шестогодишњи дечак постао је пастир и пошао у школу. Уз рад, у родном селу је завршио основну школу, а 1937. године одлази за Пљевља, где је похађао Пљеваљску гимназију. Као одличан ђак, био је носилац државне стипендије. Његово школовање је прекинула окупација Краљевине Југославије.

Учесник је Народноослободилачке борбе од јула 1941. године, ступивши у партизане са само четрнаест година, иако су га од тога одговарали и родитељи и старији другови, али и партизански руководиоци, који су га сматрали премладим за борбу. Исте године примљен је у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учествовао је у Тринаестојулском устанку. Најпре се борио у редовима Пивског теренског батаљона Дурмиторског партизанског одреда, из којег улази у састав Петог дурмиторског батаљона Четврте црногорске пролетерске бригаде, пролећа 1942. године, са којом пролази многе борбе. Након формирања Друге пролетерске дивизије, под командом Пека Дапчевића, постао је курир Пратеће чете Штаба Дивизије и учествовао у борбама током Четврте и Пете непријатељске офанзиве.[1] Потом је био у Пратећој чети Штаба Другог ударног корпуса. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је августа 1943. године.

Крајем 1944. године, Жарковић одбија могућност да оде на школовање у Совјетски Савез, али и да буде склоњен на слободну територију, те уз подршку Блажа Јовановића, бива постављен на место руководиоца СКОЈ-а и члана Штаба у Седмој црногорској омладинској бригади. Свој ратни пут је завршио 1945. године, са непуних 18 година, у Зиданом Мосту у Словенији.[1][2] Из рата је изашао са чином мајора.

Послератни период

После ослобођења Југославије, остао је у професионалној војној служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Обављао је високе дужности као официр Југословенске ратне морнарице (ЈРМ). Најпре је, по окончању рата, упућен на Вис, потом у Дубровник, где обавља дужност команданта гарнизона. Био је и начелник Политичког одељења ЈРМ, те члан Политичке управе ЈНА. Завршио је Вишу војнопоморску академију ЈНА и Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ у Београду. Студирао је и на Правном факултету Универзитета у Београду, али студије није завршио.

Године 1961. налазио се на месту помоћника команданта ескадре ЈРМ која је пратила маршала Тита на пропутовању по западној и северној Африци.[2] Демобилисан је 1965. године у чину контра-адмирала ЈНА, преведен у резерву и посветио се друштвено-политичком раду, на позив Ђорђија Ђока Пајковића.

Налазио се на функцијама:

Биран је за народног посланика Савезне скупштине СФРЈ у више сазива, а био је и члан Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ). На Деветом конгресу СКЈ изабран је у Председништво СКЈ, док је за члана Централног комитета СКЈ биран на Десетом, Једанаестом, Дванаестом и Тринаестом конгресу СКЈ. Имао је чин резервног контра-адмирала ЈНА.

У новембру 1956. године оженио се Љиљаном Жарковић, рођеном Миховиловић (1932—2015), родом из Истре, са којом је имао две ћерке.[3]

Умро је 29. септембра 2000. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Књиге и одликовања

Видоје Жарковић је написао следећа дела:

  • „Стазама слободе — Сјећања”, Подгорица, 2000;
  • „Моје виђење Тита”, Подгорица, 2005.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске звезде с лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден за храброст, Орден заслуга за народ са сребрном звездом, Орден партизанске звезде са пушкама и др.

Од иностраних, одликован је 1972. године Орденом Британског царства у рангу великог крста,[4] и током посете делегације Јапана Југославији, од стране тада престолонаследника Акихита је, 14. јуна 1976. године, одликован Орденом Излазећег сунца првог реда. Носилац је и одликовања из Француске, Колумбије и Боливије.[5]

Референце

  1. ^ а б в Častan život za vječno pamćenje („Pobjeda”, 4. oktobar 2020)
  2. ^ а б Moje viđenje Tita — Vidoje Žarković („Portal Montenegrina”, 27. februar 2011)
  3. ^ Vidoje Zarkovic — government official
  4. ^ Ацовић 2013, стр. 501.
  5. ^ Dragan Milenković (14. jun 2021). „Tri dana uspomena za ceo život”. danas.rs. Dnevni list Danas. Приступљено 8. jul 2022. 

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Секретари ЦК КПЦГ-Председници ЦК СКЦГ

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видоје_Жарковић&oldid=25168492”